Čini se kao savršen latnji dan: kupanje u bazenu. Ali naučna istraživanja pokazuju da ono što izgleda kao osvežavajuća letnja razonoda može da izazove rak.
Evo šta sve može da se dogodi i kako:
Istraživanjem je utvrđeno da hlorisana voda u bazenima povećava rizik od raka bešike za 57%.
Kancerogene komponente hlora apsorbuju se kroz kožu ili pluća, a rizik je veći time što ne postoji mogućnost detoksikacije preko jetre.
[adsenseyu1]
U američkom časopisu za epidemiologiju škola za javno zdravlje “Džoan Hopkins Blumberg” je objavila studiju o štetnim hemikalijama u bazenima a koje mogu da se udahnu, progutaju ili čak apsorbuju kroz kožu tokom plivanja.
Autori studije su primetili da povećan rizik raka bešike već postoji zbog prisustva hlora u pijaćoj vodi.
Studija ukazuje da su i pijenje vode ali i druge aktivnosti u vezi sa vodom uzrok raka bešike kod 1271 osobe od 1998.do 2001.godine.
Dezinfekcija hlorom povećava rizik od raka bešike za šokantnih 57%.
Apsorpcija, hemijska izloženost putem kože ili kroz udisanje, još je opasnija od gutanja vode.
Pored izazivanja raka bešike, hlor i njegovi nusproizvodi takođe su povezani sa rakom kože, naročito ako se na bazenu provodi mnogo vremena.
Tip raka koji je povezan sa hlorom je i kolorektalni rak, najčešći usled preteranog boravka u tretiranoj vodi.
Dodatne studije su identifikovale više opasnosti po zdravlje zbog hlora. Jedna od takvih studija je pokazala da je izloženost bazenima sa vodom na bazi hlora povezana sa otežanim radom disajnih kanala.
[adsenseyu4]
Takođe tu je i studija koja obrazlaže da kontakt sa hlorisanom vodom prouzrokuje astmu, kao i druga respiratorna oboljenja, uključujući epiglotitis- zapaljenje dušnika opasno po život.
Infekcije oka su jedna od strana efekta hlorisane vode. Tretirana voda u bazenima može lako da uđe u oči, posebno kada neko drži otvorene oči prilikom ronjenja.
Rizici se ni tu ne zaustavljaju. Gutanje hlorisane vode može dovesti do problema sa jetrom i bubrezima, a natrijum hipohlorit koji se nalazi u hloru i sličnim jedinjenjima izaziva rak jetre.
Problemi sa dezinfekcijom bazena zbog rizika od mnogobrojnih bolesti izazvanih hlorom može se izbeći ako se za dezinfekciju bazena upotrebi ultraljubičasto svetlo ili mahovine koja će na prirodan način zadržati bazen zdravom sredinom, bez toksičnih hemikalija.
Ukoliko je neko primoran da korisit hlor za dezinfekciju bazena, istraživači preporučuju da to bude izuzetno nizak nivo hlora- studije ukazuju da nema potencijalno štetnih efekata sa koncentracijom hlora od 0,5 promila.
Kada se hlor održava na niskom nivou, kao u vodi za piće na primer, neželjena dejstva se retko javljaju.
Pored toga, da bi se negativni efekti sveli na minimum, treba se tuširati odmah nakon plivanja u javnim bazenima, izbegavati otvaranje očiju pod vodom i ograničiti vreme plivanja.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
