Svedočimo promenama, koje se nisu desile 100 godina, poručio je predsednik Kine Si Đinping ruskom kolegi Vladimiru Putinu na kraju posete Moskvi. Dok Francusku tresu protesti, ceo Zapad tresu tri Sijeva dana s Putinom.
U zapadnim analizama, poseta kineskog predsednika Rusiji viđena je kao najava novog čak i vojnog bloka, uprkos istorijskom opredeljenju Kine, upisanom i u Ustav iz 1982. da se u blokove ne svrstava.
Si Đinping i Vladimir Putin prošle godine pred rat razgovarali su četiri sata u Pekingu. Godinu kasnije u Moskvi i sat duže. Iz ruske vizure, kada iz Haga stiže nalog za Putinovo hapšenje, Sijeva poseta je poruka da – Rusija izolovana od Zapada ima moćnog prijatelja na Istoku. U novcu – 80 sporazuma teških 165 milijardi dolara.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
ne, upisanom i u Ustav iz 1982. da se u blokove ne svrstava.
Si Đinping i Vladimir Putin prošle godine pred rat razgovarali su četiri sata u Pekingu. Godinu kasnije u Moskvi i sat duže. Iz ruske vizure, kada iz Haga stiže nalog za Putinovo hapšenje, Sijeva poseta je poruka da – Rusija izolovana od Zapada ima moćnog prijatelja na Istoku. U novcu – 80 sporazuma teških 165 milijardi dolara.
[adsenseyu1]
„Što se energetske dimenzije tiče potpisani su različiti sporazumi. Sila Sibira 2 nije potpisana, vode se još pregovori, verovatno oko cene. Međutim, ukoliko je Putin javno rekao da će to ove godine biti formalizovano, ne verujem da će predsednik Si previše zahtevati na dodatnim privilegijama. Svi ovi sporazumi i politička i geopolitička dimenzija posete govore da je ovo jedan program strateškog približavanja i najbliže moguće strateške koordinacije u narednih deset godina“, ocenjuje Jovan Čavoški, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju.
Partnerstvo bez granica – prošlogodišnja formulacija iz Pekinga, u Moskvi je izostala. Ali je Si došao sa planom za okončanje rusko-ukrajinskog sukoba, koji Kremlj podržava. Otkad je objavljen, Zapad upozorava, Kina bi Rusiju mogla da podrži isporukama oružja.
„Kina igra na kartu svoje mirovne ponude i da u široj međunarodnoj javnosti, ne nužno na zapadu, već u globalnoj javnosti, bude prepoznata kao potencijalni arbitar sukoba, strana koja će sutra biti potpisnik nekog mirovnog ugovora i neko ko možda definiše parametre tog mirovnog ugovora. To je važan element kineske spoljne politike i na neki način je čak odnos sa Moskvom delom podređen tome“, smatra Milan Igrutinović, naučni saradnik Instituta za evropske studije.
[adsenseyu4]
Kina je nedavno pomirila Irance i Saudijce, ali rat u Ukrajini nije zreo za posredovanje, uvereni su analitičari. U zajedničkom saopštenju iz Moskve, primećuju mirovnu poruku da se nuklearni rat ne sme voditi. U isto vreme na mogućnost da London Kijevu pošalje municiju s osiromašenim uranijumom, oštar odgovor Putina -„Moskva će biti prinuđena da reaguje“.
„Municija koja je delom napravljena od osiromašenog uranijuma se ne smatra nuklearnim naoružanjem ni po jednoj međunrodnoj konvenciji nije zabranjena mi imamo određeno iskustvo od 99. godine, tako da je to igra reči i igra prebacivanja odgovornosti“, objašnjava Igrutinović.
U zapadnim analizama, poseta predsednika Kine Rusiji viđena je kao najava novog čak i vojnog bloka, uprkos istorijskom opredeljenju Kine, upisanom i u Ustav iz 1982. da se u blokove ne svrstava.
„Kina je naglasila da ona ne stvara novi blok, da je to novi model odnosa između velikih sila koji predsednik Si promoviše još od 2013. godine. Ali ono što je poseta pokazala u odnosu na SAD i EU je da će Kina učiniti sve da Rusija u ovom sukobu ne bude poražena“, ističe Čavoški.
Kada je pre deset godina stao na čelo Kine, Si Đinping prvo je posetio Moskvu. Na početku trećeg mandata sa Putinom se sastao 40. put.
Prema Kijevu, Peking zadržava korektan odnos izražen makar u prvoj od 12 tačaka mirovne platforme – poštovanje teritorijalnog integriteta. Čeka se razgovor predsednika Kine i Ukrajine verovatno telefonom.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Jelena Terzić (RTS)
