Mogućnost završetka rata sa Iranom ponovo je otvorila pitanje pod kojim uslovima bi Vašington pristao na dogovor sa Teheranom i šta bi usledilo nakon prestanka sukoba.
Američki predsednik Donald Tramp tokom posete Irskoj povezao je eventualni mirovni sporazum sa cenama energenata, ali je istovremeno otvorio i pitanje budućeg američkog prisustva u Iranu.
Tramp je na Irskom otvorenom prvenstvu u golfu rekao da očekuje da će se rat sa Iranom završiti ove godine, možda već posle američkih izbora na sredini predsedničkog mandata, koji se održavaju u novembru. Ocenio je da bi po završetku rata cena goriva „drastično pala“.
Američki predsednik istovremeno je postavio uslov za sporazum sa Teheranom. Poručio je da će prihvatiti samo „pravi sporazum“, a ne dogovor koji „ni za šta ne valja“, uz tvrdnju da Iran „stalno poziva“ na mirovne pregovore.
Najdalekosežnija poruka odnosila se, međutim, na ono što bi SAD mogle da urade posle rata. Tramp je ostavio otvorenu mogućnost da američke snage ne napuste Iran odmah, povezujući takav scenario sa naftom i modelom koji je Vašington primenio u odnosima sa Venecuelom.
„Na kraju ćemo izaći iz Irana, osim ako ne odlučimo da ostanemo i zadržimo naftu, kao u slučaju Venecuele“, rekao je Tramp.
Poređenje sa Venecuelom odnosi se na sporazum SAD i te južnoameričke države najavljen u avgustu. Tramp tvrdi da su prihodi koje SAD ostvaruju od Venecuele već „višestruko isplatili rat“.
Prema sporazumu sa Venecuelom, SAD će dobiti većinsku kontrolu nad više od 65 milijardi barela dokazanih venecuelanskih rezervi nafte. Kada se ta količina izrazi u litrima, reč je o 10.334.174.170.320 litara.
Trampove izjave tako povezuju tri pitanja koja bi mogla da budu ključna za narednu fazu američke politike prema Iranu: uslove pod kojima bi Vašington prihvatio mirovni sporazum, trajanje američkog vojnog prisustva nakon završetka rata i kontrolu nad naftom. Kao mogući presedan za takav pristup američki predsednik je direktno naveo Venecuelu.
