Na emitovanom snimku Bi-Bi-Sija, u javljanju uživo novinarke Džejn Stenli, vidi se kako zgrada još stoji uspravno. I Rojters i Si-En-En su saopštili da su „greškom“ preneli vest o njenom padu
Jedanaestog septembra 2001. godine „19 terorista, povezanih za Al Kaidom“, kako se i danas zvanično tvrdi, otelo je četiri putnička aviona i izvelo samoubilačke napade na tlu SAD.
Vest su momentalno prenele sve velike svetske agencije, a prilikom napada na Svetski trgovinski centar poginulo je više od 3.000 Amerikanaca. Bio je to, bez sumnje, najteži teroristički napad u istoriji SAD i politički početak 21. veka.
Za manje od mesec dana, usledio je munjevit odgovor SAD, koje su izvršile, očigledno već ranije planiranu i pripremanu invaziju na Avganistan, započinjući danas čuveni „rat protiv terorizma.“
U SAD je, po ekspresnoj proceduri, izglasan Patriotski akt: kontroverzan zakon, koji će trajno promeniti odnos snaga u Vašingtonu. Predsedniku i izvršnoj vlasti data su ogromna ovlašćenja, i onemogućena je svaka diskusija o tome šta se zaista desilo.
Oni koji su postavljali „suvišna pitanja“ mogli su da budu optuženi za „nedostatak patriotizma“. SAD su potonule u paniku, iz koje su se probudile obuzete osvetničkim besom. „Nacija“ je bila ujedinjena.
Prema nekim političkim teoretičarima, ovaj napad omogućio je pravi državni udar u Vašingtonu, kada su vlast faktički preuzeli ozloglašeni neokonzervativci, čime je otpočela epoha nekontrolisanih intervencija SAD širom sveta.
[adsenseyu1]
Napad od 11. septembra, svakako „najgori teroristički napad koji su pretrpele SAD“, umnogome je zacrtao put kojim će se tokom narednih decenija kretati SAD. „Rat protiv terorizma“ faktički je značio da bilo koja zemlja može biti optužena za „terorizam“ i da, bez bilo kakvih dokaza, može da postane žrtva vojne agresije SAD.
Svega šestoro je preživelo napad
Ali, pođimo redom.
U utorak, 11. septembra 2001, u 8.45 po lokalnom vremenu, na vedrom nebu iznad Njujorka pojavio se „boing 767“ kompanije „Amerikan erlajns“, koji je pogodio Severnu kulu Svetskog trgovinskog centra.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
Udar je ostavio otvorenu, plamteću rupu na 80. spratu. Svega 18 minuta kasnije, evakuaciju nebodera prekinuo je napad drugog „boinga“, koji je udario u Južnu kulu.
Dok su milioni ljudi uživo ili preko TV ekrana zabezeknuto gledali u ono šta se dešava, pojavio se i treći avion, koji je udario u zapadno krilo Pentagona i urušio deo džinovske zgrade u kojoj je smešteno Ministarstvo odbrane. Teroristi su oteli i četvrti avion, koji se, pod misterioznim okolnostima, srušio negde u zapadnoj Pensilvaniji.
Iz minuta u minut, situacija u Njujorku sa Kulama bliznakinjama poprimala je sve katastrofalnije i dramatičnije obrise. Rušenje čelične konstrukcija Južne, a uskoro potom i Severne kule, preživelo je svega šestoro ljudi, od svih onih koji su se ovde zatekli.
Avganistan, siromašna azijska zemlja udaljena hiljadama kilometara, bio je spreman za odstrel.
Slučajna „greška“ uglednih zapadnih medija
Treća zgrada, koja se srušila „sama od sebe“, bila je neboder koji se nalazio na Menhetnu u istoj ulici na broju 7: 47-spratna zgrada, u neposrednoj blizini Kula bliznakinja. U nedostatku zvanične istrage, danas se o događaju šire razne „teorije zavere“, koje posebno oživljavaju na godišnjicu događaja. Tako će, po svoj prilici, ostati i ubuduće.
Inače, u ovoj zgradi su se nalazile kancelarije Centralne obaveštajne agencije (CIA), Ministarstva odbrane i Kancelarije za rukovođenje vanrednim situacijama. Ona se srušila svega nekoliko sati posle kula. Treba podvući da ovu zgradu nije pogodio nijedan avion, niti je, na bilo koji način, bila direktna meta napada.
Jedno od objašnjenja zašto se srušila treća zgrada ponudio je Nacionalni institut za standarde i tehnologiju, doduše, sa sedmogodišnjim zakašnjenjem. Navodno, zgrada se srušila „zbog jakih i nekontrolisanih požara, koji su, usred ruševina Severne kule, buktali skoro sedam sati.“
Međutim, činjenica je da su neki zapadni mediji preneli vest o padu ove zgrade pre njenog rušenja, na primer, u javljanju uživo Džejn Stenli, dopisnice Bi-Bi-Sija iz Njujorka. Na emitovanom snimku se, u tom trenutku, vidi kako zgrada stoji uspravno. Nešto kasnije, i Rojters i Si-En-En su, kako su saopštili, „greškom“ preneli vest o njenom padu. I sve se to dogodilo, podvucimo, pre njenog rušenja. Ne bi to bila prva i jedina „greška“ Bi-Bi-Sija: ista kuća je prenela i „vest o masakru“ na pekinškom trgu Tjenanmen, koga, kako se ispostavilo, nije ni bilo.
Ovakvi „detalji“ nastaviće da i ubuduće podgrevaju sumnje u zvaničnu verziju događaja.
Pojedini istraživači tvrde da je rupa koja je ostala na zgradi nakon udara na zgradi Svetskog trgovinskog centra jednostavno isuviše mala da bi je napravio avion. Član Američkog društva građevinskih inženjera kasnije je, za časopis „Popular mehaniks“, izjavio da je njena veličina posledica toga što je jedno krilo „boinga 757“ otpalo nešto pre, a drugo prilikom udara.
Najzad, ostaju i sumnje o tome da li je avion koji se srušio u Pensilvaniji oboren. Tek mnogo kasnije, tadašnji američki potpredsednik Dik Čejni je u svojoj autobiografiji priznao je da je neposredno posle napada izdao naređenje da se obori svaki putnički avion za koji se posumnja da je otet. Konfuzija koja je tada zavladala u SAD navodno je onemogućila da se ova naredba sprovede.
Poziv na sveti „demokratski krstaški rat“
Neposredno posle napada, SAD su za napad okrivile Al Kaidu, koju su, uzgred, stvorile i naoružale upravo američke obaveštajne i vojne službe, još u vreme Sovjetsko-avganistanskog rata.
Tadašnji predsednik SAD Džordž Buš smesta je pokrenuo „rat protiv terorizma“: dugotrajnu vojnu kampanju protiv čitavog niza zemalja, koja je uključivala i vojne i diplomatske akcije. Zvanični naziv operacije bio je „Trajna sloboda“, koja je započela već 7. oktobra.
Invazija na Avganistan usledila je za manje od mesec dana posle 11. septembra. Za ozbiljnu istragu zločina jednostavno nije bilo vremena. Osim toga, prema izjavama kasnije penzionisanih američkih generala, SAD su mesecima pre napada od 11. septembra gomilale snage za invaziju. Kada je reč o okrivljenom Bin Ladenu, talibani su pristali da ga izruče, ali jedino ukoliko im Amerikanci prethodno predoče dokaze o njegovoj umešanosti u teroristički čin.
Ameriku je u to vreme obuzeo talas žestoke islamofobije.
U roku od dva meseca, američka vojska i njeni „saveznici“ svrgnuli su sa vlasti talibanski režim, ali je rat protiv Al Kaide svejedno nastavljen. Bin Laden se skrivao sve do 2. maja 2011, kada su ga američki specijalci ubili u Pakistanu. U junu iste godine, predsednik Barak Obama svečano je najavio početak povlačenja trupa iz Avganistana, ali je ono okončano tek 10 godina kasnije, bekstvom Amerikanaca sa aerodroma u Kabulu. Posle toga, talibani su se vratili na vlast.
Američka namera je, baš kao i u slučaju Iraka, ili bilo koje druge napadnute zemlje, bila da SAD „prevaspitaju“ i zauvek promene Avganistan, u zemlju koja usvaja „zapadne vrednosti“.
„Prevaspitanje država deo je standardnog repertoara SAD“, primećuje nemački politički pisac Klaus Kunce.
Godine 2021, predsednik Džozef Bajden je obećao da „SAD neće više pokušavati sa operacijama promene režima.“
„Izraz ’učiniti svet bezbednim za demokratiju’ SAD koriste svuda tamo gde je za intervenciju, diktiranu geopolitičkim razlozima, bilo potrebno ideološko prikrivanje. Čak ni američki vojnici ne bi voleli da umiru za svetsku moć, za trgovinske prednosti, ili za mineralne resurse,“ zaključuje Kunce. „Međutim, pod zastavom demokratskog krstaškog rata, američki vojnici imali su barem `čistu savest`.“
(RT)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
