Ujedinjene nacije su otvorile ozbiljno pitanje – da li je Srbija, u sred Beograda, koristila eksperimentalno zvučno oružje za razbijanje mirnog okupljanja građana?
Šest specijalnih izvestilaca UN zatražilo je zvanično izjašnjavanje Vlade Srbije povodom događaja od 15. marta, kada je, prema navodima, u 19.11 časova došlo do iznenadnog prekida javnog skupa uzrokovanog upravo – zvučnim topom.
Beogradski centar za ljudska prava potvrdio je da se radi o masovnom i mirnom okupljanju koje je prekinuto uznemirujućim metodama.
Zvanična komunikacija UN jasno izražava zabrinutost – kako zbog samog prekida skupa, tako i zbog načina na koji je to učinjeno. U pismu poslatom Vladi Srbije, izvestioci su podsetili da država ima obavezu da štiti osnovna ljudska prava, garantovana međunarodnim dokumentima poput Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Konvencije protiv mučenja.
Ali još važnije – ukazano je na ozbiljan propust u zaštiti učesnika mirnog skupa, koji su tog dana u tišini odavali počast žrtvama tragedije u Novom Sadu, kada se srušila nadstrešnica na Železničkoj stanici.
UN stručnjaci posebno naglašavaju da su dobili zabrinjavajuće informacije o mogućem korišćenju uređaja koji emituju snažne zvučne talase – oružja čije posledice još uvek nisu dovoljno istražene.
Njihova upotreba, upozoravaju, može izazvati privremeni ili čak trajni gubitak sluha, dezorijentaciju, masovnu paniku i fizičke povrede – ne samo demonstranata, već i prolaznika.
U ovom konkretnom slučaju, UN još ne iznose konačan zaključak – ne potvrđuju da je zvučno oružje definitivno korišćeno. Ali ukazuju na ozbiljne indicije: prijave građana o masovnoj panici, osećaju pritiska i boli u ušima, kao i nedostatku bilo kakvog prethodnog upozorenja.
Naglašeno je i da Srbija ima jasnu zakonsku obavezu da reguliše i nadgleda korišćenje sredstava prinude od strane policije i bezbednosnih službi – posebno kada se radi o tzv. neletalnim i eksperimentalnim sredstvima.
Zvučni topovi, kako ističu izvestioci UN, spadaju u tu kategoriju i predstavljaju tehnologiju čiji efekti nisu u potpunosti istraženi, a njihovo korišćenje zahteva poseban oprez i prethodne bezbednosne procene.
U pismu UN se takođe traže odgovori na niz konkretnih pitanja: koje su mere preduzete za sprovođenje nezavisne i efikasne istrage, da li je postojala zakonska osnova za upotrebu ovog uređaja, ko je dao naređenje, koje je oružje korišćeno, da li su ti uređaji legalno nabavljeni, i koliko je ljudi zadobilo povrede.
Pritom, čini se da je ono što je posebno zaparalo uši međunarodnim posmatračima momenat kada se sve dogodilo – dok su građani ćutanjem iskazivali poštovanje prema nastradalima, desio se, kako navode, grub i neprimeren prekid okupljanja.
Zato se sada očekuje odgovor iz Beograda – precizan, dokumentovan i bez odlaganja. Jer, u eri kada se sve češće govori o ograničavanju sloboda i eksperimentisanju sa tehnologijama kontrole masa, slučaj zvučnog topa u Beogradu postaje mnogo više od lokalnog incidenta. Postaje test – kako za odgovornost države, tako i za granice koje postavlja međunarodno pravo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
