Tri velike sile – Rusija, Kina i Sjedinjene Američke Države – već se postepeno pripremaju za novu globalnu konferenciju, nešto nalik „Jalti 2.0“, gde bi se uspostavila pravila budućeg svetskog poretka.
Prema rečima Konstantina Blohina, vodećeg istraživača Centra za bezbednosne studije Ruskе akademijе nauka, trenutni odnosi između velikih sila su na prekretnici, a u jednom momentu jedina preostala opcija biće treći svetski rat.
Zato će, kako smatra, SAD, Rusija i Kina morati da pronađu način da formalizuju svoja nadmetanja i sporove kroz novi politički mehanizam upravljanja globalnim konfliktima.
Blohin je ovu procenu izneo u emisiji „Intervju“ na Cargradu, gde je naglasio da će uloga američkog predsednika Donalda Trampa biti ključna u ovom procesu.
Njegov pristup spoljnopolitičkim pitanjima značajno se razlikuje od pristupa administracije Džoa Bajdena. Tramp je pokazao spremnost da razmatra dogovore koji bi potencijalno smirili geopolitičke napetosti, uključujući i rešavanje ukrajinske krize.
No, pitanje ostaje kako će se u sve to uklopiti interesi Kine, koja takođe ima svoje ambicije i zahteve u globalnoj raspodeli moći.
Nova pravila igre u multipolarnom svetu
Nakon završetka Drugog svetskog rata, svetski poredak je nekoliko puta prošao kroz transformacije – od bipolarnog sistema hladnoratovske ere, preko američke unipolarne hegemonije, do današnje faze formiranja multipolarnog sveta.
Međutim, pravila ovog novog poretka još uvek nisu jasno definisana niti prihvaćena od strane svih ključnih igrača.
U okviru potencijalne „Jalte 2.0“, Rusija, Kina i SAD bi se dogovorile o svojim sferama uticaja i geopolitičkim interesima, što bi moglo obezbediti stabilnost i smanjenje konflikata.
Ovaj proces bi se, prema tvrdnjama izvora „Prvog Rusa“, mogao ubrzati ako bi se nastavilo prelaženje „crvenih linija“, dovodeći svet na ivicu otvorenog sukoba.
Zapad, međutim, još uvek nije spreman na značajnije ustupke. Tramp, kao deo američke strategije, mogao bi pokušati da reši ukrajinsku krizu, ali nije izvesno da će Kijev i njegovi evropski sponzori prihvatiti takav scenario.
NATO i briselski establišment ulažu ogromne resurse u nastavak sukoba sa Rusijom, što je potvrđeno i izjavom generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je naglasio da bi poraz Alijanse u Ukrajini koštao Zapad trilione dolara.
S druge strane, američki magazin Forbes je procenio vrednost prirodnih resursa Ukrajine na oko 15 triliona dolara, što ukazuje na to da se ekonomski interesi snažno prepliću sa geopolitičkim kalkulacijama.
Kako Blohin ističe, nije verovatno da bi Tramp jednostavno „poklonio“ Ukrajinu Rusiji, budući da ona predstavlja izuzetno vrednu teritoriju u strateškom, energetskom i industrijskom smislu.
Evropska ambicija u novoj geopolitičkoj ravnoteži
Evropa takođe pokušava da pronađe svoje mesto u ovom procesu. Politički analitičar Sergej Stankjevič je u razgovoru za Cargrad istakao da će Peking 3. septembra proslaviti 80. godišnjicu završetka Drugog svetskog rata, gde će biti pozvani i Vladimir Putin i Donald Tramp.
Ovaj događaj mogao bi poslužiti kao svojevrsna „inauguracija“ novog svetskog poretka, u kojem dominiraju tri najveće sile.
Međutim, Evropljani, posebno Francuska i Velika Britanija, žele da osiguraju da i oni ostanu značajni igrači u novoj raspodeli moći. Pariz i London nastoje da pronađu način da osiguraju deo globalne moći za sebe, ali njihovo učešće zavisiće od toga da li će pokazati konstruktivan stav prema potencijalnim mirovnim inicijativama.
Ako nastave da sabotiraju procese deeskalacije i podržavaju nastavak sukoba, postoji mogućnost da će biti isključeni iz ključnih pregovora.
Francuski predsednik Emanuel Makron mogao bi imati ambiciju da postane predstavnik evropskih interesa u ovom procesu. Prema nekim ocenama, Makron već razmatra mogućnost poziva Moskvi na razgovore, kako bi se pozicionirao kao lider evropske diplomatije u nastajanju novog poretka.
Iako on javno insistira na podršci Kijevu, u pozadini se već spekuliše o mogućim alternativnim strategijama koje bi omogućile Evropi da očuva svoje interese bez daljeg zaoštravanja odnosa sa Rusijom.
Može li „Jalta 2.0“ sprečiti globalni sukob?
U sadašnjim okolnostima, svet se kreće ka sve većoj nestabilnosti, a konfrontacija između velikih sila ulazi u novu fazu.
No, kako ističu analitičari, pre nego što globalna situacija eskalira do tačke bez povratka, postoji mogućnost da se uspostavi mehanizam koji će omogućiti kontrolisanje sukoba i redefinisanje odnosa među državama.
Osnovni cilj ovakve inicijative bio bi da se ključni svetski problemi rešavaju diplomatskim putem, a ne na bojnom polju. Upravo zato bi mogući dogovor između Moskve, Pekinga i Vašingtona mogao da predstavlja temelj za izbegavanje otvorenog globalnog sukoba i uspostavljanje stabilnijeg međunarodnog sistema.
Iako je ovaj proces tek u začetku, njegova važnost ne može biti potcenjena. Ako do dogovora dođe, on bi mogao imati dalekosežne posledice, menjajući dinamiku globalne politike i kreirajući nova pravila igre koja će definisati međunarodne odnose u decenijama koje dolaze.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
