Džinovska rupa u ozonskom omotaču Zemlje neće se u potpunosti oporaviti za još pola veka, ali naučnici NASA-e imaju dokaze da se ova rupe smanjuje.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka naučnici su otkrili da sprejevi za kosu, rashladne stvari i druge hemikalije oslobađaju materije koje mogu da oštete i na kraju unište ozon.
[adsenseyu1]
Naime, hlorofluorougljenici (CFC) na kraju svog puta nailaze na molekule ozona, a sunčevo zračenje oslobađa hlorni gas iz CFC-a. Pod uticajem hlora molekuli ozona se raspadaju, a od njih ponovo nastaju obični molekuli kiseonika.
Na taj način se uništava ozonski omotač.
Otvorena ozonska rupa izazvala je globalni alarm, a na kraju je 1987. godine svaka nacija na svetu potpisala Montrealski protokol kojim se obavezala na smanjenje upotrebe freona za 50 odsto.
Ovaj ugovor se smatra najuspešnijim sporazumom o zaštiti okoline u istoriji, a postoje i dokazi da su rezultati ovog ugovora veoma uspešni.
Koristeći satelitske podatke od 2005. do 2016. godine, naučnici NASA-e utvrdili su da se nivo hlora u ozonskom omotaču smanjuje za gotovo 1 odsto svake godine.
[adsenseyu4]
Ovo je prvi put da su naučnici bili u stanju da izmere hemijski sastav unutar ozonske rupe i posmatraju smanjenje oštećenja ozonskog omotača.
Ovo je dobra vest za čovečanstvo, ali naučnici naglašavaju da je potrebno da prođu decenije da ozonska rupa u potpunosti nestane.
„Hlorofluorougljenici (CFC) mogu da žive od 50 do 100 godina i dugo se zadržavaju u atmosferi.
Stoga, kada je reč o ozonskoj rupi ona će se smanjivati do 2080. godine, a i tada će postojati mala rupa“, rekla je En Daglas, naučnik i koautorka studije.
Rezultati su objavljeni 4. januara u naučnom časopisu Geophysical Research Letters.
Podsećamo, Ozonska rupa je bila najveća 2000. godine kada je bila široka oko 30 miliona kvadratnih kilometara.
(Klix.ba)
[adsenseyu1][adsenseyu5][adsenseyu5]
