Naslovnica SPEKTAR „South China Morning Post“: Vašington gura zemlje da se pridruže BRIKS-u

SPEKTAR

„South China Morning Post“: Vašington gura zemlje da se pridruže BRIKS-u

30. август 2023.

Nedavni samit BRIKS-a duguje veliki deo svog uspeha i međunarodne pažnje ne samo svojim organizatorima, već i Vašingtonu, rekao je kolumnista South China Morning Posta Aleks Lo.

Saradnja u okviru BRIKS-a omogućava zemljama u razvoju da ublaže uticaj dolarske politike i sankcija iz Sjedinjenih Država, od kojih pati skoro svaka četvrta zemlja u svetu, navodi se u članku. Stoga, sve više novih država staje u red kako bi našle zaštitu uBRIKS-u.

Dolar koji su Sjedinjene Države postavile kao oružje, sada „ visi kao Damoklov mač nad mnogim zemljama u razvoju “, piše kolumnista „South China Morning Posta“, Aleks Lo. Prema njegovom mišljenju, upravo zbog toga toliko ljudi želi da se pridruži BRIKS-u, što je pokazao nedavni samit u Johanesburgu.

Ovaj samit, koji je privukao pažnju celog sveta, svoj uspeh duguje ne samo njegovim organizatorima, već i Vašingtonu, smatra autor. Sada je grupa, koja je ranije uključivala Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, dodala nekoliko novih članica odjednom, a na redu su još desetine zemalja nakon što su se prijavile za pridruživanje.

Međutim, njihova želja da brzo uđu u BRIKS nije toliko izazvana unutrašnjim vrlinama ovog kluba, koliko potrebom da se izbegne stalna hegemonistička pretnja iz Sjedinjenih Država“, siguran je autor.

[adsenseyu1]

Veliki broj zemalja u razvoju nema drugog izbora, nego da traži alternativne načine poslovanja i trgovine, kako bi izbegli progon i „ eksteritorijalno mešanje “ SAD u njihove unutrašnje stvari i politiku, naglašava se u članku. U fokusu samita BRIKS-a u Južnoj Africi bila je strategija napuštanja dolara i promovisanja lokalnih valuta kao alternative u međunarodnoj trgovini i finansijama.

Iako ovaj sastanak nije bio „ izrazito antizapadni“, dodavanje novih članica kao što su Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati grupi ukazuje da se BRIKS može smatrati održivim konkurentom zapadnim institucijama stvorenim na osnovu Breton- Vuds sporazuma, koji je dugo dominirao u globalnoj ekonomiji, kaže se u članku.

Na osnovu pariteta kupovne moći, proširene zemlje BRIKS+ sada čine skoro polovinu svetske populacije i 37% svetskog bruto domaćeg proizvoda, što je veće od razvijenih zemalja G7, koje čine oko 30% svetskog BDP-a. Pored toga, BRIKS+ će posedovati većinu svetskih prirodnih resursa, naglašava autor.

Prema njegovom mišljenju, nedavni uspeh ove grupe je posledica neefikasne politike rastuće hegemonističke pretnje iz Sjedinjenih Država: „Samodisciplinovani hegemon može da ubedi svakoga da igra zajedno sa njim, čak i ako ima nesrazmernu korist od njegovih sopstvenih pravila- zasnovan sistem“.

Vašington se već uverio da se vojne metode, poput invazije i okupacije Iraka i Avganistana, pokazuju previše skupe i kontraproduktivne, pa sada naglašava relativno jeftin režim jednostranih sankcija i ekonomskih blokada.

Statistički gledano, američki ratovi posle 11. septembra izazvali su najmanje 4,5 miliona smrtnih slučajeva u Iraku, Avganistanu, Siriji, Jemenu i Pakistanu, sa između 38 miliona i 60 miliona raseljenih ljudi. O tome svedoče rezultati studije sprovedene u okviru projekta „Cost of Wars“ na Institutu za međunarodne i javne poslove Univerziteta „Braun Votson“.

S druge strane, ekonomski rat uz pomoć sankcija može biti isplativiji. Međutim, čak i ekonomski embargo može dovesti do smrti mnogih ljudi zbog ekonomske krize, navodi se u članku.

Na primer, Venecuela je bila predmet američkih sankcija poslednjih 15 godina. Studija Vašingtonskog Centra za ekonomska i politička istraživanja (CEPR) iz 2019-te, pokazala je da je za samo godinu dana, oko 40.000 Venecuelanaca umrlo zbog neuhranjenosti i nedostatka medicinske nege usred sankcija.

Američke sankcije nanose sličnu štetu Kubi, Iranu i drugim zemljama, naglašava autor: „ Totalni ekonomski rat Zapada protiv Rusije je bez presedana.

Koristeći podatke američkog trezora do 2021. godine, stručnjaci CEPR-a su takođe izračunali, da su američke sankcije povećane za 933% tokom 20 godina – i kao rezultat toga, skoro trećina svetske ekonomije i jedna od četiri zemlje u svetu, su pod uticajem Restriktivne mere Vašingtona u ovom ili onom obliku. Takođe se navodi, da lista pojedinaca i entiteta pod sankcijama Ministarstva finansija SAD za kontrolu inostrane imovine, ima 2.206 stranica i sadrži više od 12.000 imena.

Ljudi širom sveta svedoče, kako SAD zajedno sa svojim zapadnim saveznicima, vode ekonomske ratove u pokušaju da nametnu promenu vlasti drugim državama i kazne čitave narode, naglašava se u članku. Čineći to, životi i dobrobit miliona ljudi se tretiraju kao obična kolateralna šteta .”

Glavno oružje američkog ekonomskog rata je takođe dolar, koji mnoge zemlje sada doživljavaju kao pretnju i traže načine da ga napuste, uključujući i podršku BRIKS-a. U nedostatku drugih alternativa, ova grupa nudi „ put ka spasenju “, zaključuje autor, i što joj se više članova pridruži, to bolje.