Naslovnica SPEKTAR PREDSEDNIK PONOVO O 1 METRU KOSOVA: „Čitav svet je skočio na mene,...

PREDSEDNIK PONOVO O 1 METRU KOSOVA: „Čitav svet je skočio na mene, želeli su da Srbija ne dobije ništa“

Kada sam govorio o demarkaciji između Srba i Albanaca, mislim da je to bio veoma racionalan pristup, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Međutim čitav svet je skočio na mene, jer nisu razumeli koliko je hrabrosti potrebno da se tako nešto izgovori“, dodao je Vučić.

On je to rekao u intervjuu za portal „Pavlović tudej“ (Pavlovic Today) sa sedištem u Vašingtonu komentarišući nedavnu izjavu Džona Boltona da je postojala ideja o podeli Kosova i dodao da je tražio tu jednu stvar jer previše Srba pati.

[adsenseyu1]

Predsednik Srbije govorio je i o sastancima u Beloj kući sa Robertom O’Brajanom, Žerardom Kušnerom i Ričardom Grenelom.

„Po prvi put, razgovarali smo o svemu što se dešava Srbima i Srbiji u jednoj nebirokratskoj atmosferi o stvarima o kojima obično samo pišete izveštaje i niko vas ne sluša“, naglasio je Vučić.

On je objasnio kakav bi bio idealan predsednik Srbije sa stanovišta Evrope.

„Možete razgovarati sa evropskim zvaničnicima koliko god hoćete, ali oni vas ne čuju. Oni imaju svoj plan i za njih, idealan predsednik Srbije bio bi onaj ko će prihvatiti sve njihove zahteve pod pritiskom i ucenama“, kaže Vučić.

Kako srpski predsednik održava tok i stabilnost zemlje, unutrašnju ravnotežu i fokus, dok prolazi kroz razne vrste oluje i turbulencija u istorijskim trenucima donošenja odluka?“

„Ja sam politički veteran, dovoljno iskusan da verujem da sam se navikao na sve to. Ali ono što me iznenadilo svaki put, čak i kad sam pomislio da sam sve to prošao, sve video, koliko brzo neki ljudi kojima sam toliko pomogao mogu postati nelojalni“, otkrio je Vučić

Ono što iznenađuje je da ovo već peti put da prolazim kroz ovo i na šta se još ne mogu naviknuti ideja da je išta od toga normalno. Ne mogu se naviknuti na činjenicu da je lojalnost izgleda gotovo nepostojeća i da je zahvalnost kratkotrajna između ljudi i političkih partnera“, objasnio je predsednik Vučić.

[adsenseyu4]

Prolazeći burnim političkim putem, predsednik Srbije otkrio je da i on može videti da ga mnogi podržavaju kao što je pokazano na nedavnim parlamentarnim izborima na kojima je Vučić bio pobednik. Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) osvojila je 190 od 250 mesta u srpskom parlamentu.

„Ono što ne smete dozvoliti da budete u iskušenju je da reagujete emocionalno. Dakle, strogo profesionalno, morate nastaviti sa napretkom, jer je to u interesu nacije. Usredsređujete se na ključne teme. Usredsređeni ste na politiku, ekonomiju i pokazujete ljudima da radite, da ćete se i dalje boriti za zemlju, i to je jedini način da izvučete zemlju iz krize. Sve drugo dovelo bi samo do dubljih problema. Kao što ste videli, uspeli smo da se izvučemo iz krize stvorene s neredima za dva ili tri dana.

Današnji problem je koronavirus, ali drago mi je što prvi put u Novom Pazaru i Sjenici nemamo nikakve nove smrtne slučajeve povezane sa Kovidom-19. Ovi besmisleni neredi uzrokovali su da se veliki broj ljudi zarazio. Siguran sam da ćemo uspeti da prevaziđemo epidemije u Beogradu i Novom Sadu, koji su upravo zbog tih nereda postali dva nova žarišta koronavirusa.

A kad pobedimo protiv virusa, verujem da ćemo nastaviti sa pozitivnim ekonomskim kretanjima. „Ne kažem da će sve biti kao da teče med i mleko, ali verujem da možemo bolje da krenemo nego sve ostale evropske zemlje, što bi za Srbiju bio izuzetan uspeh“, otkrio je predsednik Vučić.

[adsenseyu1]

Želimo da imamo bolje odnose između dve najveće populacije na zapadnom Balkanu

Šta se dogodilo tokom razgovora o Kosovu u Briselu?

Ranije ove godine, u januaru, Trampova administracija na čelu sa ambasadorom Grenelom, specijalnim izaslanikom predsednika Trampa za Kosovo, postavila je posredovanje trajnog rešenja između Srba i Albanaca na vrh svoje agende u spoljnoj politici. Oni su postigli dogovor o obnavljanju komercijalnih letova između Beograda i Prištine, prvi put nakon više od dve decenije. Mnogi politički akteri i spoljnopolitički stručnjaci smatraju ovo pozitivnim korakom ka smanjenju tenzija između Srba i Albanaca.

Poduzimajući dalji, ambiciozni korak ka spajanju dveju strana, Grenel je pozvao na kosovski mirovni samit 27. juna u Beloj kući, koji je otkazan zbog optužnice kosovskog predsednika Hašima Tačija za ratne zločine, „uključujući ubistvo i prisilno nestajanje osoba , progon i mučenje“.

Zatim je EU istupila i pozvala na sastanak, nakon što je bila neaktivna na kosovskoj situaciji poslednje dve godine. Cilj sastanka EU u Briselu između predsednika Srbije Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija bio je da oživi dijalog Beograda i Prištine i normalizuje odnose između dve strane.

Šta je glavni problem u razgovorima u Briselu o rešavanju kosovske situacije?

Dozvolite mi da to definišem u jednoj rečenici. Jedino celokupno rešenje koje Albanci vide je potpuno srpsko priznanje nezavisnosti Kosova. Ono što mi pokušavamo je da promenimo atmosferu u odnosima Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. Želimo da imamo bolje odnose između dve najveće populacije na zapadnom Balkanu. Želimo da olakšamo slobodnu trgovinu, kretanje robe, usluga i kapitala, ali kada pričamo o tome, Albanci kažu: ‘da, sigurno, sve to želimo, ali želimo da sve to prođe kroz Republiku Kosovo. . „I to je suština. Postaje jasno da se ne radi o slobodnoj trgovini; ne radi se o ekonomiji; za njih je sve stvar statusa. Sve vreme je to. To je suštinski problem: kroz svaki pojedinačni razgovor, Albanci se uvlače u status Kosova.

To je problem za nas, ali dozvolite mi da budem vrlo pragmatičan i da jednostavno odgovorim na vaše pitanje. Kada pregovaramo sa Albancima, bilo da je to kroz Evropsku uniju ili preko Amerikanaca, Albanci traže način da postignu nezavisnost Kosova.

Sviđale su mi se ideje koje je predložila Trampova administracija, predlozi Grenela za ekonomiju i ono što smo potpisali. Nažalost, čini se da Albanci ne žure sa primenom ovog sporazuma. Ni dogovora o letovima, ni o drugim stvarima “, otkrio je predsednik Vučić.

[adsenseyu4]

Uvek ću se setiti da su ljudi iz Bele kuće želeli da čuju stavove Srbije

Zašto je to tako?

„Izgleda da neki Albanci ne razumeju važnost ekonomije i vide svoj jedini interes u ponižavanju Srbije. Nadaju se da će neko u Vašingtonu ili Briselu primorati srpsku ruku da potpiše priznanje nezavisnosti Kosova. Oni bukvalno ne rade ništa drugo.

U Briselu, kada su Albanci rekli: predajte sve vojne i policijske arhive u vezi sa nestalim osobama, rekao sam, „nema problema, pokazaćemo vam srpske arhive o svemu što se tiče nestalih i raseljenih. Ali mi tražimo od vas da učinite isto i za vašu takozvanu OVK da nam prosledite vaše dosijee. Žosef Borel, visoki predstavnik Evropske unije, bio je zadovoljan ovim predlogom, Miroslav Lajčak takođe, ali Albanci ga nisu prihvatili.

Rekao sam Albancima, „molim vas da nam kažete gde god verujete da može biti albanskih grobova i radićemo zajedno sa vama i evropskim predstavnicima da to proverimo. Ali to isto tražimo i od vas u vezi sa srpskim žrtvama. Idemo u Lapušnik; hajde da se javimo u Dojane, Košare, Radonjičko jezero itd. Očekujemo da kad vam pokažemo mesta gde verujemo da ima srpskih žrtava, da svi zajedno krenemo i izvršimo neophodne provere tela.

Neki bi rekli da je izvanredno što smo ponudili puni reciprocitet ljudima koji nisu suverena država. Ali kad sam uputio svoj recipročni zahtev Albancima, svi su se ponašali kao da sam ih zamolio da odlete raketnim brodom na Mars i Veneru. Oni su negirali da Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) poseduje arhive i odgovorili defanzivno, „zašto bi to uradila OVK?“ Oni insistiraju na tome da je OVK branila slobodu…Ono što želim reći je da su se pretvorili u žrtvu i to je sve u šta veruju.

Naš pristup, rekao bih, prilično je racionalan i pragmatičan, dok je njihova strategija da misle da smo svi dužni da ispunimo sve zahteve koji imaju, sve njihove želje. A ako to ne učinimo, onda smo „sledbenici Miloševićevog genocidnog režima. To je nešto što sam čuo više od hiljadu puta na svakom mestu“, rekao je Vučić.

Sastanak koji smo imali u Beloj kući sa Robertom Obrajanom, Džaredom Kušnerom i Ričardom Grenelom, bio je odličan. Mogao sam da čujem mnogo stvari od njih, ali ovi ljudi, koji su najmoćniji na svetu, slušali su me sat i po. Prvi put sam razgovarao o svemu što se zapravo događa Srbima i Srbiji u nebirokratskoj atmosferi gde obično pišete izveštaje i službene dopise i ništa drugo. Veoma sam srećan što je takav razgovor bio moguć.

„Veoma mi je žao“, dodao je on, zbog pandemije koronavirusa u Americi. Toliko pozitivnih stvari koje je Tramp postigao sada će mu biti teže razviti zbog epidemije. Ipak, ne sumnjam da li je Amerika bila nešto otvorenija za saslušanjeSrbije. A to je nešto što, bez obzira šta se desilo, nikad neću zaboraviti. Danas, na primer, imam potpuno drugačije ideje o Kosovu od Angele Merkel, ali uvek ću se setiti kako nam je pomogla u 2015. i šire u ključnim i važnim pitanjima. Želim da se razlikujem od onih za koje je zahvalnost kratkotrajna.

Uvek ću se setiti da su ljudi iz Bele kuće želeli da čuju stavove Srbije, bez obzira da li je ona u skladu sa onim što misle. To je u srži mog stava i odnosa prema Trampovoj administraciji.Kad je Bajden dolazio na sastanke, uvek je bio dobro pripremljen, ali ima svoju politiku koje se striktno drži. Ta politika u prošlosti nije donela mnogo sreće Srbiji“, rekao je Vučić.

Igra sa nultom sumom nikada nije igraonica za vođenje bilo kojeg uspešnog poslovanja. U situaciji kada jedna strana dobije sve, a druga završi sa ništa ili znatno manje, legitimno pitanje koje se pojavi je jedno od političkih uzajamnosti u bilo kojem mirovnom rešenju. Razumno je reći da nikakav trajni mir nije moguć na osnovu takve igre.

„Rekao sam to bezbroj puta, ali na nešto drugačiji način. Rekli ste da u poslovnim dogovorima obe strane moraju biti zadovoljne. Verujem da je kompromis moguć samo ako obe strane budu malo nezadovoljne u zaključku pregovora.

Međutim, bojim se da je ono što se planira ponuditi Srbiji najnepovoljnije rešenje. Ono što nude Srbiji u zamenu za priznanje Kosova, čini se da je mnogo značajnije od onog što je realno.

Dakle, za nas je situacija nesumnjivo teška. Veoma teško. Zato sam rekao da sam zahvalan ljudima iz Bele kuće koji su želeli da čuju naša stanovišta i razumeju snagu osećaja u Srbiji. Nisu svi voljni da slušaju. Možete razgovarati s nekim ljudima u Evropi koliko god želite, ali verovali ili ne, oni vas zaista nikada ne čuju. Oni imaju svoj dnevni red, a za njih bi odličan predsednik Srbije bio taj koji će prihvatiti sve njihove zahteve, pritiske i ucene.

Verujem da moramo da verujemo u sebe i da nastavimo da radimo na poboljšanju našeg stava po pitanju Kosova i Metohije, što nije lako. Neću se ustručavati da vam kažem da smo posle 12 godina proglašenja nezavisnosti Albanaca i njihovog priznanja od strane zapadnih zemalja, uprkos svemu tome, nekako uspeli da istrajemo. Verujem da ćemo napornim radom, stalnim naporom, većom energijom i sjajnim duhom uspeti da izdržimo te pritiske „, objasnio je Vučić.

Kosovski mirovni pregovori traju već više od decenije. Zbunjujuće pitanje je zašto se bivši diplomati koji su služili na Balkanu, i oni iz EU, iznenada i snažno suprotstavljaju intenzivnijem pristupu Amerikanaca prema rešavanju kosovskog problema?

Razgovori u Briselu nisu posledica naše želje za razgovorom

Šta je razlog za napad na Ričarda Grenela?

„Iznenadio me intenzitet napada na Grenela. Mislio sam da je to neka vrsta polu-lažne, proizvedene priče u bekstejdžu. Bio sam zaista iznenađen veličinom tog napada, a mnogo toga što je organizovano u poslednjih nekoliko nedelja jeste namera i želja EU da kažu: „mi imamo kontrolu, Balkan je na evropskom kontinentu, a ne Amerika. „Uvek sam verovao da će Amerika i EU na kraju raditi zajedno, ali u to više nisam siguran, da budem potpuno iskren. Polovina ovih sastanaka ne bi se dogodila da ih Grenel nije inicirao. Dakle, to nije bila reakcija EU na Vučića i Hotija, već njihov odgovor na aktivnost američke administracije.

Istorija pokazuje nesposobnost EU da olakša dugoročno rešenje za Kosovo. Stoga se postavlja pitanje: zbog čega bilo ko veruje da će EU nakon rezultata da nigde ne stigne uspeti da smisli prihvatljivo rešenje koje bi bilo bolje od Grenelovog i Trampovog? Zapisnik EU o tom pitanju je tužan propust.

Ambasador Grenel imao je pozitivne ideje o ekonomiji. Mogao je da uđe u detalje našeg problema za dan ili dva, i to vrlo brzo. Kod nas, Srba, njegov odgovor je probudio osećaj nade da možemo da razgovaramo o običnim i normalnim stvarima.

Probudio je nadu da će ljudi iz Beograda moći da uđu u bilo koji deo Kosova i Metohije, odnosno, Albanci da se presele kroz centralnu Srbiju i putuju gde god žele na „zapad“. Probudila je nadu u stvaranje drugačije, mnogo pozitivnije atmosfere. Kada stvorite drugačiju atmosferu, mnogo je lakše voditi razgovor o bilo čemu drugom. Ne možete doći do rešenja preko noći, jer nikada nećete stvoriti dobru atmosferu kroz takav pristup, pogotovo ne pritiskom na samo jednu stranu. Grenel je to vrlo dobro razumeo “, objasnio je Vučić.

„Zaista moramo razgovarati s EU, a dogovor mora biti pod okriljem EU, jer to je odluka Skupštine Ujedinjenih nacija. I zato smo podržali taj dijalog. Bez iluzije, razgovori u Briselu nisu posledica naše želje za razgovorom, već njihove želje da isključimo Amerikance. Ne želim da ulazim u te velike igre sada. Premali smo da bi se mešali u složene odnose između EU i Sjedinjenih Država. Pustite ih da rade svoj posao, a mi ćemo svoje. Nikada nikoga nećemo odbiti ili ućutkati. Razgovaraćemo sa svima i imaćemo razumnu raspravu“ Vučić je potvrdio.

Albanci stalno i uporno glume žrtvu

Od rata, samo 1,9% Srba moglo se vratiti svojim kućama na Kosovu i Metohiji. Ova teška činjenica stavlja Albance na test da li su sposobni da prihvate bilo šta drugo osim homogenog, Albanskog, Kosova. Da li zaista poseduju multikulturalnu toleranciju nakon što su proglasili nezavisnost od Srbije?

„Tačno, samo 1,9% Srba vratilo se kućama i ne zaboravimo da samo 16.000 Srba sa Kosova i Metohije interno raseljeni. Deo srpskog stanovništva preselio se u Severnu Mitrovicu. Neki su se preselili u Gračanicu, Šrtrpce itd. Srbi se ne mogu vratiti u većinu oblasti na Kosovu i Metohiji zbog nemoguće socijalne i političke klime koja ih čeka. Zatim, u ovoj napetoj, prožimajućoj atmosferi, Albanci kažu: „počinili ste zločine, ovde niste dobrodošli“, a zatim, nasilje ponovo počinje od Albanaca kamenovanjem Srba i paljenjem kuća, pa sve do svega ostalog. To isto rade u Đakovici. Mi u Đakovici ne možemo da posetimo groblja, a kamoli da otvorimo grobove na Radonjičkom jezeru.

Suština je da je neko Albancima dao pravo da to rade. Albanci stalno i uporno glume žrtvu. Oni će nastaviti da igraju žrtvu, a istovremeno neće odgovarati za dela koja su počinili nad Srbima. Sve vreme razmišljaju o tome da imaju pravo da nas krive za sve to, steknu punu nezavisnost i jednoga dana će nam „oprostiti“ za to što su zauzeli našu teritoriju i proterali naš narod. Najgore od svega je što postoji velika grupa ljudi u Evropi i Americi koja se slaže sa stavom Albanije. Bojim se da se ne moram složiti s njima, dodao je Vučić.

Da li Srbija želi dobar odnos sa SAD i na koji način se, ako uopšte, ovaj odnos poboljšao otkako je Donald Tramp postao predsednik?

o ću demonstrirati na primeru Trampa. Ljudi širom sveta, uključujući i neke Srbe, mislili su da Srbi mrze Amerikance. Trampov dolazak pokazao je da Srbi nikada nisu mrzili Amerikance. U Americi su tražili samo nekoga ko ne bi bio apsolutno protiv njih. Ništa više.

„Srbi uglavnom saosećaju sa Trampom upravo zato što razumeju da on nije naročito protiv njih. To ima smisla. Srbi nikada nisu mrzili Amerikance. Tražili su najmanji razlog da pokažu poštovanje prema Amerikancima i njihovo osećanje prema njima. Oni su tu priliku pronašli kod Trampa, koji nije dao antisrpske izjave ili je učinio bilo šta protiv naše države. Tramp zaista ništa nije učinio protiv naše zemlje. U trenutku kada će 90% ljudi u svetu pohvaliti samo Bajdana – a ja imam dobar odnos sa Bajdenom – reći ću da sam u to siguran: ne bi bilo gore za Srbiju ako Tramp pobedi na ponovnim izborima“, rekao je.

Znam koliko je to trenutno teško“, ocenio je predsednik Vučić, „imajući u vidu da je Tramp razvio ekonomske cifre koje su najjače u američkoj istoriji, da bi im koronavirus sve ovo odneo blizu predsedničkih izbora. Ali moraš biti iskren prema sebi, prema javnosti i reći: „Tramp nam nije naneo nikakvu štetu.“ Hajde da merimo i to. Mislim da je to fer pristup. Mislim da je to pošten pristup i to ljudi poštuju na kraju krajeva ”, potvrdio je.

Voleo bih da Tramp poseti Srbiju

Kakve su šanse da Tramp uskoro poseti Srbiju?

„Ne mogu to sigurno znati. Tramp je lider najveće sile na svetu. Važno mi je što održavam dobar kontakt sa svim njegovim ljudima. Voleo bih da Tramp poseti Srbiju. To je moja želja, moja velika nada. Sada to otvoreno kažem. Želeo bih da poboljšam srpsko-američki odnos, jer je to od vitalnog interesa za Srbiju. Takođe mislim da izgradnja našeg odnosa dalje ne bi bila u suprotnosti sa američkim interesima i od velikog je značaja za našu zemlju “, rekao je Vučić.

Nedavno je Džon Bolton rekao da je postojala ideja oko razmene zemlje između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. „Postoji li mogućnost za podelu Kosova ili je to potpuno van stola?“

„Kada sam govorio o razgraničenju između Srba i Albanaca, mislim da je to bio vrlo racionalan pristup. Podsetiću vas na ono što sam tada govorio da će se od Srbije uvek tražiti da daje ogromne ustupke. Tada mi je ceo svet skočio na glavu. Ljudi nisu razumeli koliko je hrabrosti potrebno da se to kaže. Danas razumem zašto su to uradili. Želeli su da Srbija zauvek ne dobije ništa. Tražio sam ovo samo zato što je toliko Srba patilo. rekao sam: „Balkan, balkanskim narodima, hajde da razgovaramo, dogovorimo se. Ali, niko nikada nije hteo da nam dozvoli da razgovaramo i napravimo dogovor“, otkrio je Vučić.

Zašto to nije prepoznato ranije u SAD, administracijama i među svetskim silama, uopšte da Srbija mora dobiti nešto, ustupak, kao rezultat potencijalne dugoročne rezolucije i trajnog mira?

„Zato što su nemački interesi uvek bili važniji za Nemce, a engleski interesi za Engleze, a američki interesi za Amerikance, a za Ruse njihovi ruski interesi. Za svakog lidera interesi njihove zemlje bili su mnogo važniji od interesa Srba i Albanaca. A kad sam predložio Albancima, „da se složimo, hajde da sednemo, što se svi složimo da prihvatamo“, najžešći napadi na mene stigli su iz celog sveta.

Odjednom i preko noći su me označili kao „diktatora“ ili „autokratu“. Bukvalno preko noći, niste mogli verovati. Samo zato što sam se usudio pokušati da poremetim njihov obrazac donošenja odluka o svakom pitanju gde su prethodno držali Srbiju čvrsto na uzici. Ovaj obrazac je sličan „lutkarskom pozorištu malih naroda“ kojim se upravljaju već decenijama, pri čemu im svi moraju laskati. Razbijanje tog obrasca bila je moja jedina greška.

Ponosan sam što sam ‘kriv’ za ovu grešku. To će ući u istoriju. Bio sam jedini koji se suprotstavio svim unapred smišljenim planovima mnogih zapadnih zemalja. Ponudio sam nešto što bi bilo kompromisno rešenje, a niko to nije želeo. Iako danas više ne pričamo o tome, voleo bih da vidim kako oni pronalaze rešenje. Samo čekam da vidim kako misle da mogu doći do rešenja i odlučiti šta treba da Srbiji predlože da bi Srbija mogla da prihvati. Nisam još čuo. Niko mi nije rekao. Ne razumem šta planiraju da urade “, primetio je Vučić.

U naredne četiri godine Srbija može da završi pregovore o pristupanju EU i takođe može postati neuporedivo razvijenija nego što je to danas slučaj. Srbija može postati zemlja sa najrazvijenijom putnom i železničkom infrastrukturom u ovom delu Evrope. Do 2025. godine možemo dostići prosečne plate od 900 evra, što bi sprečilo značajan broj srpskog stanovništva da se iseljava. Verujem da možemo da budemo jaka i uspešna Srbija koja se ne plaši uspeha i znam da možemo da budemo uspešni u svojoj privredi koliko i u košarci, vaterpolu, odbojci, tenisu i mnogim drugim sportovima“, položio je Vučić svoju viziju Srbije na svetskoj sceni.

Stav Bele kuće

Nedavno je Džo Bajden kritikovao Grenela i Trampovu administraciju da „nisu uspeli shvatiti da je Trampova administracija pogrešno rešila situaciju ne sarađujući s EU“. Ako postane predsednik Sjedinjenih Država, Bajden je obećao da će se založiti za mirovni sporazum o Kosovu.

Kao odgovor, predsednik Vučić dao je kratak uvid u demokratskog predsedničkog kandidata Džoa Bajdena u kontekstu kosovske situacije.

„Mislim da Bajden razume situaciju na Kosovu i Metohiji. On to vrlo dobro zna. Verujem da postoji još jedan razlog, a to je da Bajden, koga dobro poznajem i sa kojim sam se sastao tri ili četiri puta, ima svoj dnevni red. Učestvovao je u svemu što se desilo na Kosovu i to je njihova politička zaostavština. On želi da se njehova politika u potpunosti i sprovede na isti način kao što je to ranije bilo sa Madlen Olbrajt i svima drugima.

Zato je bilo važno postići posebne promene u stavu Bele kuće, pre svega, imati još jedan otvoren pristup prema Kosovu i Metohiji. Tu je Tramp preko svojih predstavnika pokazao otvoreniji pristup i pokazao, ako ništa drugo, da je zainteresovan da čuje ono što mi moramo da kažemo. Ne mogu reći da se Grenel složio sa svim našim predlozima, ali bar smo bili u stanju da predstavimo svoje ideje i planove, a ne da smo primorani da razgovaramo samo na način koji ispunjava samo američki interes. Zato sam zahvalan predsedniku Trampu i njegovom narodu“, otkrio je Vučić.

(B92)

POVEZANI ČLANCIVIŠE OD AUTORA