Sudeći po reakcijama zapadnih vojnih čelnika, na pomolu je nova podvodna bitka za Atlantik, a glavnu pretnju NATO snagama stvaraju ruske podmornice nove generacije, koje su zbog njihovih borbenih potencijala i opremljenosti postale trn u oku Zapada.
Ruska podvodna flota u Atlantskom okeanu i Sredozemlju predstavlja ogroman izazov za Zapad i NATO, pre svega jer su ruske strateške podmornice opremljene raketnim kompleksima „Kalibar“, koji su u stanju da ispaljuju projektile na udaljenosti od preko 1.500 kilometara, upozorio je komandant Zajedničke komande NATO-a, admiral Džejms Fogo.
Fogo je kao najopasnije izdvojio ruske nuklearne podmornice klase „Jasen“, kao i dizel-električne iz razreda „Varšavjanka“, koje imaju „izuzetno veliki vojni potencijal, budući da su veoma tihe“.
Pored toga, naveo je američki admiral, ruske podmornice će uskoro dobiti i veliko pojačanje na planu raketa, budući da će „Kalibar“ biti modernizovan. Domet tih projektila biće povećan čak tri puta, pa će biti u stanju da gađaju ciljeve na udaljenosti od oko 4.500 kilometara.
Šta krasi ruske podmornice?
Rusija je oduvek razvijala svoju podvodnu flotu, čak i u ekonomski teškim vremenima, objašnjava za Sputnjik vojni analitičar Ivan Konovalov i navodi da se ruske podmornice dele na tri glavna tipa — strateške, višenamenske nuklearne i dizel-električne podmornice.
Iz novijih podmornica strateškog tipa pre svega je potrebno izdvojiti plovila klase „Borej“. Reč je o nuklearnim podmornicama koje su opremljene interkontinentalnim balističkim raketama, a naziv potiče od ruske reči „bura“. Poboljšanom oplatom, boljim hidrodinamičkim oblikom, i ugradnjom vodomlaznog pogona smanjen je akustički „potpis“ u širokom rasponu frekvencija.
Kada je reč o višenamenskim nuklearnim podmornicama, najupečatljiviji primer su plovila klase „Jasen“. U stanju su da se spuste na dubinu od čak 600 metara, što je duplo više od prosečne dubine na koju se spuštaju ostale podmornice. Opremljene su vertikalnim sistemima za lansiranje raketa tipa „Kalibar“, „Oniks“ i „Cirkon“.
Kada je reč o dizel-električnim podmornicama, nova era „podvodnih čudovišta“ počela je od trenutka kada je porinuta prvo podmornica klase „Varšavjanka“ — jedna od najtiših mašina koje Rusija ima u svom arsenalu. Upravo zato su je brojni strani vojni stručnjaci i prozvali „crna rupa“, jer je u stanju da lovi neprijatelja na tri do četiri puta većoj udaljenosti od one koju pokrivaju protivnički radari.
Čija je flota veća?
Prema rečima Konovalova, američka podvodna flota jeste veća, ali imajući u vidu funkcije koja ruska flota izvršava, može se sa sigurnošću reći da je ona efikasnija. Sve ostale flote sveta, uključujući i flotu Velike Britanije, pa i Francuske i Nemačke, manje su od ruske.
„Očigledno je da će Rusija nastaviti da razvija ovu oblast, jer je upravo podvodna flota od presudnog značaja za odbranu zemlje. Rusija je oduvek igrala na kartu podvodne flote, te nema razloga da se bilo šta po tom pitanju promeni“, ocenjuje on.
Da je Rusija svojom podvodnom flotom bacila ogroman izazov NATO-u potvrđuje i sam general Fogo, koji navodi da u kombinaciji sa masovnim i učestalim patrolama podmornica po čitavom severnom Atlantiku i u Norveškom moru, kao i sa stacioniranjem snaga u Siriji, Rusija može da postane pretnja za gotovo sve pomorske snage NATO-a.
Ima li NATO razlog za zabrinutost?
Iz štaba NATO-a, prema pisanju nemačke medijske mreže RND, tvrde da je aktivnost ruskih podmornica najveća od kraja Hladnog rata u okeanima širom sveta, a posebno u predelu severnog Atlantika i u Norveškom moru.
S tim u vezi, prema rečima portparolke NATO-a Oane Lungesku, Alijansa namerava da pojača podvodno patroliranje, ali i da investira u savremene tehnologije uništavanja podmornica iz vazduha.
„Severni Atlantik je i dalje od životne važnosti za bezbednost Evrope, pre svega jer se tim rutama vrši snabdevanje NATO snaga, tu se nalaze i svi kanali komunikacije, a tuda prolaze i svi ostali komercijalni trgovački brodovi“, konstatuje ona.
Konovalov, međutim, tvrdi da NATO nema razloga da bude zabrinut, jer Rusija isključivo nastoji da osigura sopstvenu bezbednost. „Ukoliko NATO ne bude preduzimao nikakve agresivne mere, razlog za zabrinutost ne postoji“, zaključuje Konovalov.
Miloš Ćurčin (Sputnik)
