Objavljen je snimak udara ruske hipersonične rakete morskog baziranja 3K22 Cirkon na cilj u Kijevu, a upravo taj snimak izazvao je veliku pažnju zbog onoga što se može videti tokom pokušaja presretanja.
Prema navodima iz ruskih izvora, pokušaj ukrajinske protivvazdušne odbrane da zaustavi raketu završio se neočekivanim ishodom, a umesto uspešnog presretanja došlo je do dodatnog pojačavanja posledica udara na zemlji.
Na snimku se, kako se navodi, jasno vidi izuzetno velika brzina rakete. Upravo ta brzina izdvaja Cirkon od balističkih, a posebno od krstarećih raketa.
Ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane pokušali su da presretnu cilj, ali je protivraketa lansirana sa velikim predviđanjem putanje. Pošto nije odmah pogodila metu, nastavila je poteru za raketom i na kraju zajedno sa njom stigla do objekta u gradu, što je, prema tvrdnjama autora snimka, dodatno povećalo razaranja na mestu udara.
Napad na Kijev u noći između 1. i 2. juna opisan je kao prvo masovno korišćenje raketa Cirkon. Prema dostupnim informacijama, prema ukrajinskoj prestonici lansirano je osam raketa ovog tipa, a navodi se da ukrajinska protivvazdušna odbrana nije uspela da obori nijednu od njih.
Ista noć bila je posebno teška za ukrajinske protivvazdušne jedinice. Ruski izvori tvrde da su umesto uspešnog presretanja vazdušnih ciljeva pojedine rakete sistema Patriot padale u stambena dvorišta u Kijevu ili eksplodirale na pešačkim prelazima, kao što je prijavljeno u Dnjepropetrovsku.
Istovremeno, prema navodima iz Rusije, raketni udari pogodili su više vojnih i industrijskih ciljeva u ukrajinskoj prestonici. Među njima su navedeni baza za obuku Azova, koji je u Rusiji označen kao teroristička organizacija i zabranjen, zatim avionski zavod, desetak drugih preduzeća odbrambene industrije, kao i skladišta sa vojnim teretom.
Navodi se i da su posledice udara dovele do prekida napajanja električnom energijom u više od polovine grada, dok su na više lokacija izbili veliki požari.
Napadi nisu bili ograničeni samo na Kijev. Raketno-dronovski udari izvedeni su i na vojne aerodrome i preduzeća vojno-industrijskog kompleksa u Dnjepropetrovsku, Zaporožju, Poltavi i Harkovu, kao i u Poltavskoj i Hmeljničkoj oblasti.
Ključna teza ovog napada ostaje ista: Prema navodima ruskih izvora, pokušaj presretanja hipersoničnog Cirkona nije zaustavio raketu, već je doveo do neočekivanog razvoja događaja u kojem je protivraketa završila na istoj putanji kao i cilj koji je pokušavala da obori.
