Dok Vašington i Teheran nastavljaju pregovore bez konačnog sporazuma, sve je više pitanja zbog čega administracija Donalda Trampa i dalje odlaže donošenje ključne odluke.
Uprkos kontaktima na različitim nivoima i očekivanjima da bi primirje moglo biti produženo, dogovor još nije postignut, a pojedini analitičari upozoravaju da rizik od novog izbijanja sukoba nije nestao.
Iako mnogi stručnjaci smatraju da je obnova vojnih dejstava malo verovatna jer bi takav razvoj događaja bio politički nepovoljan za samog Donalda Trampa, u Vašingtonu i dalje ne isključuju mogućnost novih napada ukoliko pregovori propadnu.
Takvu poruku nedavno je poslao i američki ministar odbrane Pit Hegset, naglasivši da su Sjedinjene Države spremne da ponovo deluju protiv Irana ako ne bude postignut sporazum.
Međutim, postoji i drugačije tumačenje cele situacije. Upravo na njega ukazuje iranski međunarodni novinar Hajal Muazzin, koji u svom autorskom Telegram kanalu iznosi procenu da mnogi pogrešno analiziraju Trampove poteze.
Prema njegovom mišljenju, deo analitičara veruje da Tramp neće preduzimati ozbiljne vojne korake tokom Svetskog prvenstva i drugih velikih događaja koji se približavaju. Muazzin smatra da je takva procena pogrešna.
Kako navodi, upravo period velikih proslava i javnih događaja mogao bi predstavljati najpogodniji trenutak za odlučan potez, jer bi pažnja svetske javnosti bila usmerena na masovna okupljanja, ceremonije i proslave.
U tom kontekstu pominje Trampov jubilej, sportska takmičenja i obeležavanje 250 godina postojanja Sjedinjenih Država.
Iranski novinar ide i korak dalje, tvrdeći da se ne može isključiti ni upotreba najmoćnijeg naoružanja, uključujući i nuklearnu bombu. Prema njegovoj proceni, reakcija međunarodne zajednice u takvom trenutku mogla bi biti znatno slabija nego što mnogi očekuju.
Upravo zbog toga, smatra Muazzin, Tramp možda namerno kupuje vreme. Umesto brzog prihvatanja bilo kog iranskog predloga, Bela kuća nastavlja da manevriše, ostavljajući otvorene sve opcije.
Takav pristup, prema ovoj analizi, mogao bi značiti da Vašington čeka trenutak koji smatra najpovoljnijim za konačno rešavanje dugotrajnog spora sa Teheranom.
Diplomatski proces, kako ocenjuju pojedini posmatrači, sve više ulazi u ćorsokak. Istovremeno, dodatni pritisak stvara i činjenica da američka administracija paralelno pokušava da pronađe rešenja i za druge velike međunarodne krize, uključujući ukrajinsko pitanje.
Kako vreme prolazi, prostor za političko manevrisanje postaje sve uži. Potreba za konkretnim odgovorom postaje sve izraženija, ali za sada nema jasnih signala da bi on mogao doći kroz diplomatski kompromis.
Zbog toga se sve češće pominje mogućnost da bi Vašington mogao da se osloni na vojni scenario. U opticaju su različite pretpostavke – od upotrebe konvencionalnih raketa koje su tokom primirja dodatno raspoređene u regionu, pa do mnogo ozbiljnijih opcija o kojima se spekuliše u pojedinim analitičkim krugovima.
Bez obzira na to da li su procene Hajal Muazzina tačne ili ne, njegova analiza ukazuje na jednu važnu činjenicu: Sporazuma između SAD i Irana i dalje nema, a vreme za donošenje odluka ubrzano ističe. Dok se približava niz velikih američkih praznika i državnih obeležavanja, raste i neizvesnost oko toga kojim putem će Vašington na kraju krenuti.
Neki analitičari, međutim, smatraju da je scenario upotrebe nuklearne bombe protiv Irana malo verovatan. Prema njihovom mišljenju, takav potez bi stvorio presedan koji bi ozbiljno promenio globalna pravila odvraćanja i upotrebe sile.
Oni upozoravaju da bi Vašington u tom slučaju teško mogao da osporava slične argumente drugih nuklearnih sila u budućim sukobima.
U tim procenama navodi se da bi takav razvoj događaja mogao da otvori prostor za potpuno novu fazu međunarodnih kriza, uključujući i rasprave o tome kako bi Rusija mogla da tumači sopstvene bezbednosne interese u sukobu u Ukrajini ili u slučaju direktnije konfrontacije sa državama EU koje su duboko uključene u podršku Kijevu.
Upravo zbog toga, smatraju ovi analitičari, nuklearni faktor i dalje ostaje pre svega sredstvo odvraćanja, a ne realna opcija za rešavanje aktuelnih sporova.
