[adsenseyu3]
[adsenseyu2]
Svet potresaju skandalozna otkrovenja predstavnika Međunarodnog konzorcijuma istražnih novinara (ICIJ). Kao što već znate, ova organizacija je usko povezana sa vladom SAD i Sorosovom fondacijom, a smatra se i da je Soros kreirao ovu organizaciju kako bi se osvetio svojim ekonomskim i političkim rivalima.
Meta ovog političkog napada ima puno, a neke od najistaknutijih su Vladimir Putin i Dejvid Kameron. Da li je meta još neko ko nije u prvom planu?
Istraga o aktivnosti kompanije Mossack Fonseca je samo nastavak kampanje koju je ICIJ započeo još 2013. godine. Tada su nepoznate osobe predale preko 260 gigabajta podataka o vlasništvu tajnih ofšor bankarskih naloga direktoru ICIJ, Džerardu Rajlu. ICIJ je zatim objavio te informacije i ugrozio nekoliko desetina hiljada ofšor bankarskih naloga i ocrnio mnoge istaknute međunarodne ličnosti, uključujući i barona Eli de Rotšilda, šefa francuske branše dinastije Rotšild.
[adsenseyu4]
U centru pažnje su 2013. godine bili klanovi Rotšild, Saks, Tisens i Safra. Tada je navedeno da su švajcarski advokati i osiguravajuća društva pomogli klijentima širom sveta da uspostave ofšor kompanije i zaštite svoja sredstva od poreza.
Takođe je došlo i do objavljivanja takozvanih fajlova iz Luksemburga, koji su bili usmereni protiv vladajuće porodice Luksemburga, koja je povezana sa Rotšildima.
U najnovijim iscurelim dokumentima je ustanovljeno da je kompanija Rothschild Trust upravljala sredstvima ukrajinskog oligarha i predsednika Petra Porošenka na britanskim Devičanskim ostrvima. Ovo je bila jedna od deset banaka koje su zahtevale od svojih klijenata da imaju što više ofšor kompanija. Priča se da je britanski premijer Dejvid Kameron, jedan od političara umešanih u skandal, u bliskom odnosu sa britanskom branšom porodice Rotšild. Da li je to slučajnost?
Primer Porošenka ukazuje na to da se ovakve prljave radnje ne odnose samo na izbegavanje poreza već i na kontrolu sredstava nacionalnih elita, a samim tim i kontrolu nacionalnih elita.
Pored već pomenute Rothschild Trust banke, ima još devet banaka koje su koristile ofšor kompanije da sakriju novac, a među njima su Experta Corporate & Trust Services, Banque J. Safra Sarasin Luxembourg SA, Credit Suisse Channel Islands Ltd, HSBC Private Bank (Monako) SA, HSBC Private Bank (Švajcarska) SA, UBS AG (Švajcarska), Coutts & Co. Trustees (Džerzi) Ltd, Societe Generale Bank i Trust Luxembourg, Landsbanki Luxembourg S.A.
[adsenseyu1]
Od svih ovih banaka, većina je povezana sa porodicom Rotšild, a ostale su najverovatnije povezane sa nekim klanom ili partnerom Rotšildovih u Švajcarskoj ili Luksemburgu. Ove banke su premestile novac svojih klijenata i došle u posed finansija svetske elite preko kompanije Mossack Fonseca.
Prema zvaničnoj priči o kompaniji Mossack Fonseca, dva privatnika i jedan panamski državljanin su osnovali ovu privatnu kompaniju u kojoj radi jedva preko 500 zaposlenih i registrovali njene kancelarije na 40 lokacija u svetu od kojih se ključne nalaze u Panami, Švajcarskoj i Kini (u kojima sasvim slučajno i Rotšildi imaju svoje štabove).
Nezavisni američki analitičar Din Henderson veruje da su osnivači kompanije Mossack Fonseca članovi panamske elite koji su svojevremeno služili britanskoj kruni i Rotšildima i koji su usko povezani sa Velikom Britanijom.
Kompaniju su 1986. godine osnovali Ramon Fonseka i Jurgen Mosak koji su svojevremeno radili u bankarskim krugovima Londona.
ICIJ je 2014. godine otkrio da rođaci kineske političke i finansijske elite koriste ofšor poreska utočišta da sačuvaju bogatstvo od poreza. U 2016. godini je nastavljen ovaj informacioni rat protiv Kine.
Objavljivanje Panamskih papira je direktno usmereno protiv trenutnog lidera Kine Sija Đinpinga pošto se u njima tvrdi da predsednikov zet ima kompanije u poreskim utočištima.
Prema nekim teorijama, Rotšildi računaju na Kinu u borbi protiv američke finansijske elite (Rokfeleri), te su Panamski papiri zapravo usmereni protiv Rotšilda i njihove orijentacije ka Aziji.
Rotšildi podržavaju nameru Kine da uvede juan kao globalnu valutu i podržavaju njihovu težnju ka „zlatnom standardu“ pošto oni sami kontrolišu većinu svetskih rezerva zlata.
Treba napomenuti da se Velika Britanija pridružila Kini kao članica kineske Azijske banke za infrastrukturna ulaganja iako su se SAD protivile tome.
Dakle, Rotšildi žele da zamene hegemoniju dolara hegemonijom zlata. To ni na koji način ne odgovara Rokfelerima i SAD, te nije iznenađenje da upravo Soros zajedno sa organizacijom ICIJ sprovodi napad na Rotšilde u ime Rokfelera.
Ulazak Džordža Sorosa u rat protiv juana 2015. godine je samo pokazao da je on konačno odabrao svoju stranu i da deluje u korist Rokfelera. Zato novinari napadaju ofšor sisteme koje su napravili Rotšildi i Kina.
Kako se Rusija uklapa u celu ovu priču? Pa, Rotšildi imaju drugačiju strategiju kada je u pitanju Rusija. Oni su takođe zainteresovani da promene postojeći svetski poredak i da uspostave dobre odnose sa ruskom elitom. Stoga je otkrivanje šeme sa ruskim novcem usmerene protiv Putina sasvim logično. Naravno, to ne znači da Rotšildi i njima slični podržavaju multipolarni svet već samo da žele da iskoriste neizbežnu tranziciju ka multipolarnom poretku i održe svoj status i uticaj na svetska pitanja. Oni osete da dolazi do uspona Azije i u skladu sa tim se klade na novi centar moći.
Panamski papiri su problematika svetske elite koja se bori za svetsku dominaciju. Upravo zato među ovim papirima nećete pronaći ništa što inkriminiše onu drugu grupu, a pronaći ćete mnogo onih koji su povezani sa Rotšildima.
Možda je sada logično da očekujemo odgovor Rotšilda u kom će oni zadati udarac drugoj grupi svetske elite?
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
