Evropske članice NATO-a poslednjih nedelja intenzivno razmatraju nove bezbednosne scenarije, dok se u diplomatskim i vojnim krugovima sve više govori o promenama u raspodeli odgovornosti unutar Alijanse.
Pitanje na koje se sada traži odgovor nije samo koliko će evropske države izdvajati za odbranu, već i kakvu podršku mogu očekivati od Vašingtona u slučaju ozbiljne krize ili sukoba.
Prema navodima Blumberga, koji se poziva na izvore upoznate sa razgovorima unutar NATO-a, Sjedinjene Države planiraju značajno smanjenje vojne pomoći i resursa koji bi u budućnosti mogli biti upućeni u Evropu tokom rata ili velike bezbednosne krize.
Sagovornici agencije navode da pojedine kapacitete evropske zemlje trenutno ne mogu lako da nadoknade sopstvenim sredstvima.
Plan koji je predstavljen saveznicima predviđa smanjenje broja strateških bombardera za 30 odsto. Istovremeno, broj izviđačkih i jurišnih dronova mogao bi biti smanjen za između 75 i 100 procenata, dok bi pomorske snage bile umanjene za 50 odsto. Pored toga, predviđeno je i smanjenje približno trećine borbenih aviona.
Kako navode izvori Blumberga, američki predstavnici izneli su ove planove tokom sastanaka održanih prethodnih nedelja u sedištu NATO-a. Informacije su pokrenule raspravu među evropskim saveznicima o tome kako bi kontinent funkcionisao u situaciji kada bi morao da vodi rat uz znatno manju američku podršku.
O toj temi razgovarano je i na sastanku ministara odbrane evropske petorke, koju čine Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Poljska. Na sastanku održanom u petak fokus je bio na mogućnostima da se postojeći vojni ciljevi ostvare uz oslanjanje na preostalo naoružanje i opremu koja bi bila dostupna evropskim državama.
Ovakve informacije nadovezuju se na ranije pisanje nemačkog lista Der Špigel, koji je objavio da Vašington razmatra smanjenje svog vojnog doprinosa Severnoatlantskoj alijansi i prebacivanje većeg dela odgovornosti za evropsku odbranu na same evropske saveznike.
Istovremeno, prema pisanju lista The Financial Times, u američkim krugovima razmatra se i mogućnost raspoređivanja nuklearnog oružja Sjedinjenih Država u Poljskoj i baltičkim državama, što bi predstavljalo još jednu važnu promenu u bezbednosnoj arhitekturi istočnog krila NATO-a.
