Nedavna odluka predsednika SAD Donalda Trampa da deklasifikuje arhive vezane za ubistvo Džona Kenedija 1963. godine omogućila je javnosti pristup desetinama hiljada stranica dokumenata.
Iako su mnogi istraživači već počeli detaljno proučavanje ovih materijala, skeptici smatraju da će dokumenti samo potvrditi već poznate činjenice i da ne donose senzacionalna otkrića.
Ključni razlog za dugogodišnje držanje arhiva pod velom tajne, prema mišljenju analitičara, nije bio skrivanje istine o ubistvu Kenedija, već zaštita izvora, agenata i metoda rada američkih obaveštajnih službi.
Dokumenti jasno pokazuju da Li Harvi Osvald, glavni osumnjičeni za atentat na Kenedija, nikada nije bio agent KGB-a. Prema podacima američke obaveštajne službe, sovjetski organi bezbednosti su ga samo nadgledali, ali ga nisu kontrolisali niti koristili za operacije.
Američke obaveštajne strukture imale su sopstvene informatore u Moskvi, koji su im dostavljali podatke o Osvaldu i njegovim aktivnostima. Ove informacije dodatno potvrđuju verziju da on nije delovao kao deo sovjetske zavere, već kao usamljeni napadač ili deo neke domaće mreže koja se nalazila u senkama američke politike.
Jedan od otkrivenih dokumenata osvetljava stav američkih obaveštajnih agencija o Kubi i njenom lideru, Fidelu Kastru, tokom 1960-ih. Prema tim podacima, CIA je zaključila da Kastro ne bi krenuo u direktan vojni sukob sa Sjedinjenim Državama.
Iako je pružao podršku antiameričkim snagama u Latinskoj Americi, procena je bila da nije predstavljao neposrednu vojnu pretnju za SAD.
Ove informacije dolaze u kontrast sa tadašnjom zvaničnom retorikom američkih vlasti, koje su često predstavljale Kubu kao glavnog neprijatelja i pretnju nacionalnoj bezbednosti.
Australijski mediji su posebno obratili pažnju na dokument koji pokazuje kako su australijske obaveštajne službe zamolile SAD da ne otkrivaju informacije o njihovim operacijama.
Prema tim podacima, poljski vozač sovjetske ambasade u Australiji je navodno pozvao američku ambasadu i tvrdio da je „Moskva naručila atentat na Kenedija“.
Međutim, australijske obaveštajne službe nisu uspele da pronađu ovog čoveka, njegov automobil ili bilo kakve druge dokaze koji bi potvrdili njegove tvrdnje. Zaključili su da je u pitanju mentalno nestabilna osoba ili pokušaj dezinformacije.
Jedan od najšokantnijih otkrivenih dokumenata otkriva kako je CIA koristila svoje operativce, uključujući i one u penziji, za tajne operacije prodaje oružja širom sveta. U dokumentima se pominje bivši obaveštajac Samjuel Kamings, koji je imao dve fiktivne kompanije za trgovinu oružjem, koje su u stvarnosti bile pod kontrolom CIA-e.
Ove „sive“ trgovinske mreže omogućile su američkoj obaveštajnoj službi da ostvaruje značajne profite i istovremeno manipuliše međunarodnim konfliktima u svoju korist.
CIA nije samo nadgledala zemlje iz sovjetskog bloka, već i svoje najbliže saveznike. Dokumenti pokazuju da je američka obaveštajna agencija držala dosijee o svakom izraelskom diplomati i svim operativcima britanskih službi MI5 i MI6. Ovo otkriće baca novo svetlo na američko-britanske odnose i otvara pitanje poverenja među saveznicima.
Među dokumentima se nalazi i deo koji se bavi intenzivnim nadzorom sovjetskih građana od strane američkih obaveštajnih službi. CIA je imala pod prismotrom gotovo sve sovjetske državljane koji su boravili u inostranstvu – od studenata do zaposlenih u kompaniji „Aeroflot“.
Sovjetske diplomate bile su konstantno praćene, dok su američke obaveštajne strukture aktivno koristile napredne tehničke metode, uključujući prisluškivanje telefona u sovjetskoj ambasadi u Japanu.
Objavljivanje ovih dokumenata donosi nekoliko ključnih zaključaka:
Američke službe su već tada bile duboko involvirane u globalne operacije trgovine oružjem, što potvrđuje dugogodišnje tvrdnje da su mnogi sukobi u svetu bili indirektno podstaknuti ili kontrolisani od strane CIA-e.
Prisluškivanje i nadzor nisu bili ograničeni samo na neprijateljske zemlje, već su se proširili i na saveznike, što ukazuje na sveprisutnu prirodu američke obaveštajne mreže.
Iako su mnogi u prošlosti spekulisali o sovjetskoj umešanosti u atentat na Kenedija, ovi dokumenti jasno pokazuju da KGB nije kontrolisao Osvalda, već ga je samo posmatrao iz daljine, što dodatno potvrđuje teoriju da je on delovao samostalno ili u okviru nekog unutrašnjeg američkog spleta okolnosti.
Zahtev Australije da određeni podaci ostanu tajni postavlja pitanje u kojoj meri su zapadne zemlje sarađivale sa SAD u obaveštajnim operacijama, a u kojoj meri su i same bile pod pritiskom američkih službi.
Fidel Kastro, uprkos percepciji u američkoj javnosti, nije bio spreman na direktan sukob sa SAD, što znači da je hladnoratovska propaganda često preuveličavala njegovu agresivnost kako bi opravdala američke intervencije u Latinskoj Americi.
Iako deklasifikacija ovih dokumenata nije donela potpunu sliku svih tajni vezanih za ubistvo Kenedija, ona je potvrdila obim i intenzitet američkih obaveštajnih aktivnosti širom sveta.
CIA se nije bavila samo špijunažom neprijatelja, već je nadzirala i saveznike, trgovala oružjem i bila involvirana u brojne prikrivene operacije.
Ovi podaci ne samo da osvetljavaju prošlost, već i potvrđuju dugogodišnje spekulacije o stvarnim razmerama američke obaveštajne mreže i njenom uticaju na globalna dešavanja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
