Ovo nije rat Rusije i Ukrajine, nije rat Rusije, Evrope i Amerike. Ovo je globalni i možda poslednji pokušaj zapadne civilizacije da napadne ruski svet, pravoslavnu etiku, tradicionalne vrednosti, kaže ruski reditelj i glumac Nikita Mihalkov.
Slavni i nagrađivani ruski sineasta Nikita Mihalkov, koji već godinama stoji iza stavova, ali i akcija Vladimira Putina, konačno se oglasio povodom rata u Ukrajini.
Reditelj „Varljivog sunca“ i „Urge“, koji je još 2007. za Putinov 55. rođendan, režirao televizijski specijal posvećen ruskom vođi, snimio je specijalnu emisiju posvećenu dešavanjima u Ukrajini.
Umetnik, za kojim je ukrajinski sud nedavno raspisao međunarodnu poternicu zbog sumnje da je ugrozio teritorijalni integritet te zemlje, u vanrednom izdanju emisije svog „Besagon TV-a„, ponudio je svoje viđenje agresije koju njegova zemlja sprovodi, nazvavši je „Istina o Ukrajini“.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Započeo ju je rečima da se konflikt dotiče svih ljudi, a odlučio se na taj potez zato što su, kako je istakao, redovni gledaoci apelovali na njega da se oglasi povodom Ukrajine.
– Znamo da postoje podeljena mišljenja o onome što se dešava, kako u medijima, tako i među političarima, običnim ljudima. Želim da se osvrnem da događaje mirno, pružajući neophodne činjenice. Dva su ključna pitanja: zašto se ovo dešava i ko će od ovoga imati korist – naveo je Mihalkov, uz podsećanje da je o situaciji u Ukrajini već imao specijalne emisije 2014, godinu dana kasnije i 2017.
– U februaru 2014. izbili su neredi između civila i bezbednosnih snaga. Rezultat je bila nasilna konfrontacija i krv – istakao je podsećajući da je tadašnji ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, uz prisustvo međunarodnih zvaničnika, morao da se povuče sa vlasti. A bio je, posle svega, prinuđen da beži iz Kijeva.
– Da nije bilo ruske specijalne službe bio bi ubijen. Doveden je u Rusiju. Neću trošiti reči na haos koji je usledio u Ukrajini kada je Petro Porošensko, sa samo sedam odsto podrške, postao predsednik – podseća, a onda se vratio još dalje u prošlost, u 1991. godinu kada je Ukrajina stekla nezavisnost. Uz video materijal ankete s građanima Kijeva koji su „očekivali bolji život, ekonomsku stabilnost, još bolje odnose s Rusijom“, istakao je da su umesto toga bili primorani da “potpišu dokument da će se boriti u slučaju ruske vojne agresije”.
– Podizali su generacije dece učeći ih da mrze Rusiju – kaže Mihalkov, a tu tvrdnju potkrepio je snimkom jedne devojčice s nožem u ruci koja uzvikuje da će „kasapiti Ruse“.
Potom je podsetio na svoj davnašnji javni istup u kome je konstatovao da „Ukrajinu nisu izgubili zato što je ta zemlja želela nezavisnost, već zbog svoje ambicije i nade da će stvari ostati iste“. Upitao je i ovo:
– Možete li zamisliti da neko na ulicama ruskih gradova, naročito dete, gazi ukrajinsku zastavu. Kako bi tolerantni svet na to reagovao? Svet je zatvorio oči na neofašizam usred Evrope. Još 2010. predsednik Ukrajine Juščenko posthumno je odao priznanje Stefanu Banderi. A Bandera je u Poljskoj osuđen na doživotnu robiju zbog ubistva i još uvek nije rehabilitovan, jer je kao ukrajinski nacionalista u toj zemlji vršio zločine (silovao žene, sekao im grudi, uši, ubijao decu) između 1935- 1943.
A onda se Mihalkov posvetio regionima Donjecka i Luganska, koje su uglavnom naseljavali oni koji „govore ruski i nisu prihvatali ono što se događa u Kijevu“:
– Svi oni iz Donbasa, koji su shvatili šta će se desiti posle državnog udara u Kijevu, odlučili su da se separatišu. I nastale su dve republike – Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika. Želeli su da govore na svom, ruskom jeziku, da studiraju na tom jeziku… Održali su referendum, situacija je postala uzavrela i bila je neophodna intervencija. I 2015. potpisan je Sporazum u Minsku, od strane Rusije, Ukrajine, međunarodnih zvaničnika (Nemačke i Francuske). Njime je trebalo da na snagu stupi priznanje specijalnog statusa republika od strane Ukrajine i slobodni izbori. Umesto toga svakoga dana ljudi u Donbasu su umirali. Čak 14.000 civila preminulo je u Donbasu. Nastavili smo da verujemo da postoji nešto što se zove međunarodno pravo i da „naši Zapadni partneri“ žele da pronađu rešenje za rat u Donbasu.
U to vreme u Ukrajini, kako ukazuje, dešavale su se „nacističke procesije, ruski jezik je zabranjen, ugašeni su opozicioni mediji“:
– I baš tada Ukrajina je dobila novog predsednika, popularnog, talentovanog, bogatog umetnika. Nije naša stvar koga su izabrali za predsednika, ali interesantno je nešto-zašto baš njega? Zašto su obećanja Volodimira Zelenskog bila tako privlačna – pita Mihalkov, a onda prikazuje snimke govora Zelenskog u kome poručuje da mu je „cilj da okonča rat u Donbasu“, da mu nije problem da „donosi teške odluke i izgubi popularnost“ i da neće oklevati da prepusti svoju predsedničku stolicu zarad mira.
Iznosi i tešku optužbu na račun ukrajinskog predsednika:
– Dopustio je da njegov i život porodica zavisi od nacista, od ljudi krajnje desničarskih opredeljenja. Govori isto kao i nacisti: „Nisu svi ljudi ljudska bića. Neki od njih su životinje“. A to se odnosilo na ljude u Donbasu. I kako se završio osmogodišnji mučni period – posetom francuskog predsednika Makrona Rusiji gde se složio sa Putinom da Sporazum iz Minska mora da se poštuje. Potom je otišao kod Zelenskog, koji mu je obećao da će uraditi ono što od njega traži međunarodna zajednica, ali već sledećeg dana saopštio je da odustaje od toga. Paralelno s tim Ukrajina je nastavila da se naoružava. Američki i Nato avioni konstantno su stizali u Ukrajinu. Uprkos razgovorima o mirovnom rešenju Ukrajina je počela da se sprema za rat. Ali, to je počelo još 1991. godine kada su potpisali da će se boriti protiv Rusije – sud je Mihalkova.
Rusija je, po njegovom mišljenju, stalno pod pretnjom da će Ukrajina ući u Nato, a ovako je objasnio šta to znači za njegovu zemlju:
– Da na 39 kilometara od Belgoroda možemo imati balističke rakete, četiri minuta vazdušnom linijom od Moskve. Ne slušate nas, ako niste shvatili zašto se protivimo tome da Ukrajina izgubi svoj neutralni status – priča Mihaklov, a onda prikazuje snimke ukrajinskih zvaničnika na kojima izjavljuju da im je cilj da „unište Moskvu“, „ubiju proklete Ruse zajedno s njihovim liderom“.
Ono što je, po sudu Mihalkova, bilo okidač za današnju situaciju jeste to što se Zelenski u Minhenu založio da Ukrajina dobije status nuklearne sile.
– Zamislite atomsku bombu u rukama Ukrajinaca. Šta sve nas, celu Evropu čeka – pita reditelj i glumac,koji se osvrnuo i na sankcije uvedene Rusiji:
– Zašto namećete sankcije onima koji nemaju veze za odlukama države, politikom, čak i onima koji joj se protive. Zar sankcije protiv običnih ljudi, protiv naše industrije, protiv svih nas, sportista, umetnika… Nemojte da povređujete nas. Nas koji ovde živimo, ovde zarađujemo i trošimo novac, a u krajnjoj liniji radimo i za vas u vladama Evropske unije, Velike Britanije, Amerike…
Vraća se i na dva ključna pitanja s početka emisije: Zašto se sve ovo dešava i ko od toga profitira?
– Cilj je da se Rusija odvoji od Evrope i da svoje ekonomske veze potpuno preusmeri na Ameriku. Kad bi Rusija i Nemačka sarađivale bile bi vitalna pretnja Americi. Rusiju optužuju za ugrožavanje bezbednosti, dok je NATO taj koji se približava ruskoj granici. Šta reći kad Olaf Šolc, najmoćniji čovek Evrope, genocid u Donbasu od strane Ukrajine naziva smešnim. A to govori Nemac, čovek čija je zemlja oslobođena od svega što je uradila Rusiji kada su milioni ljudi ubijeni, streljani, spaljeni…Na delu je hegemonija protiv Rusije – priča Mihalkov, a onda se poziva i na reči Slobodana Miloševića:
„Rusi, pogledajte nas i zapamtite da će istu stvar uraditi i vama kad pokažete slabost… Braćo, setite se sudbine Jugoslavije i ne dozvolite da i vama urade isto“.
Za kraj nudi svoje lično viđenje agresije svoje zemlje na Ukrajinu:
– Lično sam ubeđen da ovo nije rat Rusije i Ukrajine, nije rat Rusije, Evrope i Amerike. Nije ovo rat za demokratiju u koje naši partneri hoće da nas ubede. Ovo je globalni i možda poslednji pokušaj zapadne civilizacije da napadne ruski svet, pravoslavnu etiku, na tradiconalne vrednosti. Onaj koji je vaspitan na ovim vrednostima nikada neće pristati na ono što nam nude, od istopolnih brakova do legalizacije fašizma. Rat je strašna stvar. Ne znam normalnu osobu koja misli da je rat dobra stvar. Ali, Ukrajina, Amerika i Evropa počeli su da se spremaju za ovaj rat još 1991. I kada su ruske obaveštajne službe došle do pouzdanih informacija da će ukrajinske trupe izvršiti invaziju na Donbas, teška odluka je doneta. Dva su izlaza iz ove situacije – ili ćemo se braniiti, ili ćemo prestati da postojimo. Za kraj nudim mudre reči jednog pametnog čoveka: „Bolje je biti obešen zbog lojalnosti, nego nagrađen za izdaju“.
(Nova.rs)
