U Srbiji „autoritarnom sistemu ne želi da se potčini tanki sloj obrazovanih ljudi iz većih gradova. Ne uspevaju da preliju ogorčenje u političke zahteve jer je opozicija nesposobna da pomogne“, piše štampa na nemačkom, prenosi DW.
Nemačka agencija dpa javlja da su u Srbiji petog dana zaredom ljudi izašli na ulice, ali da je pred parlamentom bilo „svega 500 do 1.000 ljudi“, piše DW.
[adsenseyu1]
„Demonstranti su se rasporedili po osam kolovoznih traka pred zgradom, po trotoarima kao i u obližnjem parku. Protesti su bili mirniji nego prethodnih dana. I u drugim srpskim gradovima bilo je okupljanja“.
Švajcarski tabloid Blik kao najveći problem protesta izdvaja što „nema jedinstvenih zahteva niti glasnogovornika. Prema posmatračima, sve se više čuju parole i pesme o Kosovu, sve je više ikona i religijskih simbola. Nacionalisti prebacuju predsedniku Aleksandru Vučiću izdaju, jer je nakon nemačko-francuskog posredovanja pristao na nove razgovore sa Kosovom“.
„Nedostatak zajedničkih zahteva olakšavaju srpskim vlastima da demonizuju demonstrante“, nastavlja Blik.
„Vlasti tvrde da su protesti, koji su se proširili i na druge gradove, ‘pokušaj puča’ i ishod tobožnjeg rovarenja stranih sila koje nisu precizno definisane“.
[adsenseyu4]
U obimnom članku u nedeljnom izdanju Noje cirher cajtunga opisuje se Vučićevo ponašanje tokom pandemije: „Lutao je između uloge zabrinutog oca i zastrašujućeg despota. Narod mu već dugo ne veruje jer zna da politički interesi određuju poteze. Pa i kada je u pitanju objavljeni broj novozaraženih“.
Analizirajući kako je Srbija stigla dovde, autorka piše: „Nezaposlenost i siromaštvo su za Srbe daleko važnije teme od demokratije. Plate su niske, penzije još niže. U toj situaciji čovek ne razmišlja da li opozicija uspeva nešto da kaže u parlamentu u Beogradu, već pre razmišlja o tome da li će ove sedmice imati novca za prašak za veš. Tu ljude slabo zanima da li su skoro svi mediji glajhšaltovani i da li šire vladajuću propagandu. Umesto toga, bore se sa činjenicom da su kao konobari ili sobarice ostali bez posla usled korona-krize“.
„I to je vodilo protestima. Jer mnogima je jasno da bi ih novi lockdown koštao egzistencije. Vučić je, suočen sa besom ulice, napravio zaokret. (….) Kada je povukao odluku o zabrani kretanja, prebacio je odgovornost na premijerku Anu Brnabić iako svako zna da on odlučuje. Takvim političkim teatrom zapravo pušta maglu nesigurnosti“, piše dalje ugledni ciriški list.
[adsenseyu1]
„Autoritarnom sistemu ne želi da se potčini tek tanki sloj obrazovanih ljudi iz većih gradova. Na ulicama su sada mahom ljudi između 18 i 25 godina starosti, oni koji imaju još mnogo snage i još mnogo života pred sobom. No oni ne uspevaju da preliju ogorčenje u političke zahteve, između ostalog jer je opozicija nesposobna da im pomogne“.
„Roditelji ovih bundžija su pak odavno iscrpljeni i nespremni da ustanu. Oni koji su se 2000. borili za demokratizaciju društva, odustali su. U Beogradu žive kao u mehuru, bez kontakta sa ljudima sa sela koji glasaju za Vučića, i čiji svet i brige ne razumeju. Zarobljeni su u autoritarnom sistemu koji njihova deca žele da dignu u vazduh. Ali ni ovaj put ne deluje da će ustanak biti uspešan“, zaključuje NZZ.
(DW)
