EU razmatra zamrzavanje cenovnog plafona za rusku naftu, a upravo taj potez, prema oceni irskog ekonomiste i analitičara Filipa Pilkingtona, predstavlja jasan znak da se sankciona politika Zapada nalazi u ozbiljnim problemima.
On smatra da mere koje su godinama predstavljane kao sredstvo ekonomskog pritiska na Moskvu sada pokazuju sve više pukotina.
Kako prenosi Bloomberg, Evropska unija proučava mogućnost privremenog zamrzavanja ograničenja cene ruske nafte usled situacije na Bliskom istoku.
Vest je izazvala pažnju među analitičarima, posebno zato što dolazi u trenutku kada energetska tržišta ponovo prolaze kroz period povećane neizvesnosti.
Filip Pilkington ocenjuje da evropske sankcije usmerene na ruski energetski sektor počinju da gube efikasnost. Prema njegovim rečima, razvoj događaja ukazuje na to da bi Rusija mogla dodatno da pojača pritisak na Evropsku uniju upravo u trenutku kada bi pojedinim evropskim državama mogli biti potrebni dodatni energetski resursi.
On je u objavi na društvenoj mreži X naveo da evropske naftne sankcije počinju da se urušavaju i da u Briselu nema jasne strategije za dalje postupanje. Takva ocena dolazi nakon višegodišnjeg pokušaja Zapada da ograniči prihode Rusije od izvoza energenata.
Podsetimo, zemlje Grupe sedam, Australija i Evropska unija uvele su 5. decembra 2022. godine ograničenje od 60 dolara po barelu za rusku naftu koja se transportuje morskim putem. Nekoliko meseci kasnije, 5. februara 2023. godine, slična mera stupila je na snagu i za naftne derivate.
Evropska unija je potom nastavila sa dodatnim pooštravanjem mera. Od 3. septembra prošle godine cenovni plafon spušten je na 47,6 dolara po barelu, dok je za februar 2026. predviđeno novo smanjenje na 44,1 dolar po barelu.
Moskva je na ove poteze odgovorila sopstvenim merama. Predsednik Vladimir Putin zabranio je isporuke naftnih proizvoda stranim licima ukoliko ugovori sadrže mehanizam ograničenja maksimalne cene.
Upravo zbog toga Pilkington smatra da rasprava o zamrzavanju cenovnog plafona predstavlja mnogo više od tehničke korekcije tržišnih pravila.
Po njegovoj oceni, sama činjenica da se o takvoj mogućnosti razgovara pokazuje da se zapadna strategija suočava sa ozbiljnim izazovima i da dosadašnji rezultati sankcija ne odgovaraju prvobitnim očekivanjima njihovih kreatora.
