Jermenija se danas nalazi na raskrsnici između Rusije, EU, SAD, Turske i Azerbejdžana, a upravo oko tog izbora vrti se cela politička budućnost zemlje.
Kako piše britanski Gardijan, premijer Nikol Pašinjan svoju političku budućnost gradi na udaljavanju od Moskve i približavanju Zapadu, dok njegove pristalice tvrde da je to jedini način da Jermenija obezbedi mir, otvorene granice i novu ekonomsku perspektivu.
Nekadašnja sovjetska republika priprema se za nacionalne izbore 7. juna, a politička kampanja već sada poprima obrise referenduma o tome kojim putem zemlja treba da krene.
Pašinjan tvrdi da bi otvaranje granica sa Turskom i Azerbejdžanom moglo potpuno da promeni položaj Jermenije na geopolitičkoj mapi.
Prema njegovim rečima, kada budu otvorene granice i obezbeđen mir, Jermenija će praktično dobiti novu geografsku poziciju. On smatra da najkraći put između Istoka i Zapada prolazi upravo preko Jermenije.
Ministar spoljnih poslova Ararat Mirzojan poručuje da vlada želi da geografski položaj zemlje pretvori u strateški resurs. Cilj je, kako navodi, da Jermenija postane most između EU, Centralne Azije, Dalekog istoka, Indije i Kine, a ne prepreka kakva je bila tokom prethodnih decenija.
Posebno mesto u toj viziji zauzima takozvana Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet, poznata kao TRIPP. Ovaj projekat, koji povezuje Evropu i Aziju preko Jermenije u skladu sa uslovima mirovnog sporazuma sa Bakuom, predstavlja samo deo šire komunikacione arhitekture koju Pašinjan promoviše kao osnovu svog trećeg mandata.
U središtu njegove kampanje nalazi se koncept „Prave Jermenije“, koji podrazumeva mir sa Azerbejdžanom, udaljavanje od Rusije i približavanje EU. Njegova stranka Građanski ugovor taj proces opisuje kao diversifikovaniju spoljnu politiku.
Međutim, taj kurs izaziva duboke podele u društvu. Kritičari podsećaju na smenu direktora Muzeja genocida nad Jermenima nakon što je Džej Di Vensu poklonio knjigu o azerbejdžanskim zločinima. Dodatne kontroverze izazvalo je uklanjanje planine Ararat, nacionalnog simbola Jermenije, sa pečata u pasošima.
I pored teških poraza koje je zemlja pretrpela u sukobima sa Azerbejdžanom 2020. i 2023. godine, preliminarne ankete pokazuju da bi Građanski ugovor mogao da pobedi na izborima. Nakon drugog poraza oko 100.000 Jermena bilo je prinuđeno da napusti Nagorno-Karabah.
Mnogi od tih raseljenih ljudi danas žive u Jerevanu i strahuju za očuvanje svog kulturnog nasleđa. Istovremeno, 19 ratnih zarobljenika iz tog sukoba i dalje se nalazi u Bakuu, među njima i bivši lider Karabaha Ruben Vardanjan, koji otvoreno optužuje Pašinjana da je izdao njihovu stvar.
Predizborna kampanja dodatno podiže tenzije. Pašinjan je gotovo neprekidno prisutan na društvenim mrežama, objavljuje različite video-snimke i često ulazi u otvorene sukobe sa političkim protivnicima.
Njegov najpoznatiji protivnik postao je rusko-jermenski milijarder Samvel Karapetjan, lider pokreta Jaka Jermenija i vlasnik grupe Tašir, koja posluje u Rusiji i kontroliše jermensku elektroenergetsku mrežu.
Karapetjan je nedavno optužio premijera da koristi halucinogene pečurke, dok Pašinjan najavljuje sudski postupak zbog tih tvrdnji.
Karapetjan se trenutno nalazi u kućnom pritvoru nakon izjava koje su vlasti protumačile kao podršku pokušaju puča povezanom sa Jermenskom crkvom.
Zbog posedovanja kiparskog i ruskog pasoša ne može da se kandiduje za parlament, dok su pojedini članovi njegove političke grupacije uhapšeni pod optužbama za podmićivanje.
Aktivisti za ljudska prava, među kojima je i bivši direktor Human Rights Watcha Kenet Rot, upozoravaju da Pašinjanov populizam sve više dobija autoritarne karakteristike.
Zbog toga dovode u pitanje snažnu podršku koju mu pružaju pojedini evropski lideri, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Jedna od najvećih prepreka ostaje konačna ratifikacija mirovnog sporazuma sa Azerbejdžanom. Baku zahteva da Jermenija iz svog ustava ukloni deklaraciju o nezavisnosti koja sadrži poziv na ujedinjenje sa Nagorno-Karabahom. Vlada u Jerevanu tvrdi da je već odustala od svih teritorijalnih pretenzija i planira da pitanje novog ustava iznese na referendum do kraja godine.
Pašinjan insistira da neće odustati od tog kursa i poručuje da su mir i otvorene granice jedini pravi put za Jermeniju i region.
Istovremeno, Jerevan čeka poteze Ankare i Bakua. Turska još nije otvorila granicu zatvorenu od 1993. godine, dok bi eventualno oslobađanje dela od 19 zatvorenika u Azerbejdžanu predstavljalo značajan politički podsticaj za premijera pred izbore.
Analitičar Tigran Grigorjan upozorava da bi neuspeh ustavne reforme mogao da dovede do dugog perioda „ni mira ni rata“, uz dodatnu polarizaciju društva između proruske opozicije i, kako tvrdi, sve autoritarnije vlasti.
Rusija pažljivo prati razvoj događaja. Vladimir Putin je nedavno predložio održavanje referenduma na kojem bi građani odlučili da li žele približavanje EU ili ostanak u okviru Evroazijske unije koju predvodi Moskva. Do sada su ruske reakcije bile ograničene, uključujući zabranu uvoza jermenske mineralne vode Džermuk.
Međutim, pojedini analitičari smatraju da bi nacionalizacija Jermenskih železnica, koje su u ruskom vlasništvu, mogla predstavljati ozbiljnu crvenu liniju za Moskvu. U krajnjem slučaju, Rusija raspolaže i ekonomskim instrumentima pritiska, uključujući pitanje subvencionisanog gasa koji izvozi u Jermeniju.
Tokom nedavne posete Jermeniji, Emanuel Makron optužio je Rusiju da nije pružila podršku Jermeniji tokom sukoba u Nagorno-Karabahu. U međuvremenu, Pašinjanovo rukovanje sa Vladimirom Zelenskim i razgovor na engleskom jeziku umesto na ruskom mnogi su protumačili kao simboličnu demonstraciju političke nezavisnosti od Moskve.
Pašinjanovi saveznici odbacuju tvrdnje da je približavanje EU samo politička iluzija. Kako ističe Marija Karapetjan iz parlamentarnog odbora za spoljne odnose, cilj nije zamena jednog zaštitnika drugim, već napuštanje paradigme prema kojoj je Rusija bila jedini mogući oslonac Jermenije.
Upravo zato predstojeći izbori imaju mnogo širi značaj od obične političke borbe. Oni će pokazati da li će Jermenija nastaviti put udaljavanja od Rusije i približavanja Zapadu ili će birači odlučiti da zemlju vrate na kurs koji je decenijama dominirao njenom spoljnom politikom.
