Naslovnica U FOKUSU „Lukašenko zaslužuje spomenik na najboljem mestu u Moskvi, spasao Putina“

„Lukašenko zaslužuje spomenik na najboljem mestu u Moskvi, spasao Putina“

       

Da beloruski predsednik nije posredovao tokom vikenda, moglo je doći do krvoprolića usred Moskve.

Lukašenkovi odnosi sa Putinom uvek su bili komplikovani, ali sada je on ojačao svoju poziciju.

Hteo je u Moskvu, ali je na kraju morao u Minsk. Plaćenici šefa „Vagnera“ Jevgenija Prigožina bili su na samo dvestotinak kilometara od ruske prestonice kada je beloruska administracija izvestila da je Prigožin „prihvatio predlog beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da zaustavi kretanje naoružanog Vagnerovog osoblja na teritoriji Rusije i preduzme dalje korake za smirivanje napetosti“.

Prigožin je navodno već otišao iz Rusije u Minsk, pobuna je završena.

Odjednom je Aleksandar Lukašenko taj koji je spasao Putina od destabilizacije Rusije u jeku rata protiv Ukrajine. „Zahvalni smo beloruskom predsedniku na njegovim naporima“, rekao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov.

Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti

Jedan ruski TV komentator je to rekao otvorenije: Lukašenko „zaslužuje spomenik na najboljem mestu u Moskvi“. Ali kako je do toga došlo i kakvu će ulogu Belorusija igrati u bliskoj budućnosti?

Strah od gubitka vlasti u Minsku

Tokom pobune postalo je očigledno da će Lukašenko stati na stranu Putina. Dvojica šefofa država su tog dana razgovarala telefonom najmanje dva puta. Navodi se da je Lukašenko ponudio posredovanje jer lično poznaje Prigožina već dve decenije.

[adsenseyu1]

Istovremeno, Beloruski savet bezbednosti je saopštio da Belorusija „jeste i ostaće saveznik Rusije“ i da je svaki sukob unutar Rusije „poklon kolektivnom Zapadu“.

„U Lukašenkovom je interesu da spreči veliku krizu u Rusiji“, objašnjava Jaugen Pregerman, direktor Veća za međunarodne odnose Minskog dijaloga. Vlada u Minsku je veoma zabrinuta da bi se borbe u Ukrajini mogle proširiti na belorusku teritoriju, kaže Pregerman za DW.

Da strah nije neosnovan pokazao je i apel Lukašenkovih protivnika iz Puka Kalinovskog. Njega čine beloruski dobrovoljci koji se bore na strani ukrajinske vojske protiv Rusije.

Oni su na snimku tokom pobune Prigožina rekli da su bili spremni da iskoriste priliku i uskoro vojno „oslobode Belorusiju od diktature i okupacije“.

„Lukašenkov interes je da spreči da se tako nešto dogodi“, kaže politikolog Pregerman.

Lukašenko i Putin: Od molioca do pomagača

Iako su Belorusija i Rusija ugovorno ujedinjene od 1999. godine, Lukašenko je u prošlosti pokušavao da zadrži određeni stepen autonomije. Odnos sa Putinom je oduvek bio buran, sa mnogo uspona i padova, kaže Pregerman.

Ali najkasnije od leta 2020. Lukašenko je potpuno zavisan od Putina. Tada se, nakon nameštenih predsedničkih izbora, Lukašenko suočio sa masovnim narodnim protestima. Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice tražeći njegovu ostavku.

Kremlj je, međutim, stao uz Lukašenka kreditima i najavom moguće intervencije. Lukašenko je brutalno ugušio demokratske proteste. Vođe su uhapšene ili prisiljene na izgnanstvo.

Ali sada su Putin i Lukašenko zamenili uloge, kaže beloruska aktivistkinja za ljudska prava Olga Karač, šefica organizacije „Naša kuća“. „Lukašenko je ranije bio u ulozi molioca koji ne može da uspostavi red u svojoj zemlji. (…) Sada se Putin našao u situaciji da se red može uspostaviti samo uz pomoć spolja“, rekla je ona za DW.

Karač smatra da će beloruski vladar od toga imati koristi i na unutrašnjem planu. Poslednjih meseci uveliko se spekulisalo o navodno lošem zdravstvenom stanju 68-godišnjeg Lukašenka.

Sada, međutim, „njegov autoritet raste, posebno u beloruskom bezbednosnom aparatu“, kaže Karač, što će verovatno oslabiti i belorusku opoziciju.

Veći uticaj u Moskvi

Tokom ruske agresije na Ukrajinu, Lukašenko je politički podržavao Putina i dozvolio ruskoj vojsci da sa njegove teritorije lansira rakete na Ukrajinu.

Nedavno su mnogi stručnjaci rusku najavu da će rasporediti taktičko nuklearno oružje u Belorusiji protumačili kao znak daljeg potčinjavanja „vazala”.

Sada bi Lukašenko mogao da stekne veći uticaj na Rusiju, smatra Pregerman: „Njegova uloga u ruskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici će se sada povećati. Mislim da se to mnogima u Kremlju neće dopasti“, kaže ovaj politikolog.

Lukašenko i Prigožin: Poznanici, a ne prijatelji

Malo se zna o odnosu Lukašenka i Prigožina. Međutim, beloruski predsednik je imao i neprijatna iskustva sa grupom „Vagner“ u prošlosti.

U julu 2020. godine, uoči spornih predsedničkih izbora, u blizini Minska uhapšena su 33 navodna Vagnerova plaćenika, pod optužbom da su spremali „provokacije“ na izborima.

Kasnije se ispostavilo da je njihovo hapšenje možda rezultat operacije ukrajinske tajne službe. Posle dve nedelje pušteni su i deportovani u Rusiju.

Za sada se gotovo i ne znaju detalji o sporazumu Lukašenka i Prigožina. Pre svega, nije jasno da li gazda plaćenika ostati u Minsku, ili će ići dalje u inostranstvo.

[adsenseyu4]

Posle iskustva sa dešavanjima u Rusiji, Lukašenko će pažljivo posmatrati šefa plaćenika: „Prigožin neće moći da se afirmiše u Belorusiji kao što je uspeo u Rusiji“, kaže politikolog Pregerman.

Mogući partner u pregovorima?

Uprkos očigledno ojačanoj ulozi, Lukašenko, sankcionisan od Zapada, u budućnosti će ostati zavisan od Rusije. Belorusija je „zavisna od razvoja ruskog režima. A sada je on doživeo najteži politički udar poslednjih decenija. Ova pobuna je razotkrila punu meru krhkosti sistema, haosa i unutrašnjih napetosti“, piše beloruski politikolog Artjom Šrajbman na portalu „Zerkalo“.

Lukašenkova najveća prednost posle pregovora mogla bi da bude to što će se ponovo postaviti kao važan sagovornik u regionu.

Dan nakon neuspele pobune u Rusiji, sekretar ukrajinskog Saveta bezbednosti Aleksij Danilov napisao je da Lukašenkovo učešće u pregovorima između Rusije i Ukrajine „nije isključeno“.

(Dojče vele)

Otvorite novu mrežu Truth Social bez cenzure
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte