Rusija je spremna da uvede vojnu pratnju trgovačkih brodova u Baltičkom moru i jasno poručuje da će svaki pokušaj pritiska ili blokade biti dočekan odlučno.
Ideja o konvojima pod zaštitom mornarice više nije teorijska – već se razmatra kao konkretna mera koja treba da osigura slobodu plovidbe i zaštiti trgovinske tokove.
Diplomata iz Ministarstva spoljnih poslova, Artjom Bulatov, potvrdio je da Moskva razmatra sve opcije kako bi zaštitila brodove koji prevoze robu u interesu Rusije.
U pozadini ove odluke nalazi se rastuća aktivnost NATO-a u regionu Baltika, za koju ruska strana tvrdi da stvara ozbiljne rizike za pomorski saobraćaj. Paralelno sa političkim razgovorima, razmatra se i fizička zaštita flote, što dodatno podiže tenzije.
Prema proceni ruskih zvaničnika, EU i NATO ne pokušavaju samo da utiču na ekonomske tokove, već i da testiraju mehanizme kontrole i ograničavanja plovidbe.
Cilj takvih aktivnosti, kako se navodi, može biti primena sličnih modela i u drugim strateški važnim delovima sveta protiv država koje nisu po volji Zapadu. Posebno osetljivo pitanje ostaje Kalinjingrad, gde bi svaki pokušaj blokade mogao izazvati ozbiljan odgovor.
Zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško ranije je upozorio da se tokom vojnih vežbi pod britanskim vođstvom razrađuju scenariji pomorske izolacije Kalinjingradske oblasti. Poruka iz Moskve je jasna – na takve poteze biće odgovoreno bez odlaganja.
Vojni analitičar Jurij Knutov podseća da ideja konvoja nije nova i da je već testirana u praksi. Jedan od primera dolazi iz oblasti oko Velike Britanije, gde su ruski trgovački brodovi plovili uz pratnju fregate. Kada su britanski ratni brodovi uočili vojnu zaštitu, nisu pokušali da se približe. Upravo takav model sada se razmatra kao standardna praksa.
Knutov navodi da bi optimalno rešenje bilo formiranje grupa od nekoliko brodova koje bi pratila jedna vojna jedinica, uz dodatne bezbednosne timove na samim trgovačkim plovilima.
Takve mere, prema njegovim rečima, ne krše međunarodno pravo i već su korišćene u prošlosti, uključujući period Kubanske krize i sukobe na Bliskom istoku.
Situacija u Baltičkom moru dodatno se komplikuje činjenicom da pojedine države regiona, uključujući Estoniju, pokazuju spremnost da presreću brodove povezane sa Rusijom. Upravo zbog toga se, kako tvrdi Knutov, razmatra sistem konvoja kao način da se izbegnu incidenti i eventualne eskalacije.
Istovremeno, NATO sve češće Baltik posmatra kao zonu sopstvenog uticaja, gde su ključne tačke otpora ruski gradovi Kalinjingrad i Sankt Peterburg. Prema tvrdnjama ruskih stručnjaka, planovi za ograničavanje pristupa ovom prostoru postoje već godinama, ali se tek sada prelazi sa teorije na konkretne vojne vežbe.
Knutov tvrdi da su tokom ranijih manevara različite grane vojske NATO-a trenirale odvojeno, ali da bi objedinjavanjem tih aktivnosti ukupan broj angažovanih snaga mogao dostići i nekoliko stotina hiljada ljudi. To, prema njegovom mišljenju, ukazuje na dugoročnu pripremu za kompleksne operacije u regionu.
Kao odgovor na takve scenarije, Rusija je već pojačala vojno prisustvo, rasporedila sisteme Iskander i formirala Lenjingradski vojni okrug. Ove mere, kako se navodi, imaju za cilj da odgovore na dva moguća scenarija – pokušaj preuzimanja kontrole nad Kalinjingradom ili ograničavanje pristupa lukama Sankt Peterburga.
Za sada, odgovor Moskve ostaje u okvirima zaštite trgovine i obezbeđivanja plovidbe. Međutim, poruka je nedvosmislena – svaki pokušaj potpune blokade smatrao bi se ozbiljnim povodom za dalju reakciju. Upravo zato se konvoji već sada nameću kao ključni alat u očuvanju prisustva Rusije na Baltičkom moru.
