Rusija i Ukrajina razmenile su međusobne optužbe za vazdušne napade koji su rano jutros izazvali požare i oštetili infrastrukturu, svega nekoliko sati nakon što su se predsednici Vladimir Putin i Donald Tramp dogovorili o ograničenom primirju.
Prema dogovoru koji su postigli Putin i Tramp, dogovoren je 30-dnevni prekid vatre koji se odnosi isključivo na energetska postrojenja u Ukrajini, dok su ostale vojne operacije i dalje u toku.
Bela kuća je saopštila da će pregovori o širem mirovnom planu početi „odmah“, ali da se još ne zna koliko će oni trajati i kakav ishod mogu doneti.
Sa ruske strane, Kremlj je nakon dugog telefonskog razgovora između Putina i Trampa objavio da je ruski predsednik naredio svojim oružanim snagama da prestanu sa napadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.
Međutim, Putin nije pristao na širi američki predlog o potpunom prekidu vatre, koji je Tramp smatrao ključnim prvim korakom ka sveobuhvatnom mirovnom sporazumu. Time je jasno pokazano da Moskva nije spremna da jednostrano zaustavi vojne operacije dok ne bude jasnije kakve će političke i vojne garancije dobiti zauzvrat.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je od početka krize insistirao na potpunom primirju, prihvatio je ograničeni prekid vatre, ali je istovremeno apelovao na međunarodnu zajednicu da „spreči Moskvu da produži rat“ i da osigura da se dogovoreno primirje u potpunosti poštuje. Ipak, samo nekoliko sati nakon što je dogovor stupio na snagu, sa obe strane fronta prijavljeni su novi napadi.
Šef kabineta ukrajinskog predsednika, Andrij Jermak, izjavio je putem Telegrama da „Rusija napada civilnu infrastrukturu i ljude u ovom trenutku“, optužujući Moskvu da krši dogovor postignut sa Trampom.
Prema ukrajinskim izvorima, ruske snage su gađale energetsku infrastrukturu u gradu Slavjansku, usled čega je došlo do nestanka struje u tom regionu.
U međuvremenu, ukrajinske vlasti su prijavile i ruske napade na severoistoku zemlje. Regionalne vlasti u Sumskoj oblasti saopštile su da su ruske bespilotne letelice pogodile dve bolnice, usled čega je došlo do oštećenja objekata, ali nije bilo žrtava. Ipak, pacijenti i osoblje morali su hitno da budu evakuisani kako bi se izbegli eventualni dalji napadi.
U Kijevskoj oblasti, guverner Mikola Kalašnik izvestio je da su ruski dronovi pogodili nekoliko stambenih objekata, pri čemu je povređen jedan 60-godišnji muškarac.
Ukrajinske snage tvrde da je Rusija tokom noći lansirala preko 40 bespilotnih letelica na različite ciljeve širom zemlje, uključujući i nekoliko ključnih infrastrukturnih objekata.
Sa druge strane, ruske vlasti tvrde da Ukrajina takođe nije poštovala dogovor o primirju. Prema informacijama ruskog operativnog štaba, ukrajinske snage su izvele napad bespilotnim letelicama na skladište nafte u Krasnodarskoj oblasti, usled čega je izbio požar.
U saopštenju ruskih vlasti navodi se da je požar zahvatio površinu od 20 kvadratnih metara, da je oštećen cevovod između rezervoara i da je aktiviran automatski sistem za gašenje požara. Požaru je dodeljen četvrti stepen složenosti, a na licu mesta angažovano je 105 ljudi i 45 jedinica tehnike.
Iz ruskog operativnog štaba je saopšteno da je u napadu evakuisano 30 radnika fabrike i da nije bilo ljudskih žrtava, ali da je rad postrojenja obustavljen. Moskva tvrdi da ovakav napad jasno pokazuje da Kijev ne planira da poštuje dogovoreno primirje i da nastavlja sa vojnim operacijama protiv ruskih ciljeva.
Pored napada na Krasnodarsku oblast, rusko Ministarstvo odbrane je izvestilo da su tokom noći ruske snage oborile ukupno 57 ukrajinskih bespilotnih letelica koje su bile usmerene na ciljeve u Orelskoj, Tulskoj, Brjanskoj i Kurskoj oblasti, kao i iznad Azovskog mora. Ova informacija ukazuje na to da Ukrajina intenzivira upotrebu dronova u pokušaju da izvrši udare na rusku teritoriju.
U međuvremenu, ruska agencija za civilno vazduhoplovstvo Rosavijacija privremeno je suspendovala letove iz aerodroma u Kazanju, Nižnjem Novgorodu i Nižnjekamsku. Iako agencija nije direktno navela razlog suspenzije, ovakve mere se rutinski primenjuju u situacijama kada postoji povećan rizik od napada bespilotnim letelicama.
Ova nova eskalacija nasilja postavlja pitanje da li će dogovoreni prekid vatre zaista opstati ili će biti samo još jedan neuspešan pokušaj deeskalacije sukoba.
Putinova odluka da prihvati ograničeno primirje pokazuje da je Moskva spremna da uđe u pregovore, ali ne po svaku cenu. Rusija je i dalje u vojnoj prednosti na terenu i ne vidi potrebu da popušta u uslovima kada Ukrajina trpi ozbiljne gubitke, kako na frontu, tako i u pogledu infrastrukture.
Trampov pritisak na Zelenskog da prihvati primirje ukazuje na to da Vašington želi da pronađe izlaz iz sukoba koji se sve više pretvara u iscrpljujući rat za obe strane.
Međutim, ukoliko Ukrajina nastavi da izvodi napade na rusku teritoriju, Moskva bi mogla da povuče saglasnost za bilo kakve mirovne pregovore i da nastavi sa vojnim operacijama punom snagom.
Jedan od ključnih faktora koji bi mogao da odluči sudbinu ovog primirja jeste koliko će Kijev biti voljan da odustane od napada na ruske ciljeve. Sa druge strane, ruska odluka da odgovori na ukrajinske napade mogla bi da dovede do toga da dogovor o prekidu vatre postane besmislen.
Trenutno stanje na terenu ukazuje na to da nijedna strana nije spremna na potpuni prekid sukoba, što znači da bi borbe mogle da se nastave, bez obzira na postignute dogovore.
Na kraju, iako su se Putin i Tramp formalno dogovorili o ograničenom primirju, realnost na terenu pokazuje da ni Moskva ni Kijev nisu spremni da u potpunosti prekinu vojne aktivnosti. Sukob se nastavlja, a mir ostaje neizvestan.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
