Procene koje se ovih dana probijaju do javnosti kroz američke medije zvuče sumorno, gotovo neverovatno, ali sagovornici insistiraju da je slika na terenu još mračnija nego što se zvanično priznaje.
Tokom višenedeljnih antivladinih protesta u Iranu, prema informacijama koje kruže među stranim redakcijama i izvorima sa vezama u zemlji, broj stradalih mogao bi da ide i do 20.000 ljudi.
Problem je, međutim, u tome što je istinu gotovo nemoguće složiti do kraja. Iran je već pet dana praktično odsečen – internet i telefonske linije su gotovo u potpunosti blokirani, što ostavlja samo fragmente informacija, često kontradiktorne, ali uporno slične po težini. U tom šumu podataka, izvori navode da je broj žrtava verovatno znatno veći nego što se do sada saopštavalo.
Kako prenosi CBS, pozivajući se na dva izvora, od kojih je jedan direktno iz Irana, u sukobima je stradalo najmanje 12.000 ljudi. Neki od sagovornika idu i dalje, procenjujući da bi konačan broj poginulih mogao da dostigne i 20.000. Te cifre zasad niko ne može pouzdano da potvrdi, upravo zbog komunikacione blokade koju su iranske vlasti uvele poslednjih dana.
Jedan izvor iz Irana navodi da aktivističke grupe pokušavaju da sklope mozaik na osnovu izveštaja medicinskih ustanova širom zemlje. Prema tim internim procenama, broj žrtava ne pada ispod 12.000.
Isti sagovornik tvrdi da bezbednosne snage obilaze privatne bolnice u Teheranu i vrše pritisak na medicinsko osoblje da dostavi podatke o povređenima sa protesta, što dodatno komplikuje prikupljanje pouzdanih informacija.
Slične brojke iznosi i televizijska mreža Iran International, bliska opoziciji, čiji podaci takođe ukazuju na oko 12.000 poginulih. Iz Vašingtona se javlja još jedan izvor sa kontaktima u Iranu, koji procenjuje da se realan broj žrtava verovatno kreće između 10.000 i 12.000, uz napomenu da se radi o okvirnim procenama, a ne o zaključenoj statistici.
Sami protesti izbili su krajem decembra, kada je nagli rast troškova života dodatno pritisnuo iransku ekonomiju već opterećenu sankcijama. Ono što je počelo kao lokalno nezadovoljstvo brzo se prelilo na čitavu zemlju, prerastajući u najšire antivladine demonstracije u poslednje vreme.
Na međunarodnoj sceni, situaciju je više puta komentarisao američki predsednik Donald Tramp. On je upozoravao da bi SAD mogle da reaguju ukoliko iranski režim nastavi da usmrćuje demonstrante. U nekoliko poruka upućenih javno, Tramp je ohrabrio iranske demonstrante da nastave proteste, uz poruku da je „pomoć na putu“, bez preciziranja kakve bi mere mogle da uslede.
U takvom ambijentu, sa zatvorenim komunikacionim kanalima i informacijama koje stižu kap po kap, ostaje otvoreno pitanje koliki je stvarni obim ljudskih gubitaka i kakve će posledice sve to imati, kako unutar Irana, tako i u širem geopolitičkom kontekstu. Ono što je izvesno jeste da se iza brojki krije kriza čiji se puni razmeri tek naslućuju, a čiji epilog još nije na vidiku.
