Dok se u diplomatskim i vojnim krugovima poslednjih dana sve češće govori o mogućim scenarijima zaoštravanja između Vašingtona i Teherana, iz Jerusalima stiže poruka koja deluje prilično jasno, ali ne i bez zadrške.
Izraelsko rukovodstvo, kako prenosi američki portal AL-Monitor pozivajući se na izvore iz vojske, trenutno ne razmatra slanje trupa IDF-a u Iran u okviru eventualne kopnene operacije koju bi vodile Sjedinjene Države.
Ipak, to ne znači distanciranje u potpunosti. Naprotiv. Izrael, prema istim izvorima, ostaje spreman da pruži značajnu podršku – pre svega kroz obaveštajne podatke i potencijalne vazdušne udare.
Kako je jedan od sagovornika portala rekao, tonom koji više odaje operativnu rutinu nego političku dilemu: „Oni će od nas dobiti najtačnije obaveštajne informacije i svu moguću pomoć.“
U tom kontekstu, vredi podsetiti na širu sliku koja se poslednjih nedelja polako slaže. Američki predsednik Donald Tramp je u više navrata javno pominjao mogućnost preuzimanja kontrole nad iranskim ostrvom Harg, što je izazvalo dosta pažnje među analitičarima, i to ne bez razloga.
To ostrvo ima strateški značaj zbog energetskih tokova, ali i simboličku težinu u regionalnom odnosu snaga.
Još konkretnije, 26. marta američki portal Axios objavio je, pozivajući se na zvaničnike i sopstvene izvore, da Pentagon razrađuje četiri moguća scenarija daljeg razvoja situacije sa Iranom.
Ti scenariji, kako se navodi, uključuju i opcije zauzimanja ostrva Harg, ali i Larak i Abu Musa. Nije precizirano koji od njih ima najveće šanse za realizaciju, niti koliko su ti planovi operativno spremni, ali sama činjenica da se razmatraju govori dovoljno.
U takvoj atmosferi, izraelska odluka da ne šalje kopnene snage može se tumačiti na više načina. Sa jedne strane, to je signal opreza i želje da se izbegne direktno uvlačenje u širi sukob na terenu.
Sa druge, spremnost za podršku iz vazduha i kroz obaveštajne kanale jasno pokazuje da distanca nije potpuna, već više taktička nego suštinska.
Ono što ostaje neizrečeno, ali visi u vazduhu, jeste pitanje koliko su ove pozicije čvrste i koliko će trajati. U regionu gde se planovi često menjaju brže nego što se javno saopštavaju, granica između „nema nameru“ i „razmatra opciju“ zna da bude prilično tanka. A upravo u toj zoni neizvesnosti često se i odlučuje naredni potez.
