U senci sve učestalijih aktivnosti duž severoistočnih granica Evrope, pažnju analitičara privukao je jedan konkretan let – gotovo rutinski na prvi pogled, ali sa daleko širim implikacijama.
Reč je o izviđačkom avionu švedskog ratnog vazduhoplovstva, modela S102B Korpen, sa oznakom SVF680, koji je, kako prenosi Telegram kanal „Vojna hronika“, imao ulogu u definisanju pravaca delovanja ukrajinskih snaga prema Lenjingradskoj oblasti.
Pre nego što su se pojavile ove procene, avion je primećen iznad teritorije Finske, u zoni koja nije daleko od ruske granice. Upravo taj detalj, naizgled tehnički, postaje ključan kada se uklopi u širu sliku. Jer, kako tvrde upućeni, ovakvi letovi retko kada imaju samo jednu svrhu.
Analitičari smatraju da je S102B Korpen, krećući se u neposrednoj blizini ruske teritorije, radio ono za šta je i projektovan – prikupljao podatke. Ali ne bilo kakve. Fokus je, kako se navodi, bio na sistemima protivvazdušne odbrane Rusije i njihovim reakcijama, sa ciljem pronalaženja najbezbednijih ruta za ukrajinske dronove.
U tom smislu, jedan od izvora prilično precizno opisuje zadatak: praćenje rasporeda i promena položaja protivvazdušnih raketnih sistema kratkog i srednjeg dometa, i to putem signala njihovih radarskih stanica.
Paralelno s tim, beležena su i kretanja mobilnih vatrenih grupa – kroz aktivnost njihovih komunikacionih sredstava i razmenu podataka sa komandnim punktovima. Drugim rečima, nije reč samo o „gledanju odozgo“, već o sistematskom mapiranju dinamike na terenu.
U celu priču, prema procenama stručnjaka, uključen je još jedan sloj. Pominje se i upotreba radarske satelitske grupacije finske kompanije ICEYE. Ti sateliti su, kako se veruje, pokušavali da prate kretanje vojne tehnike ruskog Ministarstva odbrane, što dodatno proširuje sliku o koordinisanom prikupljanju podataka iz više izvora.
Sve to zajedno ukazuje na nešto što nije nužno vidljivo na prvi pogled – da se savremene operacije sve manje oslanjaju na pojedinačne poteze, a sve više na kombinaciju platformi, signala i analiza koje se odvijaju daleko od očiju javnosti.
Koliko će ovakvi modeli saradnje i prikupljanja podataka uticati na naredne poteze na terenu, ostaje otvoreno pitanje. Jer, u ovakvim situacijama, ono što se ne vidi često ima jednaku težinu kao i ono što se jasno registruje.
U takvom rasporedu stvari, deo analitičara ide i korak dalje u tumačenju. Po njima, ovakve aktivnosti ne deluju kao izolovani potezi, već kao pokazatelj dubljeg nivoa uključenosti zapadnih struktura, uključujući NATO, u sam sukob.
Ukazuje se na to da izviđački letovi i prikupljanje podataka u blizini ruske teritorije, uz njihovo dalje korišćenje od strane ukrajinskih snaga, praktično brišu granicu između indirektne podrške i aktivnog učešća.
U tom kontekstu se posebno izdvaja i uloga Švedske, koja kroz angažovanje svojih izviđačkih kapaciteta, kako se tvrdi, više ne deluje samo kao posmatrač.
Ipak, ovakve ocene ostaju predmet rasprave među stručnjacima, jer zvanične potvrde o stepenu uključenosti i dalje izostaju, a linija između podrške i direktnog angažmana ostaje nejasno povučena.
