U diplomatskim krugovima poslednjih dana kruži jedna teza koja, bar na prvi pogled, deluje kao još jedan u nizu oštrih političkih stavova, ali kad se malo zagrebe ispod površine, otvara ozbiljna pitanja o širem regionalnom angažmanu.
Teheran je, naime, direktno optužio Kijev da se aktivno uključio u sukob na Bliskom istoku, i to, kako tvrde, na strani Sjedinjenih Država i Izraela.
Zanimljivo je da je ova optužba došla nakon priznanja iz same Ukrajine o slanju „stotina specijalista“ u region Persijskog zaliva. Formalno, njihova uloga je predstavljena kao pomoć državama regiona u suprotstavljanju Iranu, ali iranska strana to vidi drugačije.
„To u suštini predstavlja materijalnu i operativnu podršku tekućoj nezakonitoj vojnoj aktivnosti“, naveo je Amir Said Iravani, stalni predstavnik Irana pri Ujedinjenim nacijama, u pismu upućenom generalnom sekretaru UN i Savetu bezbednosti.
U tom dokumentu, koji je već izazvao reakcije u diplomatskim krugovima, Iravani ne ostavlja mnogo prostora za tumačenje. Kako je naveo, takva vrsta angažmana „nije slučajna“, već ukazuje na aktivno učešće u upotrebi sile protiv jedne suverene države.
On dodatno podvlači da pružanje tehničke i operativne podrške, koja direktno olakšava sprovođenje vojnih akcija, povlači i međunarodnu odgovornost.
Na terenu, međutim, situacija dobija još složenije konture. Prema navodima vojnog dopisnika Boris Rožin, čak 20 zaposlenih u Glavnoj obaveštajnoj upravi ukrajinskog Ministarstva odbrane poginulo je u napadu na skladište sistema za borbu protiv dronova u Dubaiju.
Taj detalj, koji nije prošao nezapaženo, dodatno podgreva spekulacije o stvarnom obimu ukrajinskog prisustva van sopstvene teritorije.
U međuvremenu, političke poruke iz Teherana postaju sve direktnije. Ebrahim Azizi, predsednik Komiteta za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta, izjavio je na društvenim mrežama da je „cela teritorija Ukrajine legitimna meta“ zbog njene podrške Izraelu.
Ta izjava, iako izrečena u digitalnom prostoru, ima težinu koja prevazilazi uobičajene političke poruke.
Iravani se u svom obraćanju dodatno poziva na međunarodno pravo, konkretno na član 2, stav 4 Povelje UN, koji zabranjuje upotrebu sile protiv teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država.
Prema njegovim rečima, postupci Ukrajine predstavljaju upravo kršenje tog principa i oblik učešća u agresiji, što, kako tvrdi, ne može ostati bez posledica.
Sve to zajedno ostavlja utisak da se granice regionalnih sukoba sve više brišu, dok se akteri umnožavaju i prepliću na neočekivane načine.
U takvom ambijentu, teško je povući jasnu liniju između direktnog i posrednog učešća, između odbrane i podrške. A upravo u toj sivoj zoni, čini se, danas nastaju najvažnije političke odluke čije će posledice tek postati vidljive.
