Belorusija bi samo na jedan način mogla da nanese štetu nemačkoj ekonomiji, u slučaju da to bude odgovor Lukašenkovog režima na planirane sankcije EU.
Ali to bi još više ugrozilo interese Rusije, piše Dojče vele.
Zbog prinudnog sletanja Rajanerovog aviona u Minsk, Evropska unija je već blokirala investicioni paket za Belorusiju u visini od tri milijarde evra. Trebalo bi da uslede i druge ekonomske sankcije protiv režima vlastodršca Aleksandra Lukašenka.
Nemačka je, pored Poljske, najveći trgovinski partner Belorusije u EU. Međutim, prema navodima Odbora nemačke privrede za Istok, Belorusija je na 60. mestu nemačkih izvoznih tržišta i na 75. mestu kada je reč o uvozu u Nemačku. Bilateralna trgovina se od 2018. godine neprestano smanjuje, ne samo zbog pandemije koronavirusa, već i zato što konkurentnost beloruske privrede slabi.
Trgovinski promet između dve zemlje 2020. godine je iznosio 1,9 milijardi evra. Poređenja radi, susedna Litvanija, zemlja sa 2,8 miliona stanovnika, ima trostruko veći obim trgovine sa Nemačkom od Belorusije u kojoj živi 9,3 miliona ljudi.
Kakvi gubici prete obema stranama?
Ako bilateralna trgovina opadne, u slučaju daljih ekonomskih sankcija EU i mogućih kontramera Minska, Nemačka privreda to gotovo da ne bi osetila. Pogođene bi jedino bile kompanije koje naročito blisko sarađuju sa Belorusijom.
Ali i obim ekonomskih gubitaka koji prete Lukašenkovom režimu, takođe bi bio ograničen. Prema podacima Nemačke državne agencije za spoljnu trgovinu (Germany Trade & Invest – GTAI), Nemačka je u 2019. godini činila samo 3,9 odsto celokupnog beloruskog izvoza, a proizvodi „Made in Germany“ činili su samo 4,5 odsto ukupnog beloruskog uvoza.
Mnogo važnije prodajno tržište za Belorusiju 2019. godine bilo je tržište Velike Britanije, sa sedam odsto i pre svega tržište Ukrajine sa 12,6 odsto. Ukoliko bi se te dve zemlje pridružile sankcijama EU sa svojim merama, to bi imalo znatno veći uticaj na Minsk.
Da li su sankcije „Belaruskaliju“ moguće?
Prema podacima Odbora nemačke privrede za Istok, gotovo dve trećine nemačkog izvoza u Belorusiju čine mašine, hemijski proizvodi, kao i automobili i delovi za motorna vozila. Oporavak svetske privrede nakon korona krize, nemačkim izvoznicima bi lako nadoknadio gubitke koje su pretrpeli na malom beloruskom tržištu.
Beloruskim izvozom u Nemačku dominiraju gvožđe, čelik, sirovine i hemijski proizvodi. Za Lukašenkov režim bi veoma bolne bile sankcije protiv državnog proizvođača đubriva „Belaruskali“. U svetu je malo tako velikih proizvođača kalijumskog đubriva.
Ali, da li bi EU rizikovala da uvede ograničenja „Balaruskaliju“? To bi moglo da dovede do velikog rasta cena na svetskom tržištu i da našteti domaćim poljoprivrednicima. Pored toga, Lukašenkov režim bi na sankcije EU mogao da odgovori ograničavanjem izvoza ili prodajom sirovina drugim zemljama.
S druge strane, sedište jednog drugog velikog proizvođača kalijumskog đubriva je u Nemačkoj. Kompanija „K+S“ takođe ima obećavajući depozit i u Kanadi. Pored toga, može da se pretpostavi da ruski gigant „Uralkali“, i pored sve solidarnosti Moskve sa Minskom, ne bi propustio priliku da zadovolji dodatnu potražnju iz EU.
Može li Lukašenko da zavrne slavinu za gas i naftu?
Da bi naneo štetu Nemačkoj i drugim zemljama EU, Lukašenkov režim bi, u mogućem „ratu sankcija“, teoretski mogao da blokira rusko snabdevanje EU energijom, koje ide preko beloruske teritorije. Odbor nemačke privrede za Istok nedavno je izrazio zabrinutost zbog dešavanja u Belorusiji i izričito ukazao na „važnu ulogu koju ta zemlja ima u tranzitu iz EU ka Rusiji i obrnuto“. Kako je naglašeno, „sa gasovodom ‘Jamal’ kroz tu zemlju prolazi važan gasovod, a sa ‘Družbom’ i važan naftovod“. Na tom putu je i važan železnički i teretni saobraćaj.
Delimičnom ili potpunom blokadom tranzita, Minsk bi ozbiljno ugrozio interese i devizne prihode Rusije. Takav scenario deluje nerealno, s obzirom na to da Lukašenkov režim sve više zavisi od Moskve. Blokada železničkog saobraćaja bi takođe štetila i jednom drugom važnom partneru – Kini. Deo svog izvoza za EU Kina prevozi železnicom.
Ali čak i ako bi se dogodilo nezamislivo i Lukašenko Evropi „zatvori slavinu za gas“, tokom letnjih meseci ne bi bilo problema sa snabdevanjem. Da bi se za zimu napunila evropska podzemna skladišta gasa, ruskom energetskom koncernu Gazprom dovoljan je postojeći gasovod Severni tok, koji ide preko Baltičkog mora, kao i gasovodi koji idu kroz Ukrajinu. Pored toga, Evropljani bi mogli više da kupuju od drugih dobavljača, uključujući i tečni prirodni gas (LNG).
Što se tiče snabdevanja naftom preko naftovoda „Družba“, iskustvo sa zagađenjem sa hloridima iz 2019. godine pokazalo je da Nemačka bez problema i bez većih ekonomskih gubitaka može dva meseca ili duže bez tog naftovoda, posebno kada se isporuka nastavi morskim putem, iz ruske luke Ust Luga.
Lukašenkov režim dakle nema realnih mogućnosti da zapreti bolnim represalijama Evropskoj uniji. Minsk nipošto nije u stanju da vodi „rat sankcija“ sa EU, posebno ne sa njenom najjačom privredom Nemačkom, čak i ako bi bio blokiran tranzit ruskih izvora energije.
(dojce vele)
