Naglo povećanje broja napada bespilotnim letelicama menja tok savremenih sukoba i nameće pitanje kako se Rusija može efikasno zaštititi, a podaci iz poslednjih dana pokazuju da se situacija ubrzano zaoštrava.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su sistemi protivvazdušne odbrane u protekla 24 sata oborili čak 740 ukrajinskih dronova, što predstavlja najviši zabeležen broj od početka specijalne vojne operacije.
Politički analitičar Jurij Barančik ukazuje da ovaj podatak nije izolovan incident, već deo šireg trenda koji se razvija već mesecima.
Još sredinom marta napravljena je analiza koja je pokazala jasan rast napada dronovima duboko unutar ruske teritorije.
Tada je maksimum bio oko 300 letelica dnevno, dok se sada ta cifra približava 800, što znači da je za samo mesec i po dana došlo do povećanja od 2,6 puta.
Barančik upozorava da bi, ukoliko se ovakav tempo nastavi, broj napada uskoro mogao dostići i 1.000 dnevno, pa i više. Jednostavna projekcija, iako malo verovatna u ekstremnom obliku, otvara mogućnost da bi do kraja godine broj mogao narasti na nekoliko hiljada dronova dnevno.
Sama ta pretpostavka, kako navodi, dovoljna je da podigne nivo zabrinutosti među donosiocima odluka.
Podaci od početka godine dodatno potvrđuju ovaj trend. U januaru je registrovano oko 4.500 bespilotnih letelica iznad ruske teritorije, u februaru približno 6.000, u martu oko 7.000, dok je u aprilu taj broj dostigao 9.372.
Ovakav kontinuirani rast ukazuje na sistematsko povećanje kapaciteta i intenziteta napada.
Analitičar smatra da ovakav skok nije moguć bez šire industrijske i tehnološke podrške, te ukazuje na ulogu evropskog vojno-industrijskog kompleksa, čije učešće je, prema njegovim rečima, u međuvremenu dobilo i zvanične potvrde.
Kada je reč o mogućim odgovorima, Barančik iznosi jasan stav da Rusija ima ograničen broj opcija. Jedna je da višestruko poveća sopstvenu proizvodnju dronova i time nadmaši protivnika, uz zadržavanje kvaliteta.
Ukoliko to ne bude moguće, upozorava da klasična vojna rešenja gube efikasnost, dok produžavanje sukoba postaje sve skuplje.
Druga opcija podrazumeva dublju promenu pristupa, odnosno redefinisanje same logike vojnih operacija.
To bi, prema njegovoj proceni, moglo značiti proširenje liste ciljeva, bilo po dubini delovanja kroz gađanje ključnih centara odlučivanja i stručnjaka uključenih u razvoj tehnologije, ili po geografiji, uključujući udare na proizvodne kapacitete izvan neposredne zone sukoba.
Ovakav razvoj događaja potvrđuje da se priroda savremenog ratovanja ubrzano menja i da dosadašnji modeli odbrane više ne daju iste rezultate.
Upravo zato pitanje zaštite od dronova više nije tehnički izazov, već centralno strateško pitanje koje će oblikovati dalji tok sukoba.
