EKONOMSKI EKSPERTI ZAČUĐENI: Nije nam jasno zašto Rusija nije pala na kolena – OVO SE DOGODILO …

rublja

Rusija je iskusila neizvršenje novčanih obaveza 17. avgusta 1998. godine. Danas, 20 godina nakon tih događaja, ekonomska situacija u Rusiji se mnogima ne čini stabilnom.

Kako vrednost rublje opada u odnosu na dolar i evro, mnogi veruju da je će verovatno doći do još jednog neizvršenja novčanih obaveza. Međutim, stručnjaci kažu da su takve pesimističke prognoze u najmanju ruku preuranjene.

Tokom kasnih 1990-ih godina, ruska ekonomija nije imala mehanizme da se zaštiti od spoljnih negativnih faktora. Kriza koja je započela u Aziji je lako pogodila Rusiju. Ekonomski, Rusija je ležala u ruševinama. Sovjetski industrijski kompleks je bio uništen, a ruski trgovinski balans je skoro u potpunosti zavisio od nafte – više od 90 odsto.

Tokom tih godina, Rusija je vodila program kratkoročnih državnih obaveza poznatih kao “GKO piramida.“ Ona je sagrađena na principu finansijske piramide. Nepotrebno je reći da se sve piramide sruše pre ili kasnije. Međutim, u GKO piramidi je temelj bila država. Kada se GKO sistem srušio to je nanelo snažan udarac nacionalnoj ekonomiji.

Trenutno se ekonomska situacija u Rusiji mnogo razlikuje od one tokom 1990-ih godina. Prvo, udeo sirovina i energetskog sektora je oko 50 odsto. Ostatak pada na agrarni kompleks, hemijsku i vojnu industriju, mašinsku industriju i brojne druge strateške proizvodne industrije.

Drugo, uprkos, ili čak zahvaljujući takvim faktorima stalnog spoljnog pritiska kao što su sankcije, ruski ekonomski sistem konstantno razvija nove zaštitne mehanizme. Na sve to, u današnjoj Rusiji ne postoji ništa što bi podsećalo na GKO sistem.

Postoje sankcije, spoljni pritisak i fluktuacije u ruskoj nacionalnoj valuti. Međutim, ekonomisti i dalje imaju optimističke prognoze.

Na primer, Jevgenij Jasin, koji je bio ministar ekonomije od 1993-1997. godine, veruje da rat sankcijama sa SAD ne bi izazvao veliku ekonomsku krizu, iako bi to otežalo razvoj i stvorilo određene poteškoće.

Oleg Safonov, menadžer BKS Ultima, mnogo je pozitivniji u svojim prognozama. Konkretno, on smatra da ruska ekonomija danas uopšte ne izgleda ranjivo. “Uprkos ekonomskim sankcijama, Rusija može ostati mirna u doglednoj budućnosti. Rusija je akumulirala određene resurse i restruktuirala spoljne dugove. Plus, cene nafte ostaju prilično visoke. Nove sanckije će uticati na ekonomiju, naravno, ali ne previše,“ rekao je on.

Međutim, američki stručnjaci dele drugačije mišljenje o ovoj temi. Vladimir Rožankovski, investicioni analitičar za Global FX, smatra da zapadne medijske kuće aktivno rade na stvaranju negativne slike o Rusiji na svaki mogući način. “Scenario iz 1998. godine se neće ponoviti u Rusiji. 1998. godine Azija nije uspela da se nosi sa ogromnim količinama novca. Međutim, ovih dana su zemlje u razvoju te koje šalju svoj novac u SAD. Ima više šansi da se američka ekonomija sruši nego ruska,“ kaže stručnjak.

Ekonomista Vladislav Žukovski ne deli ovaj opšti optimizam. “Neizvršenje novčanih obaveza u Rusiji je neizbežno. To će se desiti ako cene nafte padnu. Rusija dobija 68 odsto svog prihoda od izvoza nafte i prirodnog gasa,“ smatra on.

Sergej Dubinin, bivši šef Banke Rusije, ne slaže se sa ovim ekonomistom. “Struktura ruske ekonomije danas nema ništa zajedničko sa onom s kraja 1990-ih godina. Danas Ruska Federacija nema teret javnog duga, naročito kratkoročnog, domaćeg duga. Čitav ruski javni dug, uključujući i spoljni, izbalansiran je valutama. Pored toga, plutajući devizni kurs ne obećava da će platiti dug po fiksnoj ceni. Bankarski sistem je relativno stabilan, tako da neizvršenje novčanih obaveza nije nikakva pretnja za Rusiju.“

Webtribune.rs