Naslovnica SPEKTAR Bajdenova „čestitka“, hapšenje Belivuka i „atentat“

Bajdenova „čestitka“, hapšenje Belivuka i „atentat“

Predsednik SAD DŽozef Bajden je 7. februara 2021. godine uputio čestitku srpskom predsedniku povodom Dana državnosti Srbije.

Bajden u njoj poručuje Vučiću da SAD podržavaju„međusobno priznanje i normalizaciju odnosa“ između Srbije i takozvanog Kosova. Ovako napisana čestitka je pre ultimatum nego protokolarno pismo.

Sa druge strane, samo nekoliko dana ranije (1. februara 2021) takozvano Kosovo i Izrael su na osnovu Vašingtonskog sporazuma uspostavili formalne diplomatske odnose. Bajdenov Stejt department je tim povodom uputio čestitku „Izraelu i Kosovu na formalnom uspostavljanju diplomatskih odnosa“, pri čemu je istaknuto da je to istorijski dan za „dve države“.

Krajem januara je i novi američki državni sekretar Entoni Blinken podržao Vašingtonski sporazum na saslušanju pred Spoljnopolitičkim odborom Senata SAD.

Ove činjenice pokazuju da Bajdenova administracija podržava implementaciju Vašingtonskog sporazuma koji su Vučić i Hoti potpisali u Vašingtonu 4. septembra 2020. godine u prisustvu Trampa, ali i da traži od Vučića da ide i korak dalje u kršenju srpskog Ustava u pogledu priznanja Kosova.

Bajden, za razliku od Trampa, za priznanje Kosova Vučiću ni daje ni simbolične ustupke (otvaranje kancelarije DFC u Beogradu, zajedničko fotografisanje u Beloj kući).

Da bi prikrio ove činjenice Vučić je 7. februara, odgovarajući na čestitku Bajdena,  izjavio da Srbija neće priznati Kosovo jer to ne stoji ni u nijednom aktu međunarodnih organizacija.

Kada ovu Vučićevu sofisteriju primenimo na konkretne pravne činjenice koje proizilaze iz Vašingtonskog sporazuma vezano za priznanje nezavisnosti Kosova, dolazimo do sledećeg zaključka.

Vučić ne negira da će primeniti član 15 Vašingtonskog sporazuma kojim se obavezao da se neće protiviti članstvu Kosova u UN. Prijemom u članstvo UN, Kosovo bi postalo međunarodno priznata država i sve države članice UN, uključujući i Srbiju, bi morale da poštuju njegove granice, teritorijalni integritet i suverenitet. Srbija bi samim ulaskom Kosova u UN de iure priznala Kosovo i bez uspostavljanja formalnih diplomatskih odnosa.

Vučić, u suštini, moli Bajdena da ga ne tera da otvara ambasadu Srbije u Prištini i ne dopusti otvaranje ambasade takozvanog Kosova u Beogradu, odnosno da ne uspostavlja formalne diplomatske odnose sa Kosovom.

Na taj način bi Vučić, u skladu sa svojom politikom patriotskog simulakruma, izašao u susret SAD koje zahtevaju priznanje Kosova, ali i srpskom javnom mnjenju koje se protivi nezavisnosti Kosova (više od 80% građana se prema anketama protivi nezavisnosti).

Da je ovo „inovativni“ plan Vučića pokazuju i natpisi u provladinoj srpskoj štampi. U Novostima je početkom februara objavljen tekst u kojem se navodi da Srbija neće priznati Kosovo u zamenu za članstvo u EU. Međutim, Srbija može da dopusti članstvo Kosova u UN bez uspostavljanja diplomatskih odnosa. U tekstu se navodi i izjava Vučića koji iznosi da je sa Makronom razgovarao o „inovativnom rešenju“ za  Kosovo.

Vučićeva diletantska spoljna politika je, dakle,u 2021. godini doživela krah. Mešajući se, protivno svim diplomatskim običajima, u unutrašnju politiku SAD i ulažući, kao jedini državnik iz Evrope, sve svoje karte na Trampa, on je samog sebe doveo u bezizlazan položaj nakon pobede Bajdena. Čestitka/ultimatum Bajdena od 7. februara to jasno pokazuje.

Da bi se skrenula pažnja srpske javnosti sa ovakvog kraha Vučićeve neozbiljne spoljne politike istovremeno protivustavne, protivzakonite i krivično kažnjive politike prema KiM, srpski mediji iz dana u dan pišu o navodnim atentatima na srpskog predsednika i zakasnelom doškolovavanju 51-godišnjeg Vučića za košarkaškog trenera.

Ministar unutrašnjih poslova Vulin poručuje da je, prema njegovoj oceni, snajper koji je nađen prilikom hapšenja kriminalne grupe Veljka Belivuka („Velja Nevolja“) navodno bio namenjen za ubistvo Vučića. Vučić sugeriše da je navodni atentat trebalo da se izvede prilikom otvaranja spomenika Stefanu Nemanji.

Informer, Alo, Srpski telegraf i Pink7-8. februara ponavljaju tvrdnju o atentatu. Mediji, ministar i predsednik ne iznose nikakve dokaze za ove tvrdnje. Tužilaštvo za organizovani kriminal uopšte  ne sumnjiči kriminalnu grupu Belivuka za to krivično delo.

Ovakvo fabrikovanje atentata podseća na kampanju koju je, prema tvrdnjama tadašnje opozicije, vodio Beba Popović u Crnoj Gori 2016. Međutim, takvi saveti su na kraju doprineli padu Đukanovića.

Dejan Mirović (nspm.rs)