Češki vojni analitičar Jaroslav Štefec ocenio je da NATO više ne funkcioniše kao stvaran vojni savez i da se cela struktura održava više politički i simbolično nego kroz stvarne mehanizme kolektivne odbrane.
U razgovoru za češki Radio Universum otvoreno je rekao da se danas samo održava utisak da je alijansa živa, dok se u praksi, kako tvrdi, njene ključne obaveze više ne sprovode.
Štefec smatra da su rasprave o povećanju vojnih izdvajanja potpuno odvojene od realnosti na terenu. Prema njegovim rečima, od Češke se traži da troši pet procenata BDP-a na odbranu, dok zemlja istovremeno ima svega nekoliko hiljada borbeno spremnih vojnika, rasprodate kasarne i ozbiljne probleme u funkcionisanju vojske.
On upozorava da Evropa ulazi u period koji ga podseća na kraj dvadesetih godina prošlog veka, samo što je sada, kako tvrdi, situacija još komplikovanija jer mnoge države više nemaju ozbiljne rezerve ni mogućnost brze mobilizacije.
Analitičar tvrdi da moderne armije više ne mogu da funkcionišu po starim modelima i da bi odbrambeni sistemi morali potpuno drugačije da budu organizovani. Kao primer naveo je sve češće napade dronovima i infrastrukturu povezanu sa energentima, uz tvrdnju da se pokazalo koliko su savremeni sukobi promenili pravila ratovanja.
Po njegovom mišljenju, država bi morala da razvija široku mrežu osnovne obuke stanovništva i sposobnosti za zaštitu domaćinstava i kritične infrastrukture, a ne samo profesionalnu vojsku. Istovremeno tvrdi da je Češka decenijama sistematski razoružavana i da je vojska postepeno slabila kroz političke odluke i korupcione veze.
Štefec kaže da je veliki deo političkog vrha u trenutku ulaska Češke u NATO verovao da će članstvo doneti stabilnost i dugoročnu bezbednost za čitavu EU. Podseća da se u to vreme čak govorilo i o mogućnosti saradnje sa Rusijom, pa i o njenom približavanju alijansi.
Međutim, prema njegovom viđenju, brzo je postalo jasno da zemlje istočne Evrope nisu tretirane kao ravnopravni partneri. On tvrdi da je Češka u savez uvedena više kao geopolitički prostor od interesa nego kao država koja ima stvarni uticaj na strateške odluke.
Posebno se osvrnuo na bombardovanje Beograda 1999. godine i rekao da je tada postalo jasno kako će nove članice NATO-a imati ulogu logističke podrške za operacije koje donose velike sile.
Govoreći o mogućem izlasku iz NATO-a, Štefec smatra da je to u teoriji moguće, ali da bi svaki političar koji bi ozbiljno pokušao da sprovede takvu odluku brzo bio uklonjen sa funkcije. U tom delu razgovora pomenuo je i pojedine slučajeve političkih kriza i nesreća u regionu, ali je dodao da takve priče mnogi smatraju teorijama zavere.
Ipak, njegova glavna teza ostaje da NATO danas postoji uglavnom formalno. Podsetio je i na raniju izjavu Emanuela Makrona o “kliničkoj smrti NATO-a”, ali tvrdi da je stanje još gore i da savez više ne funkcioniše kao nekadašnji sistem kolektivne zaštite.
Analitičar smatra da se čitava priča održava jer je vojna industrija postala važan deo ekonomije mnogih država. Kako kaže, bez obzira na političke poruke o miru, realnost je takva da države ulažu ogromna sredstva u proizvodnju naoružanja, tehnologije i logistike, jer se oko toga danas okreće veliki deo ekonomskih interesa.
Kasnije u intervjuu Jaroslav Štefec je žestoko kritikovao bivšeg češkog premijera Petra Fijalu zbog njegove ratne retorike i podrške Ukrajini. Tvrdi da je Prag još pre početka sukoba slao oružje i pomagao formiranje ukrajinskih vojnih kapaciteta.
Prema njegovim rečima, češka vlada je postupala krajnje neodgovorno prema sopstvenim građanima, posebno imajući u vidu pogoršanje odnosa sa Moskvom. Takođe tvrdi da Prag nije insistirao na ograničenjima u vezi sa upotrebom naoružanja koje je isporučivano Ukrajini.
Na kraju je posebno kritikovao načelnika Generalštaba Karla Ržehku zbog izjava o potrebi ubrzanog naoružavanja i pripreme za mogući sukob sa Rusijom. Štefec smatra da se vojni vrh sve više ponaša politički i da civilne vlasti postepeno gube kontrolu nad vojskom, što ocenjuje kao veoma opasan razvoj događaja.
