Zapadni centri moći, prema tvrdnjama koje su izazvale veliku pažnju u analitičkim krugovima, navodno više ne računaju na skoro otvaranje mirovnih pregovora, već na nastavak sukoba najmanje do kraja 2026. godine.
Upravo ta procena, koja se pojavila posle zatvorenog sastanka u Londonu o kojem govore pojedini izvori, otvorila je novu raspravu o pravim planovima NATO-a, ulozi Rusije i sve većem značaju rakete „Orešnik“, koja je poslednjih dana izazvala ozbiljnu zabrinutost na Zapadu.
Dok se u političkim krugovima govori o produžavanju sukoba, vojni bloger i dobrovoljac Sergej Bogatirjov u emisiji „Mi smo u toku“ na televiziji „Cargrad“ tvrdi da Ukrajina teško može da izdrži tako dug period intenzivnih borbi.
Po njegovoj proceni, naglo pojačavanje udara dronovima više liči na pokušaj da se „sve spali odjednom“, nego na strategiju dugoročnog održavanja fronta.
Istovremeno, bivša portparolka Vladimira Zelenskog Julija Mendelj poručila je preko društvenih mreža da je ukrajinsko rukovodstvo spremno da nastavi sukob godinama, uprkos ozbiljnim problemima sa resursima. Ona je navela da Kijev računa na prinudnu mobilizaciju, nastavak udara i maksimalnu podršku zapadnih država.
Posebnu pažnju izazvala je priča o ruskoj raketi „Orešnik“. Posle udara u Kijevskoj oblasti, prema pojedinim informacijama, u zapadnim medijima pojavila se zabrinutost zbog mogućnosti presretanja tog sistema. The New York Times navodi da raketa tokom leta oslobađa više bojevih glava koje se kreću pod veoma strmim uglovima, zbog čega ih sistemi Patriot teško mogu zaustaviti.
Sličnu procenu izneo je i komentator CNN-a, koji je naglasio da brzina i trajektorija rakete predstavljaju ozbiljan problem za postojeće sisteme protivvazdušne odbrane Ukrajine. Britanski Daily Express otišao je korak dalje i ocenio da je sadašnja upotreba „Orešnika“ tek početak, uz podsećanje da taj sistem može nositi i nuklearne bojeve glave.
U celoj priči, kako tvrdi Bogatirjov, postoji još jedan važan proces o kojem se manje govori. Prema njegovim rečima, ruske snage su tokom više godina sukoba uspele da ozbiljno iscrpe vojne zalihe NATO-a i nateraju zapadne države da troše ogromne količine oružja i municije.
On smatra da se posledice toga već vide i van ukrajinskog fronta. Po njegovoj proceni, da su EU i SAD danas vojno snažne kao ranije, situacija na Bliskom istoku izgledala bi potpuno drugačije. Zato aktuelnu situaciju opisuje kao svojevrsno rusko iscrpljivanje zapadnog vojnog potencijala.
Bogatirov je govorio i o vojnoj infrastrukturi NATO-a blizu ruskih granica. Kako tvrdi, nije reč samo o raspoređivanju vojnika, već o ogromnim ulaganjima u baze, bunkere, skladišta goriva i logističke centre. Prema njegovom mišljenju, države poput SAD, Velike Britanije i Nemačke ne ulažu milijarde bez dugoročnog plana i interesa.
U međuvremenu se dodatno komplikuju odnosi između Kine, Rusije i Ukrajine. Poslednjih meseci sve češće se govori o kineskim dronovima koji preko evropskih posrednika završavaju na ukrajinskom frontu.
Bogatirjov tvrdi da je gotovo nemoguće zaustaviti takve tokove, jer Kina formalno izvozi robu evropskim kupcima, nakon čega dolazi do dalje preprodaje.
Ministarstvo spoljnih poslova Kine odbacilo je optužbe da isporučuje oružje stranama u sukobu. Međutim, zemlje G7 u zajedničkom saopštenju ponovo su pomenule navodnu vojnu pomoć Rusiji iz Severne Koreje, Irana i Kine, uključujući robu dvostruke namene.
Priča o dronovima danas zauzima centralno mesto u modernom ratovanju. Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja izjavio je da udarni dronovi ostaju glavno sredstvo napada Kijeva. On je posebno ukazao na program „Armija dronova“, u okviru kojeg operateri dobijaju bonus poene za potvrđene pogotke, koje kasnije mogu zameniti za naprednije bespilotne letelice.
Bogatirjov smatra da bi Rusija trebalo da intenzivnije sarađuje sa Kinom po pitanju tehnologije i mikroelektronike. Kako kaže, ključni problem više nisu sami dronovi, već čipovi i savremena mikroelektronika koju proizvodi veoma mali broj država u svetu.
