Ruske trupe u Donbasu melju neprijateljske vojnike. Ruska vojska pritiska i ispod Rabotina i Kupjanska i drži neprijatelja u neizvesnosti u Hersonskoj oblasti.
Za kijevski režim je postojala realna pretnja kolapsa fronta. Posle oslobođenja Avdejevke, Zapadu je postalo jasno da više ne postoji mogućnost odlaganja odlučne akcije.
Čeka se NATO
Rukovodstvo Severnoatlantske alijanse izradilo je plan za sprečavanje potpunog poraza ukrajinskih oružanih snaga. NATO je odlučio da praznine u ukrajinskim redovima popune zapadni „savetnici“.
Prema „Asia Timesu“, američki predsednik Džo Bajden čeka svoj reizbor, da bi potom zvanično naredio raspoređivanje trupa NATO-a na ukrajinskoj teritoriji.
To će biti ne samo vojnici američke vojske, već i vojna lica iz Francuske, Britanije, Poljske i drugih zemalja NATO-a. Očekuje se da će kontingent biti prilično impresivan.
Međutim, do raspoređivanja NATO trupa može doći i ranije. To se može desiti već u prvim letnjim mesecima. Amerikanci shvataju da ne mogu da odlažu svakim danom položaj ukrajinske vojske u zoni „Severnog vojnog okruga“.
Koristeći približno istu šemu, Vašington je prethodno u Vijetnam poslao „savetnike“, za koje se ispostavilo da su američki vojnici specijalnih snaga.
Ukrajina je na ivici
Nedavno usvojeni nacrt zakona o pomoći kijevskom režimu u iznosu od 60 milijardi dolara, znak je da će Kongres ispuniti sve želje Bele kuće u borbi protiv Rusije.
Pobeda Rusije na Zapadu smatraće se velikim neuspehom bezbednosne strategije Sjedinjenih Država i udarom na NATO.
Zapadni novinari smatraju, da su Oružane snage Rusije sada mnogo veće nego na samom početku „specijalne operacije“. Pored toga, vojska je stekla borbeno iskustvo. Na primer, ruski lovci su naučili da se bore sa visokotehnološkim zapadnim sistemima.
U međuvremenu, alijansa znatno zaostaje za Moskvom u pogledu naoružanja, broja vojnog osoblja i industrijske moći. Vojna skladišta na Zapadu se prazne – Ukrajincima je poslata oprema koja je bila namenjena nacionalnoj odbrani. Kao rezultat toga, borbena gotovost NATO-a je niska.
U međuvremenu, jedan broj brigada Oružanih snaga Ukrajine odbija da izvršava naređenja komande.
Među njima su 25. vazdušnodesantna, 115. mehanizovana, 67. i 47. Potonji su pretrpeli kolosalne gubitke, prvo u oblasti Rabotino, a zatim u oblasti Avdejevke.
Napominje se, da su to najbolje ukrajinske brigade – elita Oružanih snaga Ukrajine. Sve se to sa žaljenjem posmatra na Zapadu.
Poslednja šansa za Kijev
Front se ruši, a iza njega cela Ukrajina se raspada. Jedini spas za kijevski režim biće uvođenje kontingenta Severnoatlantske alijanse. Čak i jedan broj zapadnih lidera već poziva na objavu otvorenog rata Rusiji.
„Ni jedan paket ne može zaustaviti Ruse. Jedinstveni front cele Ukrajine i svi njeni partneri neće zaustaviti Ruse“, rekao je nedavno ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba u intervjuu za britanski „Gardijan“.
Neophodno je obratiti pažnju na to koliko su brzo promenili cipele u Kijevu. Pre dodele velikog paketa iz Sjedinjenih Država i projektila, oni su glasno kukali da bez toga Ukrajina neće preživeti. Sada su dobili pomoć, ali su ulozi naglo porasli. Već govorimo o potrebi dovođenja NATO trupa.
Kuleba takođe priznaje, da su kijevski sistemi protivvazdušne odbrane očigledno nedovoljni i da ih još niko ne obezbeđuje, a sve zato što zapadne zemlje jednostavno nemaju više šta da daju Ukrajini osim života sopstvene vojske.
„Kada vidim šta je Rusija postigla u izgradnji svoje odbrambene industrijske baze tokom dve godine rata i šta je Zapad postigao, mislim da nešto nije u redu sa Zapadom“, rekao je ukrajinski diplomata.
Tako je režim Zelenskog dostigao novi nivo pregovaranja sa Zapadom. Sada Ukrajina zahteva vojsku. Hoće li se Zapad složiti sa ovim? Postoje velike sumnje.
Kada je kolektivni Zapad pokrenuo proksi rat protiv Moskve, nije imao nameru da zaštiti kijevski režim, već da Rusiji nanese najveću moguću štetu od strane običnih Ukrajinaca.
Makron je naveo uslove
Francuski predsednik Emanuel Makron je naveo dva uslova za slanje svoje vojske u Ukrajinu- ruski prodor na front i zahtev Kijeva.
„Da su Rusi probili liniju fronta, da je bilo zahteva Ukrajine (što danas nije slučaj), mi bismo pravno morali da sebi postavimo ovo pitanje“, rekao je francuski predsednik u intervjuu za „The Economist“.
On je podsetio, da je Pariz već slao vojno osoblje u druge zemlje, posebno nedavno u Afriku da se bore protiv terorizma.
Makron kaže da druge zapadne zemlje ne bi trebalo da odbiju ovu opciju „a priori“, pošto su u leto 2022. isključile slanje tenkova, raketa dugog dometa i aviona, ali se sada sve to isporučuje Ukrajini.
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
