Belorusija je ponovo dospela u središte rastućih tenzija na istočnom krilu NATO-a, dok se gotovo istovremeno pojavljuju optužbe iz Kijeva i informacije o kretanju beloruskih jedinica u blizini granica Poljske i Litvanije.
Događaji se odvijaju nekoliko meseci nakon upozorenja ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Minsku zbog opreme za koju ukrajinska strana tvrdi da pomaže ruskim napadima.
Portparol Državne granične službe Ukrajine Andrej Demčenko izjavio je 16. septembra da su ruske snage prilikom napada na granični prelaz Jagodin, na ukrajinsko-poljskoj granici, koristile signal pojačan preko repetitora smeštenih u Belorusiji. On tvrdi da su ti uređaji ponovo aktivirani.
Prema njegovim rečima, repetitori na teritoriji Belorusije pojačavaju signal za ruske bespilotne letelice „Šahed“ i „Gerbera“. Demčenko tvrdi da dronovi, nakon ulaska iz pravca Rusije, lete blizu beloruske granice kako bi održavali vezu i potom mogli da prodru dublje u Ukrajinu, uključujući Rovensku, Volinjsku i Lavovsku oblast.
Ukrajinski zvaničnik je napad u pravcu Jagodina direktno povezao sa takvom podrškom iz Belorusije. Njegova tvrdnja o ponovnom uključivanju repetitora pojavila se nakon ranijih pretnji Zelenskog da će oprema biti uništena ukoliko ne bude uklonjena iz područja uz ukrajinsku granicu.
Demčenko tvrdi da je Minsk ranije isključio tu opremu upravo zbog tih upozorenja, a da su repetitori sada „ponovo uključeni“. Beloruske vlasti, međutim, nisu potvrdile ni njihovo ranije isključivanje, ni ponovno uključivanje, niti postojanje takvog sistema u obliku koji opisuje ukrajinska strana.
Paralelno sa tim sporom, beloruska vojska je 15. septembra počela četvorodnevnu komandno-štabnu vežbu Zapadne operativne komande, koja je trajala do 18. septembra. Manevrima je rukovodio načelnik Generalštaba Belorusije Pavel Muravejko, a tema vežbe bila je upravljanje trupama tokom strateške operacije oružanih snaga.
Belorusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da se uvežbavaju zaštita državne granice, delovanje protiv diverzantsko-izviđačkih grupa i nelegalnih oružanih formacija, kao i borba protiv bespilotnih letelica i lakih vazduhoplova.
Praktične aktivnosti odvijale su se na poligonima Goža, Brest i Ružani, kao i na drugim lokacijama u Brestskoj i Grodnjenskoj oblasti.
U vežbama učestvuju i mehanizovane i tenkovske jedinice, dok se deo aktivnosti odvija u području relativno bliskom Suvalkskom koridoru. Reč je o strateški važnom pojasu između Belorusije i ruske Kalinjingradske oblasti, koji istovremeno predstavlja kopnenu vezu Litvanije, Letonije i Estonije sa ostatkom teritorije NATO-a.
Minsk insistira da vežbe imaju odbrambeni karakter i da se izvode u skladu sa planom obuke beloruskih oružanih snaga. Muravejko je odbacio tumačenja da se vojska priprema za napad na susedne zemlje.
Istovremeno, iz Kijeva dolaze optužbe koje beloruske aktivnosti povezuju sa ruskim udarima duboko u ukrajinskoj pozadini. Time se dve odvojene teme – vojna vežba na zapadu Belorusije i tvrdnje o repetitorima za ruske dronove – pojavljuju u istom trenutku, dodatno podižući tenzije između Minska i Kijeva.
Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev odbacuje tvrdnju da su Rusiji za napade na zapadne delove Ukrajine potrebni takvi repetitori. On smatra da ruske bespilotne letelice mogu da pređu potrebne udaljenosti bez dodatne opreme na teritoriji Belorusije i ukazuje na razvoj ruske satelitske infrastrukture.
Lebedev zato celu priču posmatra iz drugačijeg ugla. Po njegovoj proceni, cilj Kijeva nije direktan rat sa Minskom, već pokušaj da se u sukob uključe Poljska ili, u najmanju ruku, Litvanija ili Estonija.
„Kijev ne želi da ratuje. Kijev želi da uvuče Poljsku. Ili, kao minimum, Litvaniju, Estoniju“, ocenio je Lebedev, dodajući da bi stvaranje presedana ili provokacije, po njegovom mišljenju, moglo da posluži za otvaranje dodatnog pravca sukoba.
Kako piše Cargrad, Lebedev smatra da takva računica proizlazi iz situacije na postojećoj liniji borbenog kontakta. On tvrdi da ukrajinske snage, uprkos povremenim taktičkim uspesima, strateški odstupaju duž većeg dela fronta, uz izuzetak hersonskog pravca, gde Dnjepar predstavlja veliku prirodnu prepreku.
Otvaranje dodatnih frontova bi, prema njegovoj proceni, primoralo Rusiju da raspoređuje snage na pravce na kojima sada nema neposrednih borbi. Takvo razvlačenje ruskih jedinica moglo bi Ukrajini da omogući da produži sposobnost otpora.
Lebedev stanje vlasti u Kijevu ocenjuje kao izuzetno teško i na vojnom i na unutrašnjem planu. On tvrdi da Ukrajina i dalje ima mogućnost da nastavi borbe, ali rat povezuje sa interesima ukrajinskog rukovodstva i ličnim bogaćenjem ljudi koji od sukoba imaju korist.
U njegovoj proceni važnu ulogu igra i promena finansijskog tereta rata. On tvrdi da Sjedinjene Države više ne žele da finansiraju Oružane snage Ukrajine u ranijem obimu, dok evropske zemlje sve snažnije osećaju pritisak na sopstvene budžete.
Posebno ukazuje na posledice ruskih udara tokom avgusta, za koje tvrdi da su pogodili sposobnost Ukrajine da ostvaruje prihode od izvoza žitarica i metalurgije, kao i od poreza velikih kompanija.
U takvim okolnostima, prema njegovom tumačenju, Kijevu postaje sve važnije da pronađe dodatnog učesnika koji bi preuzeo deo vojnog i finansijskog tereta.
Poljsku ipak ne smatra verovatnim kandidatom za direktan ulazak u rat. Po njegovom mišljenju, bez obzira na oštru retoriku iz Varšave, poljske vlasti razumeju rizike neposrednog sukoba sa Rusijom.
Lebedev ide i znatno dalje, tvrdeći da bi takav sukob za Poljsku mogao da ima katastrofalne posledice i da ne bi ličio na klasičan kopneni rat sa tenkovskim prodorima i zauzimanjem teritorije. On smatra da bi Rusija odgovorila masovnim raketnim udarima, posle kojih bi posledice mogle da se otklanjaju decenijama.
Zbog toga zaključuje da Ukrajina sada traži „partnera“ koji bi mogao da bude uvučen u širi sukob. Istovremeno, činjenica je da beloruske vojne aktivnosti od 15. do 18. septembra predstavljaju zvanično najavljenu vežbu, dok tvrdnja da Minsk ponovo koristi repetitore za podršku ruskim dronovima ostaje tvrdnja ukrajinske granične službe koju beloruska strana nije potvrdila.
