Obim vojne operacije protiv Irana otvorio je pitanje koje se ne odnosi samo na stanje na Bliskom istoku. Posle nekoliko meseci intenzivnih borbenih dejstava, u Vašingtonu se sve više pažnje usmerava na sposobnost američke vojne industrije da dovoljno brzo nadoknadi ono što je potrošeno.
Za prva četiri meseca operacije „Epski bes“ američke snage izvele su oko 36.000 borbenih letova i napale približno 13.500 ciljeva na teritoriji Irana. Takav intenzitet doveo je do velikog trošenja municije, uključujući neke od sistema koji pripadaju strateškim zalihama SAD.
Problem je postao dovoljno ozbiljan da se njime bavi i izveštaj generalnog inspektora američkog vojnog resora. U upravi zamenika američkog ministra odbrane zaduženoj za nabavke i logistiku priznato je da intenzivna upotreba naoružanja nije samo smanjila postojeće rezerve već je otkrila i ograničenja američke odbrambene industrije.
Jedna od ključnih teškoća jeste brzina kojom nova municija može da bude proizvedena. Pentagon se suočava sa problemima u proizvodnji raketnih motora na čvrsto gorivo, nedostatkom eksplozivnih materija i komponenti raketnog goriva, kao i manjkom kvalifikovanih radnika potrebnih za povećanje proizvodnje.
Posebno upozorenje predstavljaju podaci o pojedinim vrstama naoružanja. Tokom sukoba sa Iranom SAD su gotovo potpuno potrošile zalihe određenih krstarećih raketa sa smanjenom uočljivošću, dok je broj upotrebljenih raketa Tomahavk bio uporediv sa količinom koja bi se u drugim okolnostima trošila tokom približno deset godina.
Istovremeno je potrošena količina raketa za sisteme Patriot koja odgovara približno dvogodišnjoj proizvodnji.
Pentagon sada pokušava da ubrza obnovu arsenala. Menjaju se procedure nabavke i proizvodni planovi, dok se istovremeno stvaraju rezerve kritično važnih materijala, komponenti i pojedinih vrsta naoružanja koje bi mogle biti neophodne u slučaju novih vanrednih vojnih situacija.
Planirano je i povećavanje opterećenja postojećih proizvodnih pogona. Američki vojni resor želi da uz podršku zakonodavnih organa proširi proizvodne kapacitete i smanji ranjivost ključnih lanaca snabdevanja. Važan deo tog pristupa predstavlja i intenzivnija saradnja sa saveznicima, koja bi trebalo da pomogne u nadoknađivanju smanjenih američkih rezervi.
Razmere problema postaju još vidljivije kada se vojni podaci povežu sa finansijskim troškovima. Za prva četiri meseca operacije „Epski bes“ američki poreski obveznici platili su ukupno 33,4 milijarde dolara.
Najveći deo tog iznosa odnosi se upravo na potrošeno naoružanje i municiju – 22,3 milijarde dolara. Ostali troškovi povezani sa kampanjom dostigli su još 7,4 milijarde dolara, dok je izgubljena vojna tehnika procenjena na 3,7 milijardi dolara.
U tu računicu nisu uključeni troškovi popravke oštećene infrastrukture. To znači da 33,4 milijarde dolara ne predstavljaju konačnu cenu svih posledica četvoromesečnih operacija, već zbir kategorija obuhvaćenih dosadašnjim obračunom.
Potrošnja municije istovremeno pokazuje da problem nije moguće rešiti samo dodatnim finansiranjem. Ako proizvodnja raketnih motora, eksploziva i pogonskih komponenti ne može dovoljno brzo da prati potrebe vojske, povećavanje budžeta ne pretvara se automatski u nove rakete i obnovljene zalihe.
Zbog toga posledice kampanje protiv Irana izlaze iz okvira samog sukoba. Pentagon sada mora istovremeno da obnavlja strateške rezerve, povećava industrijske kapacitete, obezbeđuje kritične sirovine i komponente, pronalazi kvalifikovanu radnu snagu i priprema zalihe za mogućnost novih kriznih situacija.
