10 namirnica koje morate konzumirati svakodnevno da očistite arterije

arterije2

Začepljene arterije su obično uzrokovane visokim krvnim pritiskom i visokim nivoom holesterola. Glavna uloga arterija je da transportuju krv bogatu kiseonikom od srca do ostatka tela, i one bi trebalo da budu elastične, fleksibilne i jake.

Pa ipak, ako su začepljene, one dovode do ozbiljnih zdravstvenih rizika, uključujući aterosklerozu, glavnog uzroka kardiovaskularnih bolesti, srčanih udara, moždanih udara i periferne vaskularne bolesti, šloga.

Simptomi zavise od njihove vrste:

Karotidne arterije: Kada imate zapušene arterije u vašem mozgu, to je stanje zvano bolest karotidne arterije. Naslage će blokirati ili suziti karotidne arterije, i mogli bi biti prisutni znaci moždanog udara.

Simptomi uključuju probleme sa disanjem, iznenadnu slabost, konfuziju, teške glavobolje, gubitak svesti, zamućen vid, probleme sa govorom, paralizu, probleme sa hodanjem, vrtoglavice, neobjašnjive padove i gubitak koordinacije ili ravnoteže.

Koronarne arterije: Koronarna srčana bolest se javlja kada su arterije srce začepljene i nema dovoljno krvi da dođe do srca. Ovo uzrokuje kratak dah, lošu probavu, bolove u grudima i pritiskanje grudi, vilice, vrata, ruku, ramena ili leđa.

Bubrežne arterije: Kada su bubrežne arterije začepljene, razvija se hronična bolest bubrega, koja smanjuje funkciju bubrega. U ovom slučaju, osoba ne doživljava rane simptome, ali kako se problem pogoršava, simtomi mogu uključivati umor, gubitak apetita, probleme sa koncentracijom, utrnutost ili svrab, i oticanje stopala ili ruku.

Periferne arterije: Bolest perifernih arterija se javlja kao rezultat blokade sužavanja arterija u rukama, nogama i karlici, što dovodi do bolova i utrnutosti.

Dr Aks objašnjava:

“Arteroskleroza je bolest arterija koju karakteriše akumulacije naslaga masnih materijala na njihovim unutrašnjim zidovima. To se odnosi na stvrdnjavanje i zadebljanje zidova arterija. Često se kaže da je to “delimična funkcija starenja“.

Vremenom glatke, elastične ćelije arterija postaju više vlaknaste i čvrste. Kalcijum, čestice holesterola i masne kiseline se akumuliraju na zidovima arterija i formiraju oticanje koje se naziva ateroma. Ateroma je u stanju da pukne, uzrokuje zgrušavanje krvi i dovede do srčanog udara ili šloga. U populacijama koje jedu neprerađenu hranu, prisutno je daleko manje arteroskleroze i bolesti srca izazvanih upalom.“

Medtronic kaže da “određeni faktori rizika mogu ubrzati proces:

Starost (preko 45 godina za muškarce, i preko 55 godina za žene)

Porodična istorija bolesti srca

Pušenje

Visok krvni pritisak

Visok LDL, “loš“ holesterol, i nizak HDL, “dobar“ holesterol

Određene bolesti, kao što je dijabetes

Prekomerna težina ili gojaznost

Nedostatk fizičke aktivnosti

Određene vrste terapije zračenja na grudima

Stres

Muškarci su u većem riziku oboljenja od bolesti koronarne arterije nego žene. Rizik kod žena se povećava nakon menopauze.“

Ipak, postoji nogo prirodnih namirnica koje će vam pomoći da prirodno izbegnete začepljenje aterija:

  1. Beli luk

Ovaj prirodni antibiotik smanjuje krvni pritisak, sprečava bolesti srca i usporava aterosklezoru, smanjujući rizik od srčanog udara ili šloga.

  1. Limun

Limun je bogat vitaminom C, snažnim antioksidantom koji jača arterije, tretira upalu, smanjuje ukupni holesterol, povećava lipoprotein visoke gustine (HDL) i inhibira agregaciju trombocita.

  1. Đumbir

Ima moćna antiinflamatorna i antioksidativna svojstva koja štite od akumulacije naslaga u arterijama, i snižava holesterol, oblasti ateroskleroznih lezija aorte, smanjuje trigliceride u krivi, masne perokside povezana sa LDL-om, i agregaciju LDL-a.

  1. Sok od nara

On je bogat izvor antioksidanasa i punicinske kiseline koja sprečava akumulaciju naslaga u arterijama i time smanjuje rizik od ateroskleroze.

  1. Cimet

Cimet je povezan sa manjim rizikom od srčanih oboljenja i ateoskleroze, smanjuje ukupan i LDL holesterol, kao i nivo glukoze i triglicerida.

  1. Fermentisani kupus

Njegovo aktivno jedinjenje, poznato kao 3-94-hidroksi-3,5-dimetoksifenil, sprečava razvoj ateroskleroze aorte kod zečeva koji su bili na ishrani sa visokim holesterolom, dok je fermentisani kupus takođe u stanju da razgradi toksične hemikalije, uključujući bisfenol A i insekticid hlorpirifos.

  1. Kukumin (u kurkumi)

Ovaj popularni začin ima moćne kardiozaštinte efekte, poznate već vekovima, i snižava LDL holesterol i sprečava nagomilavanje naslaga u arterijama i oštećenje arterija zbog blokade karotidne arterije.

  1. Mleveno laneno seme

Mleveno laneno seme je puno vlakana koja podržavaju zdrave arterije, alfa-linolenske kiseline, omega-3 kiseline koja snižava krvni pritisak i bori se protiv upale, i smanjuje rizik od hiperholesterolemične ateroskleroze.

  1. Aleva paprika

Njeno aktivno jedinjenje, kapsaicin, snižava LDL holesterol u krvi i smanjuje rizik od ateroskleroze i plućne arterijske hipertenzije.

  1. Seme susama

Ono će vam pomoći da sprečite blokiranje arterija, snizite holesterol, sprečite formiranje lezije ateroskleroze i smanjite nivo triglicerida, i nivoe LDL holesterola.

Štaviše, HealthLine savetuje:

“Ishrana koja je zdrava za srce sadrži mnogo dobrih masti i malu količinu loših masti.

Dodajte još dobrih masti u svoju ishranu – Dobre masti se takođe zovu i nezasićene masti. Nalaze se u namirnicama poput maslina, oraha, avokada i ribe.

Smanjite izvore zasićenih masti, kao što je masno meso i mlečni proizvodi – Izaberite bezmasne delove mesa i pokušajte da jedete više obroka na bazi biljaka.

Eliminišite veštačke izvore trans masti – Većina veštačkih trans masti se nalazi u obrađenim, upakovanim namirnicama kao što su keksići i kolačići.

Povećajte  unos vlakana – Rastvorljiva vlakna pomažu u smanjenju LDL-a. Rastvorljiva vlakna možete pronaći u namirnicama kao što je povrće, sočivo, pasulj i ovas.

Smanjite šećer – Vitamini i minerali koji prate šećer koji se prorodno nalazi u voću. Šećer koji se nalazi u prerađenim namirnicama kao što su keksići, sladoled i zaslađena pića, nema nutritivnu vrednost. Previše šećera može negativno uticati na vaše zdravlje.“

Pored toga, povećajte unos kokosovog ulja, čia semenki, avokada, brokolija i špargle, i uzimajte suplemente i nutrijente vitamina B6, holina, folne kiseline i vitamina B12, i antioksidante kao što su lutein, vitamin C, vitamin E, zeaksantin, ekstrakt semena grožđa i ekstrakt kore bora.

Konačno, pobrinite se da budete fizički aktivni i da redovno vežbate, najmanje pola sata dnevno, tri puta nedeljno.

Webtribune.rs