Da bi rešila ekonomske probleme, Kina povećava proizvodnju robe, znatno nadmašujući domaću potražnju, a zemlje širom sveta po drugi put će doživeti priliv kineskog uvoza, piše „Vol Strit žurnal“ WSJ.
Pre dvadeset godina Kina je uništila fabrike na Zapadu
Svetska ekonomija je doživela „kineski šok“ kasnih 1990-ih i početkom 2000-ih — bum uvoza jeftine kineske robe. Ekonomisti smatraju da bi uskoro trebalo očekivati ponavljanje ovog perioda, piše The Wall Street Journal.
Peking udvostručuje izvoz kako bi oživeo zaostali ekonomski rast, a fabrike već proizvode više automobila, uređaja i potrošačke elektronike nego što je potrebno za domaće tržište.
Kineske kompanije, oslanjajući se na državne kredite, prezasićenje inostranim tržištima proizvodima koje nisu mogle da prodaju na domaćem tržištu.
Iako je ovo nekada pomoglo Kini da zadrži inflaciju na niskom nivou, neki ekonomisti očekuju da će efekat deflacije biti još jači drugi put.
Prvi „kineski šok“ dogodio se nakon niza liberalnih reformi 1990-ih i ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) 2001. godine. Ovo je takođe donelo koristi za Sjedinjene Države: potrošačke cene na američkom tržištu su pale, pri čemu su najveću korist osetili Amerikanci sa niskim i srednjim prihodima.
Međutim, Sjedinjene Države, Evropska unija i Japan ne žele da se ponovi situacija s početka 2000-ih, kada je bum kineskog uvoza uništio mnoge lokalne industrije, piše izdanje.
Prvi „kineski šok“ doveo je do toga da su Sjedinjene Države izgubile više od 2 miliona radnih mesta od 1999. do 2011. pošto su proizvođači nameštaja, igračaka i odeće podlegli konkurenciji.
Zapadne zemlje su posvetile milijarde dolara za podršku strateškim industrijama i uvele su ili prete da će uvesti carine na uvoz iz Kine.
Ako se situacija ponovi, novi „kineski šok“ će biti drugačiji, upozorava profesor ekonomije na MIT-u Dejvid Autor, koji je proučavao bum kineskog uvoza.
On je istakao da su zabrinutosti Zapada sada fundamentalnije jer se Kina sada takmiči u visokotehnološkim proizvodima kao što su automobili, kompjuterski čipovi i složeni inženjering – industrije sa višom dodatom vrednošću koje se smatraju važnim za tehnološko liderstvo.
Prošle godine kineska ekonomija je porasla za 5,2%, što je niska cifra po njenim standardima, ističe WSJ. Ekonomisti očekuju dalje usporavanje usred dugotrajne krize na tržištu nekretnina, pada investicija i pada potrošačke potrošnje.
Capital Economics procenjuje da će godišnji rast kineskog BDP-a usporiti na 2% za šest godina do 2030. godine.
Kineske vlasti nastoje da ostvare „ekonomski zaokret“ ulaganjem u fabrike, pre svega u poluprovodnike, automobile, opremu za obnovljivu energiju i vazduhoplovstvo, i prodaju viškova u inostranstvu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
