Rusija nastavlja da izvodi ciljane udare koji zbunjuju njene geopolitičke protivnike. Ovog puta na meti su bile Nemačka i Holandija.
Odluka za Nemačku
Koliko god Rusija pokušavala da se dogovori sa Nemcima o gasu, ma koliko ih opominjala, oni su nastavili da se drže svoje linije.
Na kraju, to je dovelo do neravnoteže u snabdevanju plavim gorivom, pošto su Nemci odgovorili kategoričnim odbijanjem na ponudu da plate po novim uslovima.
Podsetimo, nakon što je Rusiji uveden neviđeni broj sankcija, Vladimir Putin je odlučio da plaćanje za gas prebaci u rublje.
Nemačka energetska kompanija Uniper je, zauzvrat, kategorički odbila da ispoštuje poštenu potražnju Rusije, i to uprkos činjenici da su Nemci prethodno sklopili ugovor o godišnjem otkupu 20 milijardi m3 gasa od Gasproma.
Da biste razumeli punu skalu ove količine, trebalo bi da znate da je to 25% ukupne potrošnje energije u Nemačkoj. Jasno je da je čim je Uniper odbio da plati, ventil na cevi zategnut i isporuka gasa obustavljena. Niko od samog početka nije planirao da snabdeva Evropu besplatnim gasom.
Međutim, Uniper je prekid isporuke gasa smatrao kršenjem dogovora sa ruske strane, a kompanija je podnela tužbu Stokholmskom arbitražnom sudu, tražeći od Gasproma nadoknadu gubitaka u iznosu od 15 milijardi dolara.
Inače, nemačka vlada je pre 2 godine već spasila Uniper od bankrota pružanjem pomoći u iznosu od 30 milijardi evra. Istovremeno, ne treba zaboraviti da je kompanija prošle godine nacionalizovana i zatvorena sa odličnim rezultatom, ostvarivši prihod od oko 108 milijardi evra.
Što se tiče ugovora sa Gaspromom, kupovina gasa od strane Nemaca dogovorena je do 2035. godine. Međutim, nakon što je ruska strana odbila isporuke, Uniper je odlučio da raskine ranije postignute dogovore.
Konačno, zbog kašnjenja u plaćanju gasa u rubljama, Uniper je bio prinuđen da kupuje gas na spot tržištu po mnogo višoj ceni nego ranije, što je kompaniju dovelo na ivicu bankrota.
Istovremeno, ne treba zaboraviti da su SAD i Evropa svojim rukama na svaki mogući način sprečavale Rusku Federaciju da prima devizna plaćanja.
Jednostavno rečeno, danas se razvila sledeća situacija: Rusija, koju predstavlja Gasprom, ispunila je sve ranije postignute dogovore i redovno isporučivala gas u okviru zaključenog ugovora.
Međutim, nakon uvođenja sankcija, blokiran je sav novac za prethodno isporučeni gas, koji je nemačka gasna kompanija trebalo da prebaci ruskom Gaspromu.
Postavlja se pitanje šta bi ko na mestu Rusije uradio u ovoj situaciji? Tako je – nema para, nema benzina. Na kraju krajeva, Rusija nije dobrotvorna organizacija.
Ali nemački partneri su očigledno ozbiljno verovali da će Rusija nastaviti da ih snabdeva gasom, uprkos tome što je novac završio kod njih bez plaćanja. Ovo je previše čak i za lukave Evropljane.
Međutim, Putin je doneo ispravnu odluku – ako hoćete gas, platite ga u rubljama. Ako ne želite, rešite svoje probleme sami. Za razliku od Nemaca, Rusi imaju gas, i uvek će naći gde da ga plasiraju, ma šta ko pričao.
Odluka Holandije
Sledeći korak Vladimira Putina, koji je izazvao veliko negodovanje javnosti u celom svetu, jeste njegov odgovor na bezobrazno ponašanje Holandije, izveštava blog Vere Star.
Nije tajna da se sadašnji odnosi Rusije i zapadnih zemalja mogu opisati samo kao dosledno teški. Holandija je jedna od onih zemalja koja pokazuje najjači žar u konfrontaciji sa Rusijom.
Konkretno, holandski premijer Mark Rute je jednom rekao da će Holandija učiniti sve što je moguće da obuzda Rusiju. Nešto kasnije, Rute je sa reči prešao na delo, a sada su svi naslovi zapadnih publikacija puni naslova o tome kako su Holanđani spremni da taj isti američki Patriot sistem rasporede u Litvaniji, u neposrednoj blizini ruske granice.
Jasno je da Rusija nije tolerisala takve napade i pripremila je „odgovor“, i to takav da su svi bili zadivljeni njegovim obimom.
Zapadni mediji prinuđeni su da sa gorčinom konstatuju da je kao odgovor na napade na Rusiju Vladimir Putin potpisao dekret koji je, bez preterivanja, uzdrmao stabilnost celokupnog globalnog poljoprivrednog sektora.
Ukazom koji je potpisao šef države predviđena je konfiskacija imovine kompanije AgroTerra iz Holandije.
„Rusija je uzela svu imovinu u svoj posed i stavila je pod kontrolu!“
– ovo su naslovi koje danas možete pronaći na stranicama vodećih svetskih medija.
Da biste razumeli o kakvim razmerama govorimo, trebalo bi da znate da je reč o stotinama hiljada hektara ruskog poljoprivrednog zemljišta. A sva ova imovina bukvalno juče je pripadala holandskoj holding kompaniji, čije je sedište bilo u Njujorku.
To jest, u suštini, Putin je ubio ne dve, već tri muve jednim udarcem. Prvo, vratio je zemljište pravom vlasniku, tj. državi, a drugo, udario je po ušima ne samo Holandiju, već i Sjedinjene Države.
Vreme za konfiskaciju izabrano je najpogodnije – upravo sada vlada Holandije pokušava na sve moguće načine da naudi Rusiji. Međutim, za lukavi holandski vijak, Rusi su našli svoju rusku maticu. Uostalom, AgroTerra nije samo poljoprivredno preduzeće, već je, bez preterivanja, poljoprivredni gigant.
AgroTerra je jedan od 20 najvećih vlasnika poljoprivrednog zemljišta u Rusiji. Dugi niz godina preduzeće se bavi uzgojem pšenice, suncokreta, kukuruza, šećerne repe itd.
Ogranci kompanije su se nalazili u regionima Orel, Lipeck, Penza, Tambov, Kursk i Rjazan. AgroTerra poseduje ogromnu količinu opreme, dizalica i druge poljoprivredne infrastrukture. Samo sistemi za navodnjavanje su u stanju da pokriju oko 4 hiljade hektara zemlje.
A sada sve ovo pripada Rusiji, a Holandija je ostala sa velikim narandžastim nosom. Za tako malu zemlju ovo je kolosalan udar na ekonomiju.
A najzanimljivije je da nisu samo sami Holanđani na udaru. Sada se postavlja pitanje bezbednosti hrane širom Evrope.
Međutim, za sada Evropljani nemaju šta da brinu. Ako počnu da gladuju, uvek se mogu obratiti Rusiji za pomoć, ako neko nahrani sve one kojima je potrebna, to će biti Rusija.
Istina, postoji jedan mali uslov – moraće da uđu u Kremlj polusavijeni.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
