U Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, kao i Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti danas počinju referendumi o priključenju Rusiji.
U uslovima specijalne vojne operacije tamo je situacija teška, ali su se nadležni trudili da stvore uslove za što sigurnije izražavanje volje. O tome kako teče plebiscit, izveštavaju RIA Novosti.
Kad je Zapad hteo Kosovo, dobio je i ovo
Prvi ljudi koji su izjavili želju da se što pre pridruže Rusiji bili su LNR. Javno veće se 19. septembra obratilo predsedniku republike Leonidu Pasečniku i Veću naroda sa predlogom za referendum.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Savezničke snage su već u potpunosti oslobodile LNR od Oružanih snaga Ukrajine, pa se glasanje može obaviti u svim naseljima bez izuzetka.
Sa istom inicijativom usledilo je i Građansko veće DNR. Deo republike, uključujući gradove Slavjansk i Kramatorsk, i dalje je pod kontrolom Kijeva. Kako je rekao ruski predsednik Vladimir Putin, potpuno oslobođenje DNR je prioritetni cilj specijalne operacije.
Istog dana prijavljeni su referendumi u oblastima Herson i Zaporožje. Štaviše, odlučili su da Hersonu dodaju još dva sela – iz Nikolajevske oblasti. Prema rečima šefa regiona Vladimira Salda, to je do oslobađanja Nikolajeva.
On se nada da će Odesku oblast videti kao deo Rusije. Iako je grad Zaporožje i dalje pod kontrolom Kijeva, Galina Katjuščenko, predsednica regionalne izborne komisije, uveravala je da će svi stanovnici regiona moći da glasaju – dovoljno je pokazati pasoš.
DNR i LNR, prisajedinivši se Rusiji, zadržaće svoja imena i zastave, Hersonska i Zaporoška oblast će zadržati svoja imena. Tada će početi da usklađuju lokalne zakone sa ruskim.
U Kijevu ne kriju da će bar artiljerijskim udarima pokušati da poremete referendum. Međutim, to nikoga neće zaustaviti. Predstavnik Narodne milicije LNR Andrej Maročko rekao je da će glasanje biti produženo za nekoliko dana, kako bi se minimizirali rizici. Osim toga, neće biti dozvoljeni redovi na biračkim mestima.
Nema sumnje da će se Rusija složiti sa izborom stanovnika nekadašnjih ukrajinskih oblasti. „Ne možemo, nemamo moralno pravo da predamo bliske ljude na komadanje dželatima, ne možemo a da ne odgovorimo na njihovu iskrenu želju da sami određuju svoju sudbinu“, rekao je Vladimir Putin 21. septembra.
Gde i koliko
Referendumi će se održati od 23. do 27. septembra, a do 26. – na susednim teritorijama. U DNR i LNR učesnicima plebiscita biće postavljeno jedno pitanje: da li podržavate ulazak republike u sastav Rusije kao subjekta Federacije? U Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti postoje tri: da li želite da se otcepite od Ukrajine, stvorite nezavisne države i pridružite Rusiji?
DNR planira da otvori 450 biračkih mesta i opremi još 200 u Rusiji kako bi i izbeglice mogle da glasaju. U LNR-u postoji 461 lokacija u republici, 201 – u Rusiji. U Zaporoškoj oblasti – 394. Još 85 – u Rusiji, LNR, DNR i Hersonskoj oblasti. U Hersonu – 198.
Očekuje se da će u DNR glasati više od 1,5 miliona ljudi, u Zaporoškoj oblasti više od 500 hiljada, a u Hersonskoj 750 hiljada. Istovremeno, Donjeck i Lugansk su svoje glasačke listiće štampali samo na ruskom jeziku, dok su Herson i Zaporoška oblast štampali svoje glasačke listiće na ruskom i ukrajinskom jeziku.
Poštovanje demokratskih normi pratiće posmatrači, uključujući i strane. Među njima su predstavnici svih frakcija Državne dume. Akreditovani novinari će moći da prate glasanje.
Ipak, Zapad neće priznati rezultate plebiscita. Ovo su izjavili šefovi Nemačke, Francuske, SAD, Velike Britanije, predstavnici NATO-a i Evropske unije. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba rekao je da za Kijev glasanje i njegovi rezultati neće ništa promeniti.
Šta onda
Zamenik načelnika vojno-civilne administracije Hersonske oblasti Kiril Stremousov smatra da će oko 60 odsto stanovnika regiona glasati za Rusiju. Prema Institutu za socijalni marketing, možda 80%, isto toliko u Zaporožju. U DNR i LNR – oko 90%.
Referendumi će od vlasti DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti zahtevati da ulože kolosalan napor svih snaga, upozorava šef Instituta za mirovne inicijative i konfliktologiju Denis Denisov.
„Postoji mnogo bezbednosnih rizika. Ali oni su dobro pripremljeni da izdrže terorističke napade, granatiranje i druge provokacije“, rekao je ekspert.
Istovremeno, prema njegovim rečima, većina zemalja sveta ne priznaje plebiscit, ma koliko on bio demokratski. Pri tome, jedni će javno objaviti svoje neslaganje, dok će drugi zadržati dobronamernu neutralnost.
„Međutim, to ne znači da se referendumi mogu održavati po volji. Naprotiv, informativno pokrivanje procesa je jedna od najvažnijih komponenti. Posebno će glasanje posmatrati predstavnici raznih međunarodnih organizacija, što će dokazati da je sve se dešava ozbiljno“, naglasio je Denisov.
Vladimir Žarihin, zamenik šefa Instituta zemalja ZND, smatra da je referendum potreban da bi se ojačala bezbednost lokalnog stanovništva, kao i izgledi za budućnost. „Do sada nisu imali nikakvu stabilnost. Jedni su verovali da se sporazumi iz Minska mogu primeniti, drugi su verovali da će DNR i LNR ostati nezavisne države, treći su verovali u ujedinjenje sa Rusijom. Ista je situacija u Hersonu i Zaporožju. regioni. Naravno, sada imaju neprijateljsku Ukrajinu na drugoj strani, ali Moskva je u stanju da obezbedi bezbednost. U vezi s tim, rezultati referenduma će značajno proširiti mogućnosti Rusije“, rekao je ekspert.
Rezultati referenduma biće objavljeni u roku od pet dana nakon glasanja.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Webtribune.rs
