Kina ima ozbiljan problem sa radikalnim islamom u delu zemlje koji je važna kopnena veza sa kaspijskim regionom.
Bilo je i terorističkih napada Ujgura koje podržavaju ljudi sa liste terorističkih organizacija Stejt departmenta i UN. Nove poruke Pekinga Zapadu treba shvatiti ozbiljno – neće dozvoliti mešanje u svoje unutrašnje pitanje.
Profesor Fakulteta političkih nauka Dragana Mirović ovako za Sputnjik komentariše kineski odgovor na zapadne sankcije zbog navodnog zlostavljanja muslimana u kampovima u pokrajini Sinđijang.
Zbog optužbi za kršenje ljudskih prava u tim kampovima Kina je, najoštrije do sada, upozorila države saveza „Pet očiju“ (Australiju, Kanadu, Novi Zeland, Veliku Britaniju i SAD) da prestanu da se mešaju u njene unutrašnje stvari.
Kina neće teroriste u svojoj kući
„Ovo nije Kina od pre 120 godina iz vremena dinastije Đing. Kinezi nisu razdražljivi, ali ako ih neko iritira, teško će izaći na kraj sa njima. Članice ovog saveza ne predstavljaju međunarodnu zajednicu, ne brinemo, pogledajte mapu i znaćete da Kina ima prijatelje širom sveta“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Profesorka Mitrović objašnjava koliko je ovo pitanje za Kinu važno; nekoliko secesionističkih političkih organizacija koje predstavljaju Ujgure, turkofonski narod koji živi u pokrajini Sinđijang, radikalizuje stanovnike regiona kroz koji prolazi važna infrastruktura koja povezuje ovu zemlju sa centralnom Azijom.
„Talas radikalizacije islamskog stanovništva, koji može da se primeti na različitim tačkama zemljine kugle, primećen je i tamo. Prema zvaničnim kineskim dokumentima i snimcima, možemo da vidimo da se Kina odlučila za dosta radikalan način iskorenjivanja radikalnog islama, tako što je zabranila izgradnju džamija koje ne liče na tradicionalne koje su tu odvajkada postojale, već podsećaju na one iz arapskih zemalja“, kaže Mitrovićeva.
Ona dodaje da su imami vraćajući se iz hadžiluka očigledno donosili novu modu, ali i nova, radikalnija učenja. Bilo je i terorističkih napada, a logistiku pokretu daje ujgurska dijaspora, uključujući i organizacije koje su bile na listi terorističkih u Stejt departmentu ili Ujedninjenim nacijama.
„Njihove političke organizacije u tom regionu imaju i značajnu političku podršku, posmatrane su kao pokreti koji se bore za slobodu Ujgura, za njihova prava, recimo u Evropskom parlamentu i brojnim drugim telima“, kaže sagovornica Sputnjika.
Prema informacijama sa Zapada, u kampovima je čak nekoliko miliona Ujgura, a prema kineskim, zvaničnim, radikalizovani muslimani, muškarci i žene, u njima prolaze kroz proces profesionalne obuke kako bi se osposobili za obavljanje različitih delatnosti.
Zapad vidi “ispiranje mozga” i – genocid
„Neki od njih su već označeni kao potencijalni teroristi ili zavrbovani. Zapadni mediji, a sada i organizacije najmoćnijih zapadnih zemalja tvrde, a doneli su i određene akte, da su ovo zapravo politički kampovi gde se sprovodi ispiranje mozga, gde se čak ti ljudi zlostavljaju. Zapadni mediji poput Bi Bi Si-ja, kome je kasnije u Kini i zabranjen rad, u svojim emisijama imaju navodne svedoke koji kažu da se tamo dešavaju najstrašnije zlostavljanja nad civilima. Američka administracija je otišla toliko daleko, a ova nova je i ponovila taj stav, da je to čak proglasila genocidom“, kaže Mitrovićeva.
Osetljiva tema za Peking
Ona dodaje da je za Kinu ovo izuzetno osetljivo unutrašnje pitanje, a sada i tačka sporenja na različitim nivoima sa njenim najvažnijim zapadnim partnerima, ali ne samo zapadnim, već i Turskom, koja se smatra zaštitnikom Ujgura.
Američke sankcije zbog spornih kampova Kini je uvela stara, ali i nova američka administracija. Kažnjavanju su se pridružile Kanada i Velika Britanija, Australija i Novi Zeland. Koliki je pritisak da se kampovi rasformiraju govori činjenica da je i Evropska unija uvela sankcije Kini, prvi put od događaja na Tjenanmenu, što je Peking, kaže sagovornica Sputnjika, primio kao potez ogromne težine. Odgovorila je na isti način.
„Evropska unija i Amerika uveli su sankcije konkretnim predstavnicima kineske državne i partijske vlasti u Sinđijangu, a Kina je odgovorila stavljajući na određenu listu sankcionisanih osoba i neke institucije, poput Istraživačkog instituta „Merkator“, ali i pojedine članove Evropskog parlamenta. Za nju je veoma neprijatno da se na ovaj način kritikuje. Za Kinu kao veliku silu je nedopustivo da bude podvrgnuta sankcijama i ovakvoj retorici“, objašnjava Mitrovićeva.
Promena retorike u Kini
Sagovornicu Sputnjika, koja je osnivač i rukovodilac Centra za studije Azije i Dalekog istoka na Fakultetu političkih nauka, ne čudi oštra reakcija Kine poslednjih dana, a posebno njena retorika. Kina ne ostaje dužna, a ima i mehanizme odbrane, ima i kontra propagandu.
„Ona pre svega pokazuje da joj je bitno da svoju meku moć projektuje globalno, da se o njoj govori pozitivno kao o konstruktivnoj supersili koja svetu nudi različita rešenja, kako da se prevaziđu krize poput pandemije koronavirusa, siromaštva i drugih izazova sa kojima se čovečanstvo suočava. Kina nastoji da jačajući svoje ekonomsko, kulturno, pa i političko prisustvo na različitim tačkama planete jača svoju poziciju tako što se odupire ovakvim pritiscima, izazovima svojih najmoćnijih zapadnih partnera. Zato izuzetno oštro raguje“.
Reagujući na optužbe za kršenje ljudskih prava u regionu Singđijang izaslanice Ujedinjenih Nacija Mišel Bašele, Kina je saopštila da je spremna da je ugosti, da se razmene informacije, a ne da se vodi istraga o navodnoj krivici koja nije dokazana.
Kriza se nastavlja
Mitrovićeva kaže da predstavnici UN već decenijama mogu da odlaze na razgovore i različite misije u Kinu, ali da će ipak teško moći da obave istragu, a da ne budu pod uticajem domaćih vlasti. Uverena je da će se kriza nastaviti, bez obzira na to šta se u kampovima dešava.
„Za zapadne zemlje koje Kinu vide kao izazivača i neprijatelja ovo je dobar povod da izvrše pritisak predstavljajući je kao autoritarnu državu koja je čak spremna da ide toliko daleko da zlostavlja milione ljudi, da imaju opravanje za to kako je vide i što čine protiv nje. Mislim da će se oštro suprotstavljanje po ovom pitanju između zapadnih zemalja i Turske, koja sebe vidi kao zaštitnicu Ujgura sigurno nastaviti“, zaključuje Dragana Mitrović.
(sputnik)
