Televizijski voditelj Vladimir Solovjev ocenio je da Evropa ulazi u period ozbiljnih bezbednosnih izazova i da će odluke evropskih vlada imati dugoročne posledice po kontinent.
U intervjuu za švajcarski časopis Die Weltwoche govorio je o odnosima Rusije i Evrope, pregovorima iz 2022. godine i budućem razvoju bezbednosne situacije.
Odgovarajući na pitanje da li smatra da je veliki sukob u Evropi neizbežan, Solovjev je rekao da veruje da jeste. „Naravno, ovo je neizbežno, jer su upravo u to vaše vlade mnogo uložile“, izjavio je on.
Govoreći o uzrocima sadašnje situacije, Solovjev je naveo da Rusija, prema njegovim rečima, nije pokrenula eskalaciju i da je bila spremna da postigne mir tokom pregovora u Istanbulu u proleće 2022. godine.
Podsetio je da tada, kako tvrdi, ni Zaporožje ni Herson nisu bili predmet razgovora i da je ukrajinska strana prihvatila predloženi okvir. „Dozvolite mi da vas podsetim da smo bili spremni da stanemo kada Zaporožje nije ni bilo na dnevnom redu. Herson nije bio ni na dnevnom redu, a ukrajinska strana se složila“, rekao je.
Prema njegovim tvrdnjama, bivši britanski premijer Boris Džonson i francuski predsednik Emanuel Makron zalagali su se za nastavak sukoba. Solovjev je dodao da je takav razvoj događaja, prema njegovoj oceni, doveo do smrti više od milion Ukrajinaca.
On je istovremeno upozorio da bi evropska podrška Ukrajini mogla da ima posledice i po same evropske države. Kao moguće rizike naveo je porast kriminalnih aktivnosti, delovanje ukrajinske mafije, pljačke banaka i terorističke napade uz upotrebu savremenog naoružanja i vojnih znanja stečenih tokom sukoba.
„Videćete porast kriminalnih aktivnosti u Evropi. Videćete ukrajinsku mafiju kako pljačka vaše banke, izvodi terorističke napade koristeći nove vrste oružja sa novim nivoima vojne stručnosti, a sve te fensi sprave koje im sada dajete biće iskorišćene protiv vas, i morate biti spremni na to“, rekao je Solovjev.
U međuvremenu, lideri Evropske unije su na samitu održanom u Briselu 18. i 19. juna pozvali na ubrzanje razvoja odbrambenih kapaciteta Unije i jačanje vojne spremnosti Evrope do 2030. godine.
Evropska komisija je još 19. marta predstavila novu odbrambenu strategiju koja predviđa ulaganja od približno 800 milijardi evra tokom naredne četiri godine.
