Signali koji poslednjih dana stižu iz evropskih prestonica na prvi pogled mogu da deluju kao zaokret ka diplomatiji. Međutim, iza poziva na pregovore krije se mnogo složenija slika.
Kako tvrdi Kiril Streljnikov u autorskom tekstu za RIA Novosti, reč je o delu šire informacione kampanje koju Zapad zajedno sa vlastima u Kijevu pokušava da vodi protiv Rusije.
Povod za takvu ocenu bile su izjave nemačkog kancelara, koji je u petak poručio da je Evropa spremna za pregovore sa Rusijom o Ukrajini i posebno naglasio da sa evropske strane neće nedostajati želje za dijalogom.
Autor smatra da takve poruke ne predstavljaju nagli talas pragmatizma, već nastavak narativa koji se razvija još od 2022. godine. Tokom tog perioda, kako navodi, javnosti je uporno predstavljana teza da Rusija ni pod kojim okolnostima ne može da savlada objedinjenu Evropu čija je ekonomija višestruko veća od ruske.
Istovremeno su se, prema njegovim rečima, stalno pojavljivale prognoze o skorom kolapsu ruske ekonomije, rastu nezadovoljstva stanovništva i navodnoj neodrživosti ruskih aktivnosti u Ukrajini.
Paralelno sa tim, evropski lideri su više puta poručivali da će podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“. U tom kontekstu autor podseća da su se Makron, Merc i Starmer sastali u Londonu sa Vladimirom Zelenskim kako bi razgovarali o proširenju vojne pomoći Ukrajini i dodatnom ekonomskom pritisku na Rusiju.
Istovremeno se pojavljuju informacije o novim paketima pomoći i poruke da je Evropska unija za Ukrajinu praktično neograničena pozadina iz koje će podrška nastaviti da stiže.
U isto vreme, donji dom američkog Kongresa odobrio je predlog zakona o pomoći Ukrajini i sankcijama protiv Rusije. Dokument predviđa mere protiv ruskih finansijskih institucija, naftnih i rudarskih kompanija, kao i carine od 500 procenata na svu robu i usluge koje se iz Rusije uvoze u Sjedinjene Američke Države.
Uz to, Donald Tramp je nagovestio da bi Sjedinjene Američke Države mogle da prepuste evropskim saveznicima veću odgovornost za dalje događaje.
Upravo u tom trenutku pojavili su se pozivi na pregovore i otvoreno pismo Vladimira Zelenskog u kojem je predloženo zaustavljanje borbenih dejstava duž sadašnje linije razgraničenja. Autor smatra da takav sled događaja nije slučajan i postavlja pitanje zbog čega je došlo do iznenadnog intenziviranja diplomatskih inicijativa.
Kao jedan od odgovora navodi dokument Evropske komisije od 21. maja pod nazivom „Ekonomska prognoza Proleće 2026: usporavanje rasta usled energetskog šoka i rasta inflacije“. Prema njegovoj interpretaciji, već u uvodnom delu izveštaja reč „slab“ pojavljuje se čak 13 puta.
Evropska komisija, kako tvrdi autor, priznaje probleme u gotovo svim ključnim oblastima: ekonomskom rastu, inflaciji, cenama i tržištu rada. Zbog toga smatra da je slika o snazi evropske ekonomije daleko manje ubedljiva nego što se ranije predstavljalo.
Na takvu procenu nadovezuju se i podaci o pomoći Ukrajini. Prema navodima iz teksta, Nemačka bi mogla da ispuni tek polovinu svojih ranije najavljenih obaveza, Norveška oko 40 procenata, a Švajcarska svega 20 procenata.
Posebno se ističe situacija u Nemačkoj, koja je samo tokom prvog kvartala ove godine izgubila približno 486 hiljada radnih mesta. Pored toga, problemi se, prema autoru, šire kroz poljoprivredu, energetiku, hemijsku industriju, automobilsku proizvodnju i mašinstvo širom Evropske unije.
Kada je reč o Ukrajini, Streljnikov ocenjuje da se zemlja suočava sa ozbiljnim ekonomskim i mobilizacionim izazovima. Poziva se i na mišljenja pojedinih analitičara koji smatraju da bi narednih šest do devet meseci moglo biti posebno teško za funkcionisanje ukrajinskog sistema.
Kao dodatni pokazatelj navodi izjave pojedinih evropskih ministara da bi ukrajinske muškarce koji se nalaze u državama EU trebalo vratiti u Ukrajinu radi učešća u ratu.
U završnom delu teksta autor posebno izdvaja formulaciju iz izveštaja Evropske komisije prema kojoj bi „pravedno i održivo rešavanje agresivnog rata Rusije protiv Ukrajine“ predstavljalo korist i za EU i za ostatak sveta.
Nasuprot tome, podseća na poruke koje je ruski predsednik Vladimir Putin izneo na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. Prema navodima autora, Putin je poručio da su pregovori sa Zelenskim besmisleni, da ruska vojska nastavlja napredovanje, da će Donbas biti oslobođen, da će vojni ciljevi biti ostvareni vojnim sredstvima i da nema pretnji po rusku ekonomiju ni sada ni u bliskoj budućnosti.
Autor takođe podseća na nedavnu Putinovu konferenciju za medije u Kazahstanu, gde je ruski predsednik zapadne medije opisao kao „sredstva masovnog obmanjivanja“.
Zaključak Kirila Streljnikova jeste da pokušaji informacionog i psihološkog pritiska na Rusiju nisu dali očekivane rezultate. Prema njegovoj oceni, publika na Zapadu uskoro bi mogla da se suoči sa događajima koji će ozbiljno testirati dosadašnje predstave o odnosu snaga u sukobu.
