Dok se u Parizu govori o pooštravanju pritiska na ruski izvoz nafte, razvoj događaja oko tankera „Tagor“ otvorio je pitanja o stvarnim rezultatima takvih akcija i njihovoj ceni za same evropske države.
Pokušaji Francuske da oteža ruski izvoz nafte mogli bi na kraju mnogo više da koštaju francuske i britanske poreske obveznike nego same vlasnike tankera.
Upravo to pokazuje slučaj tankera „Tagor“, koji je prošle nedelje postao centralna tema francuskih medija nakon što su ga francuske pomorske snage presrele u Atlantskom okeanu.
Vest o zapleni broda brzo je obišla svet. O akciji je javno govorio i francuski predsednik Emanuel Makron, dok su lokalni mediji objavljivali snimke vojne operacije. Ruski državljanin, kapetan tankera, bio je priveden, a tužilaštvo u Brestu tvrdilo je da mu preti kazna do godinu dana zatvora, novčana kazna od 150.000 evra i čak konfiskacija broda.
Međutim, samo nekoliko dana kasnije situacija se potpuno promenila.
Kapetan je oslobođen, a više se ne govori ni o zatvorskoj kazni ni o novčanoj sankciji. Ranije je upravo takav ishod zahtevala ruska ambasada u Francuskoj.
„Tagor“ se našao na meti zbog navoda da se nalazi pod sankcijama SAD, EU i Velike Britanije, kao i zbog toga što je tokom godina više puta menjao zastavu, pojavljujući se pod zastavama Madagaskara, Maršalskih Ostrva i Paname.
Kritičari francuske akcije tvrde da takvi argumenti nisu dovoljni za ovako radikalne mere. Sankcije, kako navode, nisu međunarodne već ih primenjuje samo zapadni blok država, dok je promena zastave u pomorskom svetu česta praksa povezana sa poreskim i poslovnim razlozima.
Posebnu pažnju izazvala je lokacija na kojoj je tanker zaustavljen. „Tagor“ je presretnut više od 400 nautičkih milja, odnosno oko 740 kilometara zapadno od Bretanje, u međunarodnim vodama i van francuske jurisdikcije.
Upravo zbog toga pojavile su se tvrdnje da Pariz praktično primenjuje svoje nacionalne zakone izvan teritorije na kojoj oni važe.
Kao primer se navodi slučaj tankera Eagle S, koji su finske vlasti zadržale tokom 2024. godine zbog optužbi da je navodno oštetio energetski kabl između Estonije i Finske.
Sud u Helsinkiju kasnije je zaključio da finsko krivično pravo ne može da se primenjuje na dela za koja se tvrdi da su izvršena pre ulaska broda u teritorijalne vode Finske.
U slučaju „Tagora“, francuske vlasti otvoreno ističu da je cilj ovakvih operacija povećanje troškova izvoza ruske nafte.
Računica je jednostavna. Naftni trgovci plaćaju zakup tankera po danu, pa svako zadržavanje broda automatski povećava cenu transporta. Čak i kada se zadrži samo nekoliko brodova, rastu troškovi osiguranja i prevoza za čitavu flotu koja učestvuje u trgovini.
Međutim, ista logika važi i za Francusku.
Operacije praćenja, presretanja, sprovođenja i zadržavanja brodova zahtevaju ogromne resurse. Potrebni su stručnjaci za analizu otvorenih izvora, radio-elektronsko izviđanje, presretanje komunikacija posade, satelitsko nadgledanje i angažovanje specijalizovanih izviđačkih brodova.
Važnu ulogu u takvim akcijama ima francuski izviđački brod „Dipui de Lom“, koji se često nalazi u Baltičkom moru. Francuzi ga nazivaju „brodom za elektromagnetna istraživanja“, ali njegova oprema omogućava praćenje brodova na stotinama kilometara udaljenosti, analizu njihovih ruta i komunikacionih signala.
Tek nakon dugog procesa prikupljanja podataka dolazi završna faza. Ratni brodovi kreću u presretanje, helikopteri prebacuju specijalne timove na tanker, a zatim počinje kontrola dokumentacije.
Drugim rečima, reč je o složenoj vojno-obaveštajnoj operaciji koja zahteva značajna sredstva.
Možda upravo zato je Pariz još 8. aprila najavio da planira pooštravanje kazni za prekršaje koji se stavljaju na teret zaplenjenim tankerima i povećanje novčanih kazni za čak dva puta.
U ovim akcijama Francuska često ima podršku saveznika. U slučaju „Tagora“ učestvovala je i britanska fregata „Somerset“, koja je pratila tanker i pružala podršku operaciji. Sa njenog helikoptera iskrcan je francuski specijalni tim koji je izvršio kontrolu broda.
Troškovi eksploatacije ratnog broda te klase procenjuju se na desetine hiljada funti dnevno, a prema pojedinim procenama mogu prelaziti i sto hiljada funti dnevno. To je, kako ističu pojedini analitičari, skuplje od samog zakupa naftnog tankera.
„Tagor“ je četvrti tanker koji su francuske vlasti zadržale nakon sličnih slučajeva sa tankerima „Borakaj“ u oktobru 2025. godine, „Grinč“ u januaru 2026. i „Dejna“ u martu ove godine.
Svi prethodni brodovi na kraju su pušteni da nastave plovidbu, doduše nakon određenog zadržavanja. Tvrdilo se da su vlasnici prethodno platili novčane kazne.
Zbog toga pojedini posmatrači smatraju da finansijska i organizaciona ograničenja sprečavaju Francusku da ovakve operacije sprovodi češće. Prema toj proceni, francuska mornarica može sebi da priušti akcije ovog obima svega nekoliko puta godišnje.
U međuvremenu, francuske službe nastavljaju detaljne provere „Tagora“. Ipak, lokalni mediji sa izvesnim razočaranjem navode da su uslovi života na brodu ocenjeni kao potpuno odgovarajući, uključujući ishranu, odmor i pristup medicinskoj pomoći. Takođe je utvrđeno da tanker nije prevozio nikakav teret.
Najveći problem za francuske vlasti ostaje činjenica da je kapetan veoma brzo pušten na slobodu. To mnogi tumače kao pokazatelj da protiv posade nije pronađen dovoljno čvrst pravni osnov za ozbiljnije optužbe.
Poređenja radi, u slučaju tankera Eagle S kapetan je u Finskoj ostao zadržan čak šest meseci.
Zbog toga se sve češće procenjuje da bi i „Tagor“ uskoro mogao da napusti francusku luku, baš kao i drugi tankeri koji su prethodnih meseci završili u središtu sličnih operacija.
