Pre nekoliko meseci umrla je moja rođaka Ksenija. Bila je vrlo mlada, samo 32 godine, u žurbi je pretrčavala ulicu, bilo je crveno.. i to je to!
Iako nismo bili toliko bliski po srodstvu, bili smo veliki prijatelji, živeli smo blizu, pravili velike planove. Nakon njene smrti postao sam staratelj njenoj ćerki Nastji, jer su Ksenijini otac i majka već bili stari, a ona nikad nije imala muža!
Mala Nastja je bila kopija njene majke i gledajući je nisam mogao da se pomirim sa njenim odlaskom. Stavivši Nastju u krevet, pogledao sam je i plakao sećajući se Ksenije.
Napraviš glup potez i nema te! Ksenija je uvek negde žurila, želela je sve, mnogo, i odjednom! Radila je razne poslove, sedam dana u nedelji da bi živela, kako je govorila, manje-više dostojanstveno.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Ksenija je uvek želela više – svoj stan, automobil, odmor na Maldivima, privatnu školu za Nastju. Želela je sve to i bila je užasno ljubomorna na one koji to već imaju. Uvek je govorila kako je svet pun nepravde i pitala se kako neki imaju sve, a ona ne.
U mojoj porodici niko ne veruje u Boga, nema ikona, niko nije kršten i prirodno ne poštujemo nikakve postove i praznike, ali ja, negde u srcu, verujem da Bog postoji i svaki dan, pre spavanja, ja se pomolim.
Uvek molim Boga za oproštaj za sve loše stvari koje sam učinio, molim za zdravlje za svoju porodicu i već neko vreme sam počeo da se molim i za Kseniju. Ne znam molitve, samo želim da Ksenija ne ode u pakao.
I tako sam, pre nekoliko dana, kao i uvek, izgovorio sve svoje molbe Bogu i legao u krevet, a onda se desilo nešto čudno. Ne mogu sa sigurnošću reći da li je to bio san, ili stvarnost.
Ležao sam u svom krevetu i odjednom je noć postala dan, sve okolo se osvetlilo i anđeo se pojavio niotkuda. Stajao je, ne, nije stajao, već je lebdeo nasred sobe, iz njega je izvirala svetlost.
Seo sam u krevet i gledao ga. Anđeo se osvrnuo oko sebe, a zatim se okrenuo prema meni. Iz usta mu nisu izlazile reči, ali ja sam ga čuo. Obavestio me je da su čuli moj zahtev za sestru, ali da nisu mogli da ga ispune.
Uzviknuo sam: „Ona je u paklu? Ne može u pakao, bila je dobra, nikome nije naškodila, nije počinila zlo, zašto je otišla u pakao?“
„Ne, nije u paklu“, tiho i umilno odgovori Anđeo, pa dodade: „ona je nastavila da izvršava svoju lekciju, koju nije završila dok je bila u zemaljskom telu“.
Lekcija, bio sam iznenađen, kakva lekcija?
Umesto odgovora, Anđeo je postavio pitanje: „Želite li da je posetite, toliko uporno je tražite da vam je dozvoljeno da se vidite, napravili bismo izuzetak!?“
„Ne“, povikao sam, „ne, ne želim da umrem!“
„I nećeš umreti, još je rano, ti imaš mnogo još da proživiš. Dakle, želiš li da posetiš svoju sestru?“, upita Anđeo i pruži mi ruku.
Kao odgovor, pružio sam mu levu ruku, a onda se dogodilo nešto neverovatno – moje telo je ostalo da sedi sa ispruženom rukom na krevetu, a ja, tačnije ono što se obično naziva dušom, lebdeo sam sa anđelom na sredini sobe.
Anđeo mi je u jednom trenutku samo rekao da trepnem, što sam i uradio, a kad sam otvorio oči više nismo bili u mojoj sobi, već na nekom, meni nepoznatom mestu. Izgledalo je kao bogato prigradsko selo. Ogromne identične vile stajale su blizu jedna drugoj i nije ih bilo mnogo.
„Ovo je svet zavidnih ljudi“, objasnio je Anđeo: „ovde prolaze svoju lekciju, sami, neko duže, neko gotovo odmah shvati.A evo i tvoje sestre“, rekao je Anđeo, sišao dole i otvorio mi vrata.
Ušao sam kroz vrata i našao se u tako luksuznoj kući da reči nisu dovoljne da to opišu! Sobe, sale, biblioteke, mermerna stepeništa, bazeni, obilje cveća, tepiha, kristalnih lustera i nigde nije bilo moje sestre.
„Ksenija!“, viknuo sam ne glasno, ali ispalo je vrlo glasno, glas mi je samo tutnjao gubeći se u ogromnoj kući. Čuo sam korake i odmah ugledao Kseniju.
„Ti?“, iznenadila se Ksenija, „i ti si umro, zašto si ovde?“
Hteo sam da je zagrlim, ali ruke su mi kliznule! U glavi mi je zazvonio anđeoski glas: „Ne gubi vreme!“
„Kako ti je ovde? Zašto si ovde? Tvoja ćerka sada živi sa mnom, preuzeo sam starateljstvo nad njom. Obećavam ti da ću je odgajati! Pričaj mi…“
„Ovde sam jer sam svima zavidela“, odgovorila je Ksenija, „sada imam sve ono o čemu sam sanjala i na čemu sam zavidela, ali sam sama, ne mogu da napustim ovu kuću i stalno razmišljam o svom životu, moram da shvatim, a onda će me pustiti…Drago mi je što je moja Nastja sada sa tobom, hvala ti na tome. Idi u moju kuću i uzmi starog mrkog medveda bez jednog oka, u njemu ima dosta novca, sačuvala sam ga za Nastju, uzmi ga i potroši na šta god poželiš!“
Ksenija još nije stigla da završi rečenicu, a mene je nepoznata sila izvukla iz kuće i odjednom sam bio na svom krevetu. Spustio sam ruku koja je stajala ukočeno, protresao je, otišao u kuhinju da popijem malo vode i legao u krevet.
Sećajući se ujutru svega što se dogodilo, mislio sam da je to san. Sve je bilo neverovatno, ali što sam više razmišljao o tome, sve više sam počeo da verujem da to nije bio san, naravno da sve nije onako kako zamišljamo! Ako sam dobro shvatio, onda svako ima svoj pakao!
A uveče, posle posla, otišao sam do Ksenijinih roditelja, ispričao im sve što mi se dogodilo i zamolio ih da donesu medveda. Našli smo skriveni džep na poleđini, a unutra hrpu novca. Ksenijini roditelji nisu hteli da čuju o podeli novca, dali su mi sve, a ja već znam gde ću odvesti Nastju za letnje praznike!
Na mreži “Telegram” možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima a zatim nas pratiti klikom na opciju “JOIN” na dnu ekrana. Tamo možete otići ako kliknete OVDE
(„Kratke mistične priče“ prevod)
Webtribune.rs
