Tema kojom se mađarski premijer Viktor Orban pozabavio u kampanji svoje stranke Fides uoči aktuelnih izbora za Evropski parlament (EP), bili su i odnosi Budimpešte i Berlina koji su, sudeći prema onome što se u njegovim istupima moglo čuti, na prilično niskom nivou.
Orban je u intervjuu za list „Mandiner” rekao da postoji „prirodno prijateljstvo” između Nemaca i Mađara, ali da bi „oprez bio opravdan, u vezi sa pitanjima Holokausta, slanja oklopnih vozila na bivšu sovjetsku teritoriju i migracija”.
Nemci, tvrdi Orban, žele da podstaknu migraciju i nateraju Mađare da je prihvate. „Žele da nam naređuju sa kim treba da živimo, ali su u prošlosti želeli da nam kažu s kim ne treba da živimo zajedno i odveli Jevreje”, rekao je Orban, aludirajući na stradanje mađarskih jevreja pod nemačkom okupacijom krajem Drugog svetskog rata.
Dodao je, međutim, da postoji potreba za saradnjom u evropskoj vojnoj politici. Ta saradnja bi, po njemu, mogla da podrazumeva koordiniran razvoj evropske vojne industrije „u nacionalnom okviru”, zaštitu tržišta evropske vojne opreme tako da Evropljani kupuju oružje jedni od drugih, koordinaciju vojnih strategija, kao i evropski odbrambeni savez, zasnovan na nacionalnim doprinosima koji bi delovao slično kao i NATO.
On je potvrdio da uvođenje obaveznog vojnog roka nije na dnevnom redu u Mađarskoj, ističući da NATO garantuje kolektivnu odbranu svojih članica, tako da „Mađarska može sebi da priušti luksuz da ima samo profesionalnu vojsku”.
Komentarišući opaske lidera Evropske narodne partije Manfreda Vebera o regrutaciji u Evropi, Orban je rekao da Veber želi „evropsku carsku vojsku”.
Odbacujući tu ideju, mađarski premijer je rekao da bi to podrazumevalo „regrutovanje naših vojnika u carsku vojsku, a onda bismo odnekud dobili vesti o tome šta se dešava sa mađarskim dečacima na frontu”.
Rekao je da je Mađarskoj potrebna sopstvena vojska i da se „odgovornost odlučivanja o krvi Mađara ne može preneti ni na jedno carstvo”. Poručio je Nemačkoj da bi trebalo da bude „više uzdržana” i primetio da ta zemlja „koristi to što je najveća u Evropskoj uniji i vraća se da govori sa pozicije snage”.
Orban, inače, već dugo zamera Nemačkoj što je postala „multikulturalno društvo”, dok mađarsku smatra „mnogo više pluralističkom, slobodnijom i mirnijom zemljom od Nemačke”.
Smatra da u Nemačkoj dominira „liberalna hegemonija, što znači da ima mesta samo za jedan narativ u javnom domenu, a svako ko odstupi od toga, više ne postoji za pripadnike te javnosti”.
Zvanična Budimpešta je u više navrata javno stavljala do znanja da ne gaji simpatije prema aktuelnoj nemačkoj koalicionoj vladi i da je ne smatra ideološki bliskom. Kao razlog se navodi činjenica da je većina ministarskih resora u Berlinu poverena Liberalima i Zelenima, koje vladajuća mađarska partija Fides smatra svojim ideološkim protivnicima.
Borbu protiv stranaka leve orijentacije, partija Viktora Orbana vodi već duže vreme, kako na domaćem terenu, tako i u Evropskom parlamentu i drugim telima EU u Briselu.
Njih Fides smatra glavnim krivcima za poremećene odnose njegove vlade i EU administracije, koji traju već nekoliko godina i dovode do teškoća u korišćenju evropskih fondova.
U intervjuu za „Mandiner” on je kritikovao predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, rekavši da se „zaglavila između opcija da bude i da ne bude političarka” i da je to izazvalo nevolje.
Osvrćući se na aktuelne izbore za EP, on je rekao da je, bez obzira na to ko će sedeti u kojoj evropskoj parlamentarnoj grupi, najvažnije pitanje koliko će biti izabrano „proratnih” poslanika, a koliko onih koji su za mir. Kako je istakao, potrebno je učiniti sve što je moguće da se spreči širenje rata između Rusije i Ukrajine.
„Iz ukrajinske nacionalne perspektive su logični pokušaji eskalacije rata, a Ukrajinci su smatrali da, što više zemalja uključe u rat protiv Rusije, to su im veće šanse za pobedu.
Mađari, međutim, znaju da moraju da se drže podalje od rata, jer je uvlačenje u njega protivno mađarskim nacionalnim interesima”, rekao je on.
Dragan Jakovljević (politika.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
