Potres u Nemačkoj: Milijarder Miler ruši tabu i gura liderku AfD-a za kancelarku

Nemačka ulazi u period u kojem se političke granice koje su godinama izgledale čvrsto sve teže održavaju. Rasprava više nije samo o tome koliko može da poraste jedna opoziciona stranka, već i da li se menja odnos prema politici koja je određivala Berlin tokom prethodnih godina.

Nemački milijarder i vlasnik kompanije Müller Teo Miler otvoreno je ocenio da kopredsednica Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel ima sposobnost da postane kancelarka.

Miler, čija poslovna grupa obuhvata brendove Müller, Weihenstephan i Landliebe, njen politički uspon ne vidi kao opasnost već kao moguću veliku promenu za zemlju.

Pobedu AfD-a u Saksoniji-Anhaltu nazvao je „srećom za Nemačku“. Miler je rekao da je Vajdel odmah čestitao rezultat, dodajući da je dugo poznaje i da se sa njom redovno sastaje.

Takva poruka jednog od najpoznatijih nemačkih industrijalaca predstavlja ozbiljan potres za političku scenu jer AfD više nije samo protestna snaga na njenoj margini. Uspon stranke pokazuje da značajan deo biračkog tela traži drugačiji pravac, dok Vajdel sve snažnije pokušava da se nametne kao lice alternative politici sadašnjeg političkog centra.

Razlika je posebno izražena u odnosu na kurs kancelara Fridriha Merca. AfD zagovara restriktivniju migracionu politiku, drugačiji odnos prema Rusiji i Ukrajini, promenu energetske politike i snažnije insistiranje na nemačkim nacionalnim ekonomskim interesima.

Miler politiku CDU i CSU smatra pogrešnom i nada se da će rezultat AfD-a „probuditi“ konzervativni blok. Istovremeno podržava koncept remigracije onako kako ga tumači AfD, odnosno odlazak ljudi koji nemaju zakonsko pravo da ostanu u zemlji.

„Onaj ko ima pravo da ostane, može to pravo da iskoristi. A onaj ko se nalazi u Nemačkoj ilegalno i nema takvo pravo, mora da ode“, poručio je Miler.

Migracija je upravo jedna od tema na kojima AfD gradi političku razliku u odnosu na stranke koje su godinama upravljale Nemačkom. Rast podrške toj stranci pokazuje da deo nemačke javnosti više ne prihvata dosadašnji pristup velikom prilivu migranata i traži znatno strožu kontrolu ulaska i ostanka stranaca u zemlji.

Još veći zaokret mogao bi da usledi u spoljnoj politici. Miler zauzima stav veoma blizak AfD-u kada je reč o Ukrajini i otvoreno se protivi nastavku nemačke podrške Kijevu.

„Da ja odlučujem, Nemačka ne bi podržavala Ukrajinu. To nije naš rat“, rekao je nemački milijarder.

Takav stav otvara i šire pitanje budućih odnosa Berlina i Moskve. Nemačka industrijska snaga decenijama je bila povezana sa dostupnim ruskim energentima, posebno prirodnim gasom, koji su energetski intenzivnim kompanijama omogućavali povoljnije uslove proizvodnje i bili jedan od faktora nemačke industrijske konkurentnosti.

Zbog toga uspon političkih snaga koje traže drugačiji odnos prema Moskvi može značiti i povratak debate o obnovi ekonomskih veza sa Rusijom. AfD se upravo po tom pitanju nalazi na gotovo suprotnoj strani od politike koju zastupa Merc, pa bi dalje jačanje stranke moglo da promeni ne samo nemačku spoljnu politiku već i način na koji Berlin određuje svoje energetske i industrijske interese.

Miler, međutim, ne prihvata sve ideje koje se povezuju sa AfD-om. Protivi se izlasku Nemačke iz EU ili evrozone, ali smatra da zemlja treba da odustane od sadašnjeg energetskog zaokreta, drastično smanji subvencije i ograniči migraciju.

Prema njegovoj proceni, CDU bi takav program mogao da sprovede jedino zajedno sa AfD-om. Time je direktno otvorio pitanje rušenja političke barijere koja je do sada sprečavala nemačke konzervativce da formiraju vlast sa tom strankom.

„Sa crno-plavom koalicijom Nemačka bi uskoro bila dovedena u red“, ocenio je Miler, koristeći boje koje se vezuju za CDU/CSU i AfD.

Najdalekosežniji deo njegove poruke ipak se odnosi na Vajdel. Na direktno pitanje da li kopredsednicu AfD-a smatra sposobnom da postane nemačka kancelarka, odgovorio je potvrdno.

Takva mogućnost donedavno bi se nalazila daleko izvan glavnih kombinacija za vlast u Berlinu. Sada rast AfD-a, promena raspoloženja dela birača prema migraciji, nezadovoljstvo energetskom i ekonomskom politikom i zahtev za drugačijim odnosom prema ratu u Ukrajini stvaraju potpuno novu političku dinamiku.

U njenom središtu nalazi se sukob dva različita pravca: nastavka kursa koji predstavlja Merc i politike AfD-a koja traži ograničavanje migracije, prekid nemačkog angažovanja na strani Ukrajine i drugačiji odnos prema Rusiji.

Milerov predlog da CDU i AfD zajedno upravljaju zemljom pokazuje koliko se nekada nezamislive političke kombinacije približavaju centru nemačke debate.