Naslovnica SPEKTAR Nova faza trgovinskog rata: Ko će pobediti u trgovinskom sukobu SAD i...

Nova faza trgovinskog rata: Ko će pobediti u trgovinskom sukobu SAD i Kine?

Odluka Bajdenove administracije da uvede carine na čitav niz kineskog proizvoda predstavlja novi korak u eskalaciji trgovinskog rata dve vodeće svetske ekonomije

Američko-kineski trgovinski rat ponovo je rasplamsan nakon što je predsednik  SAD Džozef Bajden najavio nove, rigorozne carine na pojedine proizvode koji se uvoze iz Kine.

Počevši od ove godine, Bajden će učetvorostručiti tarife na kineska električna vozila, sa 25 na 100 odsto. Uvozna taksa na kineske solarne ćelije će se udvostručiti, sa 25 na 50 odsto, dok će carine na deo kineskog čelika i aluminijuma biti povećane više od tri puta, sa današnjih 7,5 odsto na 25 odsto.

Najavljeno je i utrostručavanje carina za litijum-jonske baterije za električna vozila i litijumske baterije za druge namene. Počevši od 2025. godine, carine na uvezene kineske poluprovodnike će skočiti sa 25 na 50 odsto.

Carine će prvi put biti uvedene i na medicinski materijal iz Kine, uključujući brizgalice, igle i gumene rukavice.

Bajden je tokom objave novih carina juče Kinu optužio da „vara“ u međunarodnoj trgovini, kao i da svojom politikom subvencija „nanosi štetu“ ostatku sveta.

„Kina je u velikoj meri subvencionisala sve ove proizvode, podstičući kineske kompanije da proizvode mnogo više nego što ostatak sveta može da apsorbuje, a zatim izbacujući višak proizvoda na tržišta po nepravedno niskim cenama“, rekao je američki predsednik.

Peking je oštro reagovao na odluku američke adminsitracije, pozivajući je da ukine nove carine, ali i naglašavajući da će preduzeti kontramere ako do toga ne dođe.

„Eskalacija tarifa iz Odeljka 301 od strane SAD je u suprotnosti sa obećanjima predsednika Bajdena da neće suzbijati ili obuzdavati razvoj Kine i da neće težiti (ekonomskom) razdvajanju od Kine“, saopštili su iz kineskog Ministarstva trgovine.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen takođe je optužila Kinu da svojim subvencijama pokušava da potopi konkurenciju, dok je kineska agencija Sinhua te tvrdnje nazvala „neosnovanim“.

Nova faza trgovinskog rata

Američke carine predstavljaju najnoviju eskalaciju u trgovinskom ratu između SAD i Kine, koji u manjem ili većem intenzitetu traje od kada je Bajdenov prethodnik u Beloj kući Donald Tramp uveo prve mere protiv kineskog uvoza početkom 2018. godine.

Tramp je tokom predsedničke kampanje 2016. godine obećao da će se obračunati sa „nepravednim kineskim trgovinskim praksama“, kao i da će smanjiti deficit SAD u trgovini sa tom zemljom. Međutim, trgovinski deficit je nastavio da raste, a većina ekonomista se slaže da njegove carine na kineski uvoz nisu dale očekivane rezultate.

Demokrate su tada oštro kritikovale Trampa, tvrdeći da njegove carine američkoj privredi nanose više štete nego koristi.

Jedan od kritičara bio je i Džozef Bajden, koji je 2019. godine rekao da „svaki brucoš na studijama ekonomije zna da će američki građani, a ne Kina, platiti cenu tarifa“.

Očigledno da Bajden u svom temu nema brucoša sa ekonomije, pošto je nakon dolaska na vlast 2021. godine manje-više nastavio sa politikom svog prethodnika kada je reč o trgovini sa Kinom.

Američki ekonomisti, međutim, nisu impresionirani Bajdenovim carinama. „One neće rešiti problem, to je samo predstava“, rekao je profesor na Univerzitetu Kalifornije Kristofer Tang za En-Bi-Si, dodajući da su je njihov primarni cilj mobilizacija birača pred predsedničke izbore.

Da je antikineska trgovinska politika jedna od retkih stvari koje ujedinjuju republikance i demokrate pokazuje i najava Donalda Trampa da će, ako pobedi na izborima, uvesti carine „od 60 odsto, možda i više“ na kineski uvoz.

U tome se slažu i sagovornici RT Balkan, koji ističu da u politici Trampa i Bajdena postoji kontinuitet, kao i da je aktuelna administracija dodatno zaoštrila odnose.

„Da, postoji kontinuitet otpočinjanja trgovinskog rata sa Kinom. Međutim, ova administracija ga je dodatno zaoštrila. Ona kažnjava kompanije iz Kine i vrši pritisak na Brisel da se pridruži merama protiv Kine“, ističe analitičar Branko Pavlović.

Sa njim se slaže i profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović, koja takođe naglašava da su mere protiv Kine poslednjih godina dodatno zaoštrene.

Kako će Kina odgovoriti?

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je da će ta zemlja preduzeti „sve neophodne mere“ kako bi zaštitila legitimna prava i interese Kine, ali nije precizirala koje kontramere bi Peking mogao da uvede.

Branko Pavlović ističe da Kina za sada odgovara suzdržano, sa blagim kontramerama, upozoravajući da Amerika priča da ne želi sukob ali intenzivno radi sve suprotno od onoga što zvaničnici govore.

„Oni upozoravaju da to ne može da ide u beskraj. Verujem da će Kina biti suzdržana do izbora u Americi, a onda treba očekivati kontramere“, smatra on.

Dragana Mitrović takođe veruje da će Kina delimično odgovoriti kontramerama, ali da sa druge strane neće odustati od toga da njene korporacije budu prisutne na američkom tržištu.

Kako će Evropa reagovati?

Evropske države, po svoj prilici, nisu oduševljene zaoštravanjem trgovinskog rata SAD i Kine, a Brisel će biti pod sve većim pritiskom iz Vašingtona da uvede slične mere protiv Pekinga.

Italijanski ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti juče je izjavio da je „svet kakav smo poznavali gotov“, te da je u toku „trgovinski rat koji oslikava geopolitičke tenzije“. On je dodao da Evropa mora da izgradi sopstvenu ulogu u tom scenariju.

Kineski predsednik Si Đinping se tokom prošlonedeljne posete Francuskoj sastao sa predsednikom Emanuelom Makronom, ali i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, a glavna tema bili su trgovinski odnosi dveju strana. O tome su kineski zvaničnici razgovarali i sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom tokom njegove posete Pekingu prošlog meseca.

„Evropske države će reagovati različito na trgovinski rat. Peking radi na tome da Nemačku i Francusku dovede u poziciju da su njihovu privrednici na strani saradnje sa Kinom, čime bi im se otežalo praćenje američke politike“, smatra Branko Pavlović.

On dodaje da Kina na taj način želi da „pariraja Briselu, koji je u rukama SAD“.

„SAD imaju uticaj i na Nemačku i na Francusku, ali tu ipak postoji otpor trgovinskom ratu protiv Kine“, ističe on.

Dragana Mitrović naglašava da je EU već uvela pojedine inspekcije postupke protiv kineskih kompanija koje otežavaju trgovinu: „Oni se nisu usudili da uvedu toliko otvorene mere kao Amerikanci, ali i EU ide u pravcu konfrontacija sa SAD.“

Da li je Amerika prešla Rubikon?
Nove carinske mere koje je uvela aktuelna američka administracija, ali i Trampove najave da bi mogao da nastavi sa istom praksom iz svog prvog mandata, ukazuju da relaksiranje trgovinskih odnosa dve najveće svetske ekonomije nije izvesno.

Naprotiv, verovatno je da će trgovinski ratovi postati nova normalnost.

Branko Pavlović smatra da se svet već podelio na blokove, kao i da su američki zvaničnici svesni da više ne mogu da budu sila koja će vladati svetom, te da zbog toga ulaze u konfrontaciju sa Kinom.

„Ulazimo u period sve direktne konfrontacije. To nije toliko klasična blokovska podela koliko oslobađanje sveta od američke hegemonije – i to se dešava na svim poljima. Ulazimo u period raspleta, kraja neokolonijalnog sistema koji je postojao od kraja Hladnog rata“, ističe on.

Dragana Mitrović, s druge strane, naglašava da potpuno raskidanje trgovinskih odnosa SAD i Kine nije moguće.

„Nije i neće biti moguće. SAD nisu sposobne za to ako nisu spremni na velike lomove i štetu po sopstvenu privredu. U Kini posluje preko 60.000 američkih firmi koje će biti protiv toga. Ali da je u toku otvorena konfrontacija, to je nesporno“, zaključuje ona.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social