Putinov potez doveo Jermeniju pred težak izbor u trenutku kada vlasti u Jerevanu pokušavaju da balansiraju između EU i ekonomskih odnosa sa Rusijom.
Posle upozorenja iz Moskve, u Jermeniji je nastala ozbiljna zabrinutost zbog mogućih posledica po energetiku, industriju i čitavu ekonomiju zemlje.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova saopštila je da je ruska ambasada u Jermeniji zvanično predala pismo ministra energetike Sergeja Civileva.
U tom dokumentu se navodi da bi nastavak približavanja Jermenije Evropskoj uniji mogao da dovede do jednostranog raskida ili suspenzije ključnog sporazuma o saradnji iz 2013. godine.
Takav scenario značio bi prekid povlašćenih isporuka prirodnog gasa, naftnih derivata i neobrađenih dijamanata. Upravo zbog tih resursa jermenska privreda godinama održava stabilnost, a eventualne promene mogle bi ozbiljno da pogode industrijski sektor i energetsku sigurnost zemlje.
Dodatnu pažnju izazvala je izjava portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je potvrdio da je pitanje eventualne revizije cena energenata već prosleđeno kompaniji Gasprom.
Prema njegovim rečima, reč je o korporativnoj odluci, što u praksi znači da bi Jermenija ubuduće mogla da plaća energente po znatno višim tržišnim cenama.
Peskov je naglasio i da je upravo članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji omogućilo Jermeniji stabilan rast BDP-a prethodnih godina, ali da Moskva nema nameru da bilo koga nagovara da ostane u tom savezu.
U međuvremenu, odluka premijera Nikola Pašinjana da ne ode na samit Evroazijske ekonomske unije u Astani izazvala je dodatne komentare.
Kao razlog naveo je predizbornu kampanju, ali se u političkim krugovima sve češće govori da je pritisak oko budućeg spoljnopolitičkog kursa Jermenije dostigao veoma osetljiv nivo.
Situacija je postala još napetija nakon poruke Vladimira Putina da Jermenija mora jasno i bez odlaganja da odluči kojim putem želi da ide.
U Moskvi sve otvorenije poručuju da istovremeno oslanjanje na ruske ekonomske pogodnosti i približavanje strukturama EU više neće biti moguće.
Ruski stav sada je znatno tvrđi nego ranijih godina. U političkim i ekonomskim analizama sve češće se ocenjuje da Kremlj više ne želi model u kojem pojedine države koriste ruske resurse i tržište, dok paralelno grade dublje veze sa Briselom.
Marija Zaharova je kasnije dodatno naglasila da Moskva smatra integraciju unutar Evroazijske ekonomske unije jednim od ključnih prioriteta ruske spoljne politike. Upravo zbog toga, svaki pokušaj udaljavanja od tog prostora sada izaziva mnogo ozbiljniju reakciju nego ranije.
U Jermeniji raste zabrinutost da bi eventualni gubitak jeftinih energenata mogao da izazove snažan udar na ekonomiju. Pojedini analitičari upozoravaju da Brisel teško može brzo da nadoknadi pogodnosti koje je Jermenija godinama dobijala kroz saradnju sa Rusijom i Evroazijskom ekonomskom unijom.
Cela situacija pokazala je koliko su odnosi Moskve i Jerevana ušli u novu fazu. Pokušaj balansiranja između dva politička i ekonomska centra moći sada se pretvara u ozbiljan izazov za jermensko rukovodstvo, dok pritisak raste iz dana u dan.
