NEOBJAŠNJIVA MISTERIJA: Nanotehnologija antike – Kako je bilo moguće napraviti pehar koji menja boju

Drevni artefakt, rimski Likurgov pehar, izložen je u Britanskom muzeju. Nije poznato kada je napravljen ni kojim tehnikama. Ovaj eksponat ima neobične optičke osobine – u sumrak je žućkasto-zelen, na svetlosti dobija grimiznu nijansu.

Tek krajem prošlog veka istraživači su uspeli da razotkriju njegovu tajnu. Ali kako su ljudi mogli da stvore nešto ovako u davna vremena. Na kraju krajeva, prema naučnicima, ovo je delo prave nanotehnologije.

Pehar je napravljen u vidu dijatrete, zvonaste posude sa duplim zidovima. Spoljni sloj je prekriven uzdignutim zidom sa antičkim temama. Visina posuđa zajedno sa nogom je 16,5 cm, prečnik posuda je skoro isti. Jednako je 13,2 cm.

Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice.  OVDE

Arheolozi su pronašli dijatrete nastale u 1. veku nove ere. Oni se smatraju najranijim primerima duvanja stakla u ovoj kategoriji. Pravac je dostigao svoj vrhunac u III-IV veku. Njihova izrada zahtevala je posebnu veštinu, tako da su dijatreti bili luksuzni predmeti.

Trenutno je pronađeno oko 50 eksponata. Istina, većina ih je u obliku fragmenata. Likurgov pehar je najbolje očuvan.

Naučnici sugerišu da je pehar nastao u Rimu ili Aleksandriji u 4. veku. Ograničili su se na pretpostavke, jer je teško znati tačnu starost neorganskih materijala. To se često radi upoređivanjem sličnih nalaza.

Ne postoje tačne informacije za šta je proizvod namenjen. Mnogi ljudi to smatraju priborom za jelo. S obzirom na to da se boja zidova menja u zavisnosti od vrste tečnosti koja se u nju sipa, može se pretpostaviti da je ovaj pehar korišćen za proveru kvaliteta vina, kao i prisustva toksičnih primesa u njemu.

Postoji još jedna verzija upotrebe dijatreta. Gornja metalna ivica može ukazivati na to da su to bile lampe.

Visoki reljef na peharu podseća na zaplet iz mitova o kralju Likurgu. Bio je protiv razularenog načina života boga vinarstva Dionisa, pa je jednog dana proterao njega i njegove saputnike iz njihovih zemalja.

Uvređen, Dionis je počeo da se sveti  i poslao je najlepšu ženu Likurgu. Ona je privolela kralja da pije. Izbezumljen i pijan kralj pojuri da poseče vinograde i u naletu gneva usmrti sina i majku. Dionis je, pretvorivši se u loze, počeo da zapliće cara granama. Likurg je pokušavao da te grane od loze iseče te tako iseče nogu, nakon čega je umro.

Istoričari su prema ovom zapletu nazvali šolju Likurgova čaša. Međutim, možda je to značilo nešto drugo.

Pehar je 1958. godine završio u muzeju, nakon dugog lutanja od zbirke do zbirke. Tada su stručnjaci imali priliku da to prouče.

1990.godine, prilikom ispitivanja posude pod elektronskim mikroskopom, postalo je jasno da je stvar u sastavu stakla. Sadržao je zlato i srebro u obliku nanočestica, koje su bile odgovorne za promenu boje.

Neverovatno je kako su drevni staklari uspeli da stvore takvu posudu. Na kraju krajeva, čak ni savremeni naučnici nisu mogli da ponove osetljivost pehara prilikom stvaranja eksperimentalne ploče slične njoj.

Ko god da je stvorio Licurgus diatreme, bio je genije koji je postavio temelje za razvoj kristalnih senzora. Danas, zahvaljujući podacima o čaši, njihovo stvaranje se nastavlja.

Ostaje nejasno ko je mogao u to vreme da ima tu tehnologiju i znanje koje išlo ispred svog vremena za hiljadu godina.

Webtribune.rs