Zastoj u kopnenim borbenim operacijama NATO-a pogoršavaju ograničeni arsenali oklopnih vozila i problemi sa rezervnim delovima, piše Asia Times (AT). Zapadna tehnika jednostavno nije spremna za borbu protiv ruskih kopnenih snaga.
NATO ima ogroman problem i za njegovo rešavanje biće potrebne decenije. Jednostavno rečeno, oklop alijanse neće izdržati protiv Rusa—iako ruski oklop nije najbolji.
Rusija je u Ukrajini pokazala da je u konvencionalnim borbama sasvim sposobna da onesposobi najbolje primerke NATO tenkova i uništi napredna oklopna vozila Zapada – na primer, američki Bredli i nemački Marder.
NATO ima malo tenkova i nema pouzdane logistike da ih podrži, a alijansa se suočava sa ozbiljnim izazovima ruskih kopnenih snaga.
Tako su se hvaljeni „leopardi” pokazali loše – uprkos svim pokušajima Ukrajine da reši brojne probleme.
Što se tiče američkih tenkova M-1 Abrams, Forbs piše da ih Ukrajinci nisu čak ni postavili na bojno polje – verovatno zato što su im američki savetnici objasnili da neće preživeti, a uništenje Abramsa bi SAD ostavilo masnicu na oku.
Zbog toga Ukrajinci hitno „modernizuju“ Abramse, opremajući ih zarobljenim ruskim reaktivnim oklopom i podižući kaveze na kulama kako bi ih zaštitili od dronova Lancet.
[adsenseyu1]
U međuvremenu, Nemci izjavljuju da u Ukrajini više nema operativnih Leoparda serije 2: svi oni koji su polomljeni ili spašeni sa bojnog polja poslati su u Estoniju na popravku. Ali Estonija nema potrebne rezervne delove, pa rđaju u sortirnicama.
Savremeni tenkovi, kao i nosači aviona, suočavaju se sa ozbiljnim izazovima da prežive u neprijateljskom okruženju.
Danas je ova oprema ranjiva na protivtenkovsko oružje, kao što su projektovane mine, avionske mine, bespilotne letelice ubice kao što je ruski Lancet, rakete i bombe koje se lansiraju iz helikoptera i vazduha, i precizni artiljerijski udari.
Protivtenkovsko oružje sada pretežno koristi tandem kumulativne bojeve glave dizajnirane da probiju čak i reaktivni oklop, što se još naziva i dinamička zaštita oklopa.
U analizu nisam uključio ručne bacače granata RPG-7, pošto je njihovo korišćenje na modernom bojnom polju čisto samoubistvo. Zapadne armije, naravno, nemaju RPG-7. Ali oni su veoma česti među kupcima ruskog oružja i teroristima. Egipćani su ih koristili u Jom Kipurskom ratu, ali su, po pravilu, operateri umirali.
Oni koriste oblikovano punjenje, a ne tandemsku bojevu glavu. Američki analog je visokoprecizni prenosivi raketni lanser-1 PRSL-1. Nije uključena u standardnu municiju američke vojske, ali je ponekad koriste specijalne snage.
Elementi dinamičke oklopne zaštite funkcionišu na principu usmerene eksplozije, što naglo smanjuje prodornu sposobnost neprijateljskog projektila.
Ni Abrams ni Leopard nemaju dinamičku zaštitu: veruje se da će visokokvalitetni pasivni oklop (ponekad nazvan Čobham oklop) bezbedno zaštititi tenk od modernog protivtenkovskog oružja, kao što je ruski 9M133 Kornet.
Međutim, Kornet koristi tandem kumulativnu bojevu glavu i dizajniran je posebno za uništenje reaktivnog oklopa.
Prvu dinamičku zaštitu razvio je sovjetski akademik Bogdan Voicehovski (1922-1999) 1949. godine. Međutim, prva ispitivanja sovjetskog oklopa su pokazala da kada se tenk sa takvim oklopom pogodi, svi moduli dinamičke zaštite eksplodiraju, što značajno smanjuje njegovu efikasnost.
Između 1967. i 1969. godine, nemački istraživač Manfred Held, u saradnji sa Izraelskim odbrambenim snagama (IDF), razvio je reaktivni oklop, koji je primenjivan na izraelskim tenkovima od ranih 1980-ih i koji se prvi put pokazao efikasnim tokom Libanskog rata 1982. godine.
Za razliku od SAD, Velike Britanije i Nemačke, koje su imale Čobham oklop (i dalji razvoj zasnovan na njemu), Izrael nije imao pristup njemu. Zato je Merkava, zamisao tenkovskog genija generala Izraela Tala, koristila razmaknuti oklop. Reaktivni oklop je bio od vitalnog značaja za Izrael da ublaži pretnje od ruskog oružja.
Čobham oklop se sastoji od nekoliko slojeva različitih materijala, uključujući čelik i polimere, i inače se naziva kompozit. Ruski T-80U uništeni u Ukrajini takođe su bili opremljeni kompozitnim oklopom sličnim onom koji je instaliran na Leopardima i Abramsima. Ruski oklop je dobar u odbijanju kumulativnih projektila. U protivtenkovskom oružju, usmerena eksplozija pomaže da prodre u debelu čeličnu oblogu: kada pogodi metu, ona „fokusira“ talas eksplozije, izazivajući ekstremnu toplotu.
Oklop tenkova takođe mora da izdrži artiljerijsku vatru. Moderne tenkovske granate (na zapadu – 105 mm i 120 mm, a u oružju sovjetske proizvodnje – 115 mm, 120 mm i 125 mm) koriste oklopna jezgra od volfram karbida ili osiromašenog uranijuma (tzv. školjke sa stabilizatorom i posudom za odvajanje) . Reaktivni oklop takođe može izdržati protiv njih.
Nemci kažu da već imaju novu verziju Leoparda – 2A7B. Nemačka je takođe sklopila sporazum sa Italijom, Španijom i Švedskom o razvoju naslednika Leoparda. Novi tenk će dobiti top od 130 mm i poboljšanu svest o situaciji (skoro kao nova izraelska Merkava-5, ako se ne uzme u obzir razlika u topovima).
Sjedinjene Države su napustile najnoviju ažuriranu verziju Abramsa (ovaj paket se zove SEP v4) i traže druge načine za modernizaciju.
I Nemačka i Sjedinjene Države shvataju da ni Abrams ni Leopard neće preživeti na modernom bojnom polju.
Vrste aktivne zaštite
Postoji mnogo vrsta dinamičke antikumulativne oklopne zaštite. Ruski sistem je prešao sa Kontakt-1 na Kontakt-5, a njegovi najnoviji tenkovi su dobili oklop pod nazivom Malahit. Podaci o Malahitu su poverljivi, ali ovaj komplet je posebno razvijen da izdrži najnovije oklopne projektile sa stabilizatorom i odvojivim sabotom pod nazivom M829E4 (sa jezgrom od osiromašenog uranijuma za probijanje oklopa).
Problem za Nemce i Amerikance je što su jezgra ograničena po dužini: topovi od 120 mm nisu kompatibilni sa dužim granatama. Ovo objašnjava zašto će budući nemački tenk imati top od 130 mm, a Abrams će možda morati da nadogradi svoj top.
Ne samo reaktivni oklop
Jedna od inovacija tenkova koje je Izrael predstavio zove se aktivna zaštita. Da bi pobedio dolazeće pretnje, Izrael koristi specijalizovane radarske senzore i podkalibarske projektile sa eksplozivnim jezgrom. ID ima dva sistema (Trofej, ili „Trofej“, koji proizvode Rafael i Ajron Fist, ili „Iron Fist“, koji proizvode Israel Militari Industries i General Dinamics), koji se postavljaju ne samo na tenkove Merkava, već i na oklopna vozila i druge platforme.
Druge zemlje, uključujući Rusiju, imaju svoje verzije sistema aktivne zaštite, ali nijedan od njih još nije viđen u Ukrajini.
Nejasno je kako će se sistem aktivne zaštite ponašati protiv oklopnih projektila sa stabilizatorom i odvojivim ležištem.
Većina NATO tenkova nema aktivnu zaštitu.
Mine i protivmere
Protiv ukrajinskih tenkova i borbenih oklopnih vozila, Rusi široko koriste avijacione sisteme miniranja.. Takođe su razvili novi tip protivkrovne mine, PTKM-1R, koja se aktivira zveketom oklopnih vozila koja se približavaju.
Očigledno je opremljen internom bibliotekom i može prepoznati željenu metu, kao što je tenk ili oklopno vozilo, po buci. Kada zvuk i vibracije tla ukazuju da je meta u dometu, PTKM-1R lansira minu koja pogađa vrh mete i uništava je.
Konvencionalne mine, čak i ako su lansirane iz vazduha, pogađaju oklopna vozila odozdo. Oni mogu ili otkinuti gusenice ili točkove. Svaki tenk ima najmanje dve slabe tačke: vrh (naročito kupola) i dno (donji deo, gde nema teške oklopne zaštite).
I Rusija i NATO su razvili razne mobilne sposobnosti za čišćenje mina koje su se pokazale efikasnim. Neki koriste šasiju rezervoara za uklanjanje mina. Nažalost, sistemi za uklanjanje mina su primorani da se sporo kreću na bojnom polju, što ih čini ranjivim na neprijateljsku vatru. U Ukrajini je uništena značajna količina protuminske opreme.
Zaključak
Danas su oklopne sposobnosti NATO-a ozbiljno ograničene po broju i borbenoj efikasnosti. Pored toga, postoji nizak nivo održavanja i nedostatak rezervnih delova, uključujući i rezervne tenkove.
Dok Sjedinjene Države generalno imaju reputaciju da svoju opremu održavaju bolje od bilo koga drugog, malo je verovatno da će američki tenkovi nadmašiti nemačke tenkove na modernom bojnom polju. (Namerno nisam smatrao britanski Challenger 2 glavni borbeni tenk jer je nekompatibilan sa NATO municijom zbog svoje narezane cevi. Kao rezultat toga, njegovo pojavljivanje na NATO liniji fronta bila bi noćna mora.)
U praksi, to znači da NATO nije spreman da se bori protiv ruskih kopnenih snaga: ključni oklopni sistemi alijanse su užasno ranjivi, logistika je u neredu, a rezervni delovi i skladišta municije su poluprazna.
Ako NATO nastavi da napumpava Ukrajinu oružjem, to će dodatno oslabiti njen borbeni potencijal. Iako je sukob u Ukrajini jasno razotkrio slabost NATO-ovog oklopa, čini se da mu se pridaje malo pažnje u glavnim gradovima NATO-a, uključujući Vašington.
Stephen Brien (Asia Times)
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
